Odevni predmeti ženske i muške nošnje kod Srba
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « NARODNA UMETNOST « Vez i nošnja « Odevni predmeti ženske i muške nošnje kod Srba
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Odevni predmeti ženske i muške nošnje kod Srba  (Pročitano 5791 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Mart 09, 2011, 10:15:25 pm »

**

ODEVNI PREDMETI ŽENSKE I MUŠKE NOŠNJE KOD SRBA


Srpska nošnja i obuća je prema socijalnim parametrima podeljena na seosku i gradsku nošnju. Neki od ovih delovi su karakteristični za selo a neki za grad. Odevni predmeti ženske i muške nošnje su:

  • Jelek
    Prsluk (đečerma) nošen je u svim oblastima, počev od Vojvodine pa sve do Vranja i Kosova. Kroj se razlikovao od regiona do regiona; po šarama, vezu, obliku, materijalu i ostalim detaljima. Od materijala najčešće su se koristili pliš, sukno i čoja. Kako bi zadržali svoju autentičnost i izgledali lepše, bogatije, dodavani su razni vezovi, tračice i slično. Ukrasi koji su se koristili na jeleku nazivaju se gajtani. Broj gajtana na jeleku je pokazivao iz koliko je bogate porodice devojka ili momak.
    Jeleke su nosili žene, devojke ali i muškarci s tim sto su muški jeleci manje ukrašeni.
  • Libade
    Deo gradske ženske nošnje.
  • Zubun
    Ženski haljetak.
  • Prsluk
  • Fermen
    Vrsta kratkog muškog prsluka koji se ne zakopčava. Izrađivao se od čoje a ukrašavao gajtanima.
  • Gunj
    "Gunj se nosio na čitavoj teritoriji Srbije a i šire. On je bio tipičan muški haljetak, mada su ga ponegde nosile i žene. U početku jednostavnog kroja i ukrašavanja, konačan izgled gunja i jeleka, sa bogatim ukrasima od gajtana, kod nas se formirao u vreme turske okupacije."
  • Kožuh
  • Dolaktenik
  • Pregača
  • Šalvare
    Duge i vrlo široke pantalone. Deo ženske nošnje koja je nošena jedno vreme za vreme i posle osobođenja od Turaka.
  • Bridžes pantalone
  • Čakšire
  • Fistan
    Suknja.
  • Anterija
    Vrsta stare narodne, ženske i muške haljine sa dubokim izrezom na grudima, sa dugačkim spreda otvorenim rukavima, a dugačka je do članaka. Izgled ove haljine od struka naniže je zvonastog izgleda, jer su tu dodavani tzv. "klini". Uglavnom je korišćena crvena boja sa uzanim belim prugama ili malim motivima, dok su rakošne vežene sa zlatnim nitima od svile. Za materijale korišćeni su: pamuk, svila, somot, brokat. Majstori koji su izrađivali anterije nazivali su se terzije.
  • Tkanica
    Vrsta pojasa, tkana na ručnom razboju. Na njemu je bilo više pregrada za pribor za pušenje, oružje.
  • Dizluk
  • Kaftan
  • Dolama
    Vrsta stare muške i ženske nošnje od čoje sa dugim rukavima koji mogu biti zarvoreni ili razrezani.
  • Ječerma
  • Džemadan
  • Misaraba
  • Mintane
  • Džube
  • Šamija
    Šamija ili povezača; ženska marama za glavu.
  • Fes
    Kapa tamno crvene boje sa kićankom ili bez nje.
  • Šubara
    Kapa, pletena od vune. Šubare od krzna, u mnogobrojnim oblicima: kupaste, valjkaste ili polukuglaste, ponekad plitke, nabrane ili vrlo visoke. Imućniji su ljudi u Vojvodini za svečane prilike nosili i šubare od astrahanskog krzna.
  • Šajkača
    "Posle 1878. godine počela je da se nosi šajkača, vojnička kapa, krojena od fabričkog sukna. Šajkaču su najpre počeli da nose mlađi muškarci, a krajem 19. veka postala je sastavni deo narodne nošnje. Posle Prvog svetskog rata, po ugledu na tadašnju uniformu srpske vojske, šajkača je počela da se pravi od sivomaslinaste čoje ili šajka."
    "Šajkača je vrsta kape od materijala šajak. Šajkača je srpska nacionalna kapa koju nose seljaci iz centralne Srbije i danas u svakodnevnom životu. Materijal "šajak" se pravi od vune te je zgodna za nošenje i leti i zimi jer drži konstantnu temperaturu glave. Zimi, bočne strane šajkače mogu i da se spuste na uši. Zgodno se i savija, te se može nositi i ispod naramenjače ili za opasačem.
    Najčešće je sivomaslinaste boje, što asocira na vojsku, ali može biti i drugih boja, plava, ili teget.
    Istorija šajkače se proteže u sredinu 19. veka. Austrougarska vojska, kao i druge evropske vojske, shvatila je da šarene, nakinđurene uniforme nisu praktične za poljske uslove, loše se uklapaju u okolinu i blato ih brzo učini pohabanim. Pored toga, neprijatelj ih lako uoči na daljini. Zato je u austrougarskoj armiji dizajnirana nova uniforma i odmah sašivena u količini od 100.000 kompleta. Kapa je bila šajkača. Nova uniforma se nije dopala vladaru Franji Ferdinandu te je urađeno novo rešenje a postojeće već sašivene unifrome je kupila Srbija u četvrt cene[traži se izvor].
    Srbija je tada često ratovala, mobilizacije su se odvijale zvonjavom zvona seoskih Crkvi. Da bi mobilizacija bila što brža, narodu tj. vojnim obveznicima su podeljene uniforme da ih drže kod kuće. Narod k'o narod voli da ima koristi od države, pa je nosio delove vojne uniforme i u svakodnevnom životu. Imati deo uniforme na sebi je bio i statusni simbol, jer ko ima uniformu znači da je vojni obveznik. Postoje vojničke i oficirske šajkače. Oficirske imaju i mali širit iznad očiju.
    Šajkača je kao deo uniforme, posle Drugog svetskog rata, zamenjena "titovkom", kapom sličnoj šajkači ali još sličnijoj kapi sovjetske armije u Drugom svetskom ratu.
    Šajkača je u poslednjim ratovima bila deo uniforme srpske vojske a u Republici Srpskoj nose je oficiri."
    D. J. Srpske narodne novine
  • Kumoš
  • Opanci "šiljkani"
    Opanak, seoska laka, kožna obuća, je tradicionalna srpska obuća i njen nacionalni simbol. Priteže se oko nogu kaišćima ili oputom. Radili su ih varoški i seoski opančari u raznim oblicima i bojama; sa i bez kljuna. Po opancima moglo se videti iz kog je ko kraja.
  • Čarape
    Najčešće vunene, u raznim krajevima različitih boja i dužina.
 
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: