Ilija Kolarović (1894—1968)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « VAJARSTVO « Srpski vajari « Ilija Kolarović (1894—1968)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ilija Kolarović (1894—1968)  (Pročitano 6994 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Mart 30, 2014, 02:29:10 am »

**

KOLAROVIĆ ILIJA


Kolarević, Ilija, vajar, profesor (Veliko Selo kod Beograda, 24. V 1894 — Beograd, 3. II 1968)

U Beogradu je počeo da uči gimnaziju, 1911. prešao u Umetničko-zanatsku školu, u kojoj je, usavršavajući se kod profesora Đ. Jovanovića, ostao do 1913. Naredne godine učestvovao je u Prvom svetskom ratu. Nakon teškog ranjavanja na Solunskom frontu poslat je na lečenje i oporavak u Tunis i Alžir, gde je pohađao École Nationale des Beaux-Arts na slikarskom odseku i dva puta izlagao sa francuskim umetnicima (1918—1919). Početkom 1920. neko vreme bio je u Umetničkoj školi, zatim nastavnik crtanja u Paraćinskoj gimnaziji (1920—1924) i u Srednjoj tehničkoj školi u Beogradu (od 1924). Od 1940. radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti. U isto vreme bavio se vajarstvom. Samostalno je izlagao u Nišu (sa B. Stevanovićem) 1956, u Beogradu 1957. i 1965 (sa J. Kratinom), i u Podgorici (sa V. Pomorišcem) 1959. Učestvovao je na kolektivnim izložbama "Lade" (1920. i 1930. kao gost, a od 1941. do 1967. kao član još dvadesetak puta), "Zografa" (1931, 1933), Jesenjim izložbama beogradskih umetnika (1928, 1929, 1934, 1935, 1937, 1939), Prolećnim izložbama jugoslovenskih umetnika (1929, 1931, 1932, 1938, 1939, 1940), Međunarodnoj izložbi u Liježu (1939), Prvoj izložbi Udruženja ratnika slikara i vajara 1912—1918 (1940). U posleratnom periodu njegovi radovi bili su zastupljeni na izložbama "Slikarstvo i vajarstvo naroda Jugoslavije XIX i XX veka", u više jugoslovenskih i evropskih gradova (1946—1948), ULUS-a, "Skulptura u slobodnom prostoru", "NOB u delima likovnih umetnika", Oktobarski salon itd. Pored nekoliko dela postavljenih u otvorenom prostoru (Crnogorac na Cetinju, 1930; Figura za fontanu u Zrenjaninu, Majka i dete u Beogradu, 1948; spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju u Rumi, 1951) uradio je, uglavnom tokom međuratnog perioda, i niz fasadnih skulptura u Beogradu: frontoni na Tehničkom fakultetu i Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, vajarska dekoracija kapije Botaničke bašte itd. Više puta je učestvovao na konkursima za spomenike. Najveći deo njegovih ranijih ostvarenja uništen je u bombardovanju za vreme Drugog svetskog rata. Obrazovan u akademskoj tradiciji klasične vajarske škole, najčešće u drvetu radio je lirski nadahnute, blago stilizovane ženske aktove u kojima se ogleda funkcionalna sinteza forme i insistiranje na anatomskoj plastičnosti figure. U intimistički uobličenim portretima realističke opservacije oseća se psihološki izraz i karakter modela. Zapaženo se bavio i medaljerstvom. Jedan je od osnivača Društva umetnika "Zograf" (1927). Dobitnik je Sedmojulske nagrade Srbije (1965) i Ordena rada sa crvenom zastavom (1966).


LITERATURA: Miodrag Kolarić, Srpska skulptura do 1941, Opovo 1972; Društvo srpskih umetnika Lada, 1904— 1974, Beograd 1974; Jugoslovenska skulptura 1870—1950, Beograd 1975; Dobrila Gaj Popović, Medalje i plakete, Beograd 1981; Stanislav Živković, Umetnička škola u Beogradu 1919—1939, Beograd 1987; Darko Šarenac, Parkovi, ljudi, događaji, Beograd 1990; Zoran M. Jovanović, Društvo umetnika Zograf, Beograd 1998; Bratislava Kostić, Novo groblje u Beogradu, Beograd 1999; Slavica Stamenković, Skulptura. Zbirka Muzeja grada Beograda, Beograd 2002, IX, XVIII; Uglješa Rajčević, Zatirano i zatrto, II, Novi Sad 2007.

V. Grujić
Odabrane biografije (tom V) | Matica Srpska
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Novembar 27, 2015, 10:18:09 pm »

*

RAD  VAJARA
ILIJE KOLAROVIĆA





Ženski torzo, 1955.
Narodni muzej u Beogradu  
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: April 26, 2016, 02:25:41 am »

*

RAD  VAJARA
ILIJE KOLAROVIĆA





Bista Momčila Nastasijevića

Iz šestog razreda Druge muške gimnazije u Beogradu, gde mu je jedan od nastavnika bio Simeon Roksandić, odlazi da uči vajarstvo u Umetničko-zanatskoj školi. Studirao je kod Đorđa Jovanovića i Ljube Ivanovića. Kada je 1914. godine počeo Prvi svetski rat, pred vojnim vlastima prećutkuje da je đak i stupa u Sedmi, beogradski puk. Prešao je Albaniju i na Solunskom frontu ranjen u desnu ruku, nakon čega je prebačen u Italiju, pa u Tunis i Alžir radi lečenja. Imao je nekoliko operacija i morao je da navikne da se služi levom, zdravom rukom. U Alžiru pohađa Ecole Nationale des Beaux-Arts d’Alger, odsek za arheologiju i arhitekturu. Po povratku u zemlju radi kao nastavnik crtanja u Paraćinskoj gimnaziji (1923) i Srednjoj tehničkoj školi u Beogradu (1924—1939), da bi 1940. bio izabran za profesora Akademije likovnih umetnosti. Jedan je od osnivača grupe Zograf. Vrlo mali broj njegovih radova nastalih između dva svetska rata je sačuvan, budući da je većina uništena u bombardovanom ateljeu 1941. i 1944. godine.

Zograf društvo umetnika ● 80 godina od prve izložbe Društva umentika Zograf PDF
Koordinator projekta, koncepcija i postavka izložbe Žana Gvozdenović
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: