Milovan Vidak (1926—2003)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Milovan Vidak (1926—2003)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milovan Vidak (1926—2003)  (Pročitano 12307 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Oktobar 12, 2013, 11:44:46 pm »

*




MILOVAN VIDAK

Milovan Vidak (Stožišta kod Bosanskog Grahova, 12. oktobra 1926 — Beograd, 22. mart 2003) je bio srpski slikar.


ŽIVOT

Milovan Vidak (1926—2003) je rođen u Stožištima, planinskom mjestu na Tromeđi (Like, Dalmacije i Bosanske krajine), koje pripada opštini Bosansko Grahovo. Kada su, početkom ratne 1942. godine, proleterske brigade iz Srbije stigle na Tromeđu Vidak, tada 16-godišljak im se priključio kao borac Druge srpske proleterske brigade, učestvovao je u bitkama na Neretvi i Sutjesci. U Drugom svjetskom ratu je ranjavan, ostao je bez jednog oka. Iz rata je izašao sa podoficirskim činom. Sklonost ka slikanju nagoni ga da već 1950. godine počne da izučava slikarske veštine. Svoj profesionalni i etički odnos prema radu unosi 1952. godine u svoj etički i umetnički Kodeks po kome će se on ravnati sve do kraja svog života. [...]

Umro je u Beogradu 22.03.2003. bolestan i u bedi, a sahranjen je na Novom Bežanijskom groblju1. [...]


SLIKARSKI OPUS

Stvaralački rad Milovana Vidaka je podeljen na četiri ciklusa:

  • Pred početak velikog suđenja

    Prvi slikarski ciklus, Milovan Vidak je otpočeo 1959. godine nizom skica i crteža u kome se bavio ispitivanjem modelovanja forme, boje i igrom svetlosti. Sve to se najbolje vidi na njegovim slikama Kamenice iz 1956. godine i Škraplje iz 1957. godine. Svoj prvi ciklus on završava 1965. godine izlaganjem glavne slike ciklusa, Prolećni saziv u Galeriji grafičkog kolektiva u Beogradu. Slika je završena pred samu izložbu, a početak rada na slici je bio 1962. godine. Na izložbi su, pored slike bili i propratni crteži prvog ciklusa koji je kulminirao upravo slikom Prolećni saziv. Tom slikom Milovan Vidak okončava svoj prvi ciklus, mada ga, kako je i sam govorio nije završio jer nedostaju još tri saziva — Letnji, jesenji i zimski. U svom prvom ciklusu, slikom Prolećni saziv, Vidak je i doslovno i simbolično vratio dva glavna atributa njegovog slikarstva — Nebo i Zemlju.

  • Rađanje

    Glavnu sliku ciklusa, Milovan Vidak je, uz još desetine skica, izložio 1974. godine u galeriji Grafičkog kolektiva. Glavnoj slici ciklusa prethodile su slike Vrata vulkana iz 1965—73. godine, Predvorje jona iz 1968. godine, Taktilon A iz 1969. godine, Gama naboj iz 1970. godine i Kataliza I, II, III, IV, sve iz 1974. godine. U ovom ciklusu, od 1965. godine do 1974. godine, Milovan Vidak u žižu svog interesovanja stavlja izabrani ikonografski repertoar čija se bit može nazreti i u nazivima slika, pa preko izbora usvojenih simbola dolazi do problema boje i svetlosti.

  • Raspeće2

  • Bogojavljenje

    Ciklus Bogojavljanje nikada nije završio. Sve vreme svog stvaralačkog rada živeo je i radio u Beogradu.

Slike Milovana Vidaka se čuvaju u kolekcijama Muzeja grada Beograda, Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović3 u Čačku i u manastirskoj umjetničkoj zbirci Manastira Krka. Procenjuje se da mu se opus sastojao od oko 150 slika i crteža. Slikao je sporo i temeljno, tako da su mu svaki crtež ili slika bili urađeni do savršenstva.


SAMOSTALNE IZLOŽBE

  • 1965. Galerija grafičkog kolektiva, Beograd
  • 1970. Galerija grafičkog kolektiva, Beograd
  • 1973. Galerija grafičkog kolektiva, Beograd
  • 1981. Galerija kulturnog centra, Beograd
  • 1988. Narodni muzej, Beograd
  • 1992. Moderna galerija, Valjevo
  • 2011. Galerija HEXALAB, Beograd Retrospektivna izložba slika povodom 85 godina rođenja:4 5



O SLIKARSTVU MILOVANA VIDAKA

Milić od Mačve: Vidak je kao invalid iz rata, slikao samo jednim okom, ali to mu nije smetalo jer je, očigledno, imao — treće oko. Prva Vidakova slika bila je Čudesni svet gljiva. To su bile neke gljive iz njegovog bosanskog sveta, a što je bilo prilično bizarno 1955. godine kada su slikari uglavnom slikali ašove, čekiće, radne akcije, gradilišta, fabrike. Ubrzo, posle svojih gljiva, Vidak je napustio vojsku i objavljuje svoj čuveni Kodeks koji je sastavio još 1952. godine. Iz tog Kodeksa se i rađaju njegove fascinantne vanzemaljske slike kojima daje vizionarske naslove. Recimo, Impulsni oscilator, Polarizacija budizma, Zona epruveta, Mirujuća plazma, Živa plazma, Kristali, Kibernetička punktura, Centralni cenzor čuvstva... [...]

Ljuba Popović: Za integralnom slikom je tragao pokojni Milovan Vidak, i napravio je samo nekoliko slika, i to s ogromnim naporom. Taj put ka integralnoj slici je u ono vreme mnogo značio. U Parizu sam taj izraz i teme malo upotrebljavao, iz prostog razloga što je u velikom svetu, o takvoj temi, teško i razgovarati. Ono što je bitno jeste da u XX veku postoji bar dvadeset slikara koji su ostali na sebi, na slici, bez obzira na sve pokrete koji su se pojavljivali u modernoj umetnosti...

Milovan Vidak

Ukrstio je svoju kičmu
I poglede i ruke
sa polugama gorostrasne sprave

Skida sa nje po vazdan
Slomljene nebeske grede
I glača je do besvesti

Stoji sa njom pod unakrsnom vatrom
Raznobojnih zrakova
Skamenjenih u letu

Gleda kako nad njom
Raste smrtonosno brdo

I vadi iz spleta zamajaca
Svoje veliko srce
I njime je brižno pokriva

30. novembar 1969, NIN, Vasko Popa

Deo teksta preuzet sa: Wikipedia
Fotografija preuzeta sa: avant art magazin
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 13, 2013, 12:44:48 am »

*

MILOVAN VIDAK — SKUPINA MODELA






Skupina modela iz ciklusa Raspeće, 1980.
100 x 70 cm.
Muzej grada Beograda
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 13, 2013, 02:12:36 am »

*

MILOVAN VIDAK

                   Sve je na tim slikama veličanstveno,
                   mirno, a mir je atribut Mediale.

                                                 Miro Glavurtić

Milovan Vidak (1926—2003) se jedini u Mediali približio ostvarenju veličanstvene ideje integralne slike, veledela, remek-dela, slike nad slikama, slike slika. Nije uradio previše dela (oko sto pedeset), zato što je, kako Ljuba Popović kaže, slikao integralnu sliku. Sve što je nacrtao i naslikao, kao da je priprema za metasliku, hipersliku, ultrasliku ili apsolutnu sliku. Manja ulja su studije i analize za četiri i po formatu u njegovom opusu najveće slike, Pred početak velikog suđenja (1962—1965), Rađanje (1965—1970) i Raspeće (1970—1981). Od tih slika koje je slikao po četiri godine i koje čine četiri saziva, ostala je neurađena Bogojavljenje. Niko u srpskom slikarstvu nije razvio toliko poštovanje prema slici, uneo (samo)discipline i požrtvovanosti u toj meri i doveo slikarstvo do takvog krajnjeg ishoda. Vidak je svojim delom jedinstven i u celokupnoj istoriji slikarstva dvadesetog veka. Dok su se drugi bavili estetikom, u najboljem slučaju magijom ekstrema meda i ale, njihovim pomirenjem u centralnoj tački konvergencije, tragajući za središtem koje sažima energiju simbola, Vidaka je interesovala etička strana umetnosti. Vanredni ratnik iz mnogih bitaka Drugog svetskog rata, svoj unutrašnji svet je zasnovao pre svega moralno, časno, pa je i likovno poštenje, doslednost i utemeljenost, doveo do krajnjih granica. Govorio je da slikar treba da stvara što manje dela, što bolje može i da ih što skuplje proda, čega se pridržavao. Bio je srpski Mesonije koji je malecna dela prodavao po ceni jednog dijamanta, jer samo brilijant može metafizički da simboliše dragocenost slike. Malo je za Vidaka reći da je vratio slikarstvo relikvijama, ili da je njegova slika postala čudesna, kako Mihajlo Đoković Tikalo nalaže.

Herojsko Vidakovo slikarstvo samo ponekad nije bilo savršeno, nije odgovaralo njegovom idealu strogo zasnovane umetnosti. Stevan Novaković, umetnik sa kojim se povremeno viđao i koga je veoma cenio, postavio je pitanje zašto se na poslednjoj velikoj slici Raspeće između prikazanih aparata nalaze kablovi. Neće li prenos energije i informacija u budućem, tehnički naprednijem svetu, biti bežičan? Vidak je shvatio svoju grešku i ljutito oćutao. Njegova ideja i njeno ostvarenje, međutim, u celini savršeno odgovaraju na ciljeve koje je sebi postavio. Ne treba ni pominjati da na drugim slikama nema ničeg spornog, u pitanju je tehnički svet usijan od unutrašnjeg ili kosmičkog zračenja, nauka koja prelazi u magiju, sa eshatološkim pejzažom u pozadini, u kome blistaju Nebo i Zemlja. Slični kameni predeli iz rodne Krajine i iz Hercegovine, po kojima je kao geometar putovao, mogu se u slikarstvu videti samo u ranoj renesansi, na slikama Đota, Paola Učela i Mantenje. Suri, stenoviti, sušni kameni pejzaž negostoljubivih planina, u renesansi je smatran staništem demona, mestom iskušenja, u kome mogu da borave samo sveci, a Miro Glavurtić bi dodao — i magovi.

Za razliku od današnjih naučnika, koji džinovskim koracima grabe u nepoznato, a da pri tom savremeni čovek sve više postaje urbani divljak, Vidak kao slikar-naučnik, pictor-doctus, nije usavršio samo mašinsko-tehnički i elektronski, već i ljudski element. Birajući za modele koje će predstaviti na slici vanredne ljude i žene iz svoje okoline, koje je poznavao i koji su izuzetni kao stvaraoci, hteo je sa njima da izrazi težnju ka ljudskom savršenstvu. Vodeći srpski slikari, crtači i književnici, kao simbolični i stvarni uzori, predstavljaju bolju ljudskost, humaniju i originalniju od one koju oličava (post)moderni čovek. Vidak je za razliku od Dragoša Kalajića težio ljudskim kvalitetima, nikad se ne baveći natčovekom, superherojem, karikiranim u američkom stripu i pop kulturi. I kada je upirao pogled svog jednog, kiklopskog, nedremanog oka, u nebesa poslednjeg suđenja, iz kojeg projavljuje božansko, ostajao je na zemlji, duboko svestan realnosti. (Imao je samo jedno, ljubičasto-zeleno oko, alem-kamen, u kome su se ogledale sve njegove slike, drugo je izgubio u ratu.) Nije projektovao čoveka budućnosti koji će brže da misli, da bude zdraviji, lepši, snažniji, da živi duže ili da ima nadljudske moći, već je demijurge potražio u svetu oko Mediale, i starce slikama slao u budućnost kao uzore inteligencije, darovitosti i ljudskosti.

Ukoliko je veliki majstor uopšte mogao nešto pogrešno da uradi, ako naš uvid nije samo izraz nemoći razumevanja njegovih krajnjih namera, primećujemo na pripremnom crtežu i slici Raspeće Radovana Kolakovića, tehničko lice iz Galerije Kulturnog centra i Galerije SANU, čoveka ni po čemu izuzetnog. Sa svojom frizurom konjskog repa ušao je među velikane srpske kulture dvadesetog veka a da samo Vidak zna zašto. Najverovatnije je da sada mnogo toga ne znamo ni o Vidaku ni o njegovom delu. Nikada nije hteo da priča o ratu, a za svoje slikarstvo je govorio da ga ne razumeju ni oni koji ga najviše vole i koji su mu najbliži. Đorđe Vidak, njegov jedini sin, mudro je primetio da mu je otac rođen u pogrešno vreme, njegov idealizam, slutnje, raspoloženja, pogledi na svet i umetnost, težnja ka savršenom, velikom i genijalnom, više bi odgovarali nekom drugom veku. Često se za slikara Svetozara Samurovića, Vidakovog najboljeg prijatelja ne samo iz Mediale, misli da se estetski oslanja na pravoslavlje. Samuroviću je ono bilo manje važno, nije isticao ni slovenski paganizam, koji mu se pripisuje. Da potre mitološko-religiozna vrednovanja, pojedine slike je naslovljavao jednostavno, npr. U dva drukčija polja, ističući ne toliko idejne ili likovne, već sada nepoznate, možda nedoslutljive vrednosti. Vidak je slično njemu, ali još izrazitije, odbijao savremena tumačenja, nije dopuštao da se njegovo delo kvalifikuje kao vizionarsko. Svoje slikarstvo je shvatao kao likovni kodeks, filozofsku sintezu, praktičnu filozofiju i primenjenu matematiku, zasnivajući ga na naometriji, ezoterijskoj geometriji, kojom su se bavili ser Isak Njutn i Matila Gika. Sebe je video kao graditelja, arhitektu piramida, Jerusalimskog hrama ili katedrala, kome je medij slikarstvo, prostor najdublje skrivenih tajni i proročanstava.

Nejunačkom vremenu uprkos, u (post)moderni, usudio se da bude genijalan, kada se najbolji teoretičari upinju da dokažu neodrživost i nepostojanje genijalnog čoveka. U tom smislu najbolji je i kontra primer teze da je genij produkt društva. Vidak, kao Leonid Šejka, Dado Đurić, Uroš Tošković i Ljuba Popović, ne pripada ni jednom određenom dobu, nije ni tradicionalan ni savremen, već atemporalan, nadmoderan, mogao bi ga možda najbolje razumeti Rodžer Bekon (Doctor Mirabilis), Fra Anđeliko, Suhraverdi, ili neki severnoamerički Indijanac, koga je smatrao prethodnom inkarnacijom. Govorio je da sudbina sveta možda zavisi od neke ptičice u Bosni i da mu uopšte nije žao ljudi, već najbespomoćnijih bića kao što su školjke i puževi, misleći na današnje pustošenje prirodnog sveta.

Čudesnošću ideja i ostvarenja, Mediala je sama ta nova renesansa koju je samopouzdano najavila i za kojom je žudela. Kao i renesansu, obeležili su je značajni umetnici, veliki nadareni umovi skoncentrisani u kratkom vremenskom periodu. Budućnost ne obećava nikakvu veličanstvenu obnovu slike, slikarstvo danas krvari, osujećeno izdiše u prosečnosti i nije daleko dan kada će se o Milovanu Vidaku i njegovim saborcima govoriti kao o poslednjim bogovima slikarskog neba.


Već je vreme da se nad bespućem
postave putokazi. Razbijeno je davno
usitnjeno. Mediala kao feniks
uskrsava iz pepela.

             Miro Glavurtić

Dejan Đorić | Art info

Otvorena retrospektivna izlozba — Ka integralnoj slici — Molovana Vidaka — Galerija HEXALAB, Beograd
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Oktobar 13, 2013, 02:59:45 am »

*

MILOVAN VIDAK — SLIKE






Slika 1: Nepoznat naziv
Slika 2: Impulsni oscilomer
Slike preuzete sa: Srbija nacionalna revija i My city
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Oktobar 13, 2013, 03:15:00 am »

*

MILOVAN VIDAK — SLIKE






Livnica kristala, 1997.

Slika preuzeta sa: Wikipedia
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Oktobar 16, 2013, 04:06:08 am »

*

MILOVAN VIDAK — SLIKE






Raspeće
Slika Preuzeta sa: Avant art magazin
časopis za umetnost i kulturu
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Novembar 29, 2013, 12:17:26 am »

*

RUŠENJE HEGELOVOG ZIDA

Da li je ova sredina mogla da shvati slikara koji je tvrdio da sudbina sveta zavisi od jednog kanarinca u Bosni, u njegovoj, Vidakovoj Bosni

U utorak, 25. marta, u Beogradu, na Bežanijskom groblju, sahranjen je slikar Milovan Vidak, jedan od osnivača Medijale. Njegova smrt gotovo da nije ni zabeležena u medijima. Umro je od teškog oblika astme. Jednostavno, prestao je da diše. Niko se nije setio, dok je bilo još vremena, da teško bolesnom proroku iz Medijale da, bar sat vremena na televiziji, bar dve-tri strane u novinama, da rezimira svoj likovni život bez koga je nezamislivo moderno srpsko slikarstvo pedesetih godina kome je Vidak nametnuo svoj Kodeks. I ovaj posthumni tekst piše se sa velikom grižom savesti, jer, eto, i NIN kao da je zaboravio na Vidaka. O Vidaka se nisu ogrešili samo novinari, već i tzv. uža i šira kulturna javnost. Guranje Vidaka na marginu srpskog slikarstva, gurana je tamo i Medijala. A Medijala je bila novi oblik renesanse i to ovo društvo nije shvatilo, kako pedesetih godina, tako i danas kada smo već ušli u 21. vek.
      
Olja Ivanicki, sa nekim čudnim mirom, bez gneva, kaže: "Ovo društvo, kao i ono pređašnje komunističko, prokockalo je i Vidaka, kao što je svojevremeno, prokockalo Šejku, Milića od Mačve, Zamurovića i ostale. Ostalo je samo da odrade još mene, pa da završe sa Medijalom. Ali, ne zameram nikom. Površnost sveta je ogromna, kako na globalnom, tako i na našem lokalnom planu. O Vidaku, Olja Ivanjicki kaže: "Uvek je strašno kada se desi smrt. Bez obzira što je bio dugo bolestan. Evo, ja sada ne mogu ni da se setim prvog susreta sa njim. Moj fond sećanja iz moje baze podataka je toliki da se, zaista, ne sećam prvog susreta sa Vidakom. Znam samo da je Šejka, jednog dana, rekao: 'Našao sam slikara koji je vojno lice!?' Svi smo tada počinjali, uticali jedni na druge, vodili smo zajednički život i davali jedni drugima ogromnu moralnu podršku. S druge strane, bili smo toliko otvoreni da smo, eto, tražili svuda samislioce, pa i u JNA pedesetih godina. Vidak je kao invalid iz rata, slikao samo jednim okom, ali to mu nije smetalo jer je, očigledno, imao — treće oko. Prva Vidakova slika bila je Čudesni svet gljiva. To su bile neke gljive iz njegovog bosanskog sveta, a što je bilo prilično bizarno 1955. godine kada su slikari uglavnom slikali ašove, čekiće, radne akcije, gradilišta, fabrike.
      
Ubrzo, posle svojih gljiva, Vidak je napustio vojsku i objavljuje svoj čuveni Kodeks koji je sastavio još 1952. godine. Iz tog Kodeksa se i rađaju njegove fascinantne vanzemaljske slike kojima daje vizionarske naslove. Recimo, Impulsni oscilator, Polarizacija budizma, Zona epruveta Mirujuća plazma, Živa plazma, Kristali, Kibernetička punktura, Centralni cenzor čuvstva... Vidak je likom podsećao na Teslu.
      
Olja, tim povodom, priča: "Dugo sam razmišljala: šta njih dvojicu povezuje? I pitala sam ga: Vidače, da li kod vas, tamo, u rodnom kraju , često sevaju munje? Odgovorio je: Seva i grmi svaki dan. Tada sam shvatila da su i Tesla i Vidak bili nabijeni elektricitetom, i da, samim rođenjem, poseduju posebno pročišćeno stanje svesti, da je i Tesli i Vidaku bilo sve jasno, odmah, samim rođenjem. Shvatila sam da su bili veoma blizu ne samo munja, već, i samog Boga. Evo, i u mojoj zgradi postavljaju gromobran na krov, pošto i, ovde, na ušću Save u Dunav, sevaju, često, munje i gromovi i ja sam očajna što to rade. Jer, svesna sam da ću sa gromobranom izgubiti taj najbolji deo moje svesti i pameti, taj dotok i protok energije. Jer, nisu slučajno ovde na Kosančićevom vencu svoje palate imali i Hadrijan i Trajan."
      
Tamo negde, devedesetih godina, kada se navršilo četrdeset godina Vidakovog slikarstva, Nikola Kusovac je napisao: Kodeks i njegov dobar prijem snažno su obavezivali Vidaka i učvrstili ga u veri da je na pravom putu, da on, potom, nikad nije doveo u sumnju njegove nedorečenosti i nejasnoće. Zato, valjda, nije ni pokušavao da ga dopuni, pojasni i promeni nabolje. Ponavljao ga je neprestano, ne samo kao svoje trajno moralno i stvaralačko opredeljenje. Za takav odnos prema Kodeksu, kao večnoj i nepromenljivoj vrednosti, važna je bila činjenica da se Vidak njegovom suštinom uklopio u onu stvaralačku klimu koja je rezultirala pojavom Medijale. Jer, neki od članova Kodeksa nosili su klicu bitnih postavki Medijale što su ih svojim delom, shvatanjima i često ponašanjem, najavljivali već od početka šeste decenije, više od drugih: Dado Đurić, Uroš Tošković, Olja Ivanjicki, Igor Vasiljev, Ljuba Popović, Kosta Bradić, Svetozar Zamurović, Vladimir Veličković i Milovan Vidak. Dašta, uz živo i presudno delovanje Leonida Šejke, Mira Glavurtića, Siniše Vukovića i na svoj način Vladana Radovanovića, umetnika koji su krajem iste decenije, a još više kasnije, i teoretski definisali suštinu Medijale.
      
O suštini Medijale, nezaobilazni Šejka će reći: "Danas, bez obzira na to da li je Bog mrtav ili odsutan, slika se može praviti kao nada ili iščekivanje, kao iščekivanje jednog sveta simetričnog, konačnog koji poseduje neko svoje tajno središte, svoju tačku Omega ka kojoj je sve upućeno. Očekivana tačka Omega može učiniti da se u haosu izgubljene, u vrtlogu bačene i rasturene stvari, srede prema nekom horizontu perspektive te tako da ponovo u slikarstvo uđu dva njegova bitna atributa: Zemlja i Nebo."
      
Na kraju, prisetimo se i jedne omiljene Vidakove izreke koje se i Olja Ivanjicki rado seća i često je ponavlja i u ovom razgovoru za NIN. A ta Vidakova izreka, taj njegov filozofski stav, glasi: SUDBINA SVETA ZAVISI OD JEDNOG KANARINCA U BOSNI. Ako vam nije jasno šta je Vidak hteo ovim da poruči svetu, onda vam nudimo jednu tibetansku izreku sličnog značenja. A ta tibetanska glasi: Kada leptir zatreperi krilima u Tibetu, taj treptaj se do Rima pretvori u razorne oluje. A ako vam ni to nije jasno, pogledajte Vidakovu sliku kojoj je dao ime — Polarizacija budizma. Olja Ivanjicki, na kraju razgovora o Vidaku, dodaje: "Zamisli sada užas ptica nad Irakom! Možeš li da shvatiš koja je to vrsta turbulencije?"
      
Dragan Jovanović


Kodeks Milovana Vidaka

01. Čistoća i jasnoća subjektivnog viđenja polaže pravo na istraživački začetak
02. Istinsko vođenje dolazi iz samog predmeta
03. Osloboditi se straha i želje za oživljavanjem anahronizma i preživelog sveta
04. Srušiti Hegelov zid
05. Ovladati izvođačkom tehnikom do nestvarnog
06. Pri izučavanju i posmatranju objektivnog ne zanemariti svet rođen iz pokrenutih emocija i impulsa
07. Treba da budem trezan, usredsređen, budan i odgovoran sebi. Treba da shvatim prolaznost formalnog privida
      probuđenja realnosti. Ne smem izgubiti iz vida dolazak tehničke inteligencije, uslovljene zakonom i svetom destrukcije
08. Tražiti i prepoznavati mogući ključ večnog trajanja - žudnje ka univerzumu ljudskog duha
09. Proučavati i upoznavati sva područja koja otkrivaju, uključuju ili isključuju dati trenutak svog uobličenog
      postojanja ili nestanka, posrednog ili neposrednog bitka objektivnog života i smrti
10. Poštovati svaki stvaralački i istraživački rad uslovljen subjektivnim razlozima, tim pre ako služi ljudskom rodu
11. Oslobađati se rušilačkog i oplođavati graditeljski nagon
12. Prodreti do suštine imaginarnog impulsa ljudske prirode
13. Poimati i razjašnjavati materijalističko postojanje sveta i njegovo metafizičko otuđenje.

      1952.

NIN | 03.04.2003.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Septembar 24, 2015, 10:25:02 pm »

*

IZLOŽBA SLIKA MILOVANA VIDAKA


Beograd — U galeriji kompanije "Hexalab" večeras se otvora izložba slika i crteža Milovana Vidaka (1926— 2003) povodom 85. godišnjice njegovog rođenja.

Retrospektivnu izložbu radova ovog značajnog umetnika druge polovine XX veka, otvoriće istoričar umetnosti Nikola Kusovac, a tekst za katalog napisao je likovni kritičar Dejan Đorić.

Izložbom je obuhvaćeno više od 40 radova, nastalih u periodu od 1958. do 2003, a sva dela su iz muzejskih i privatnih kolekcija.

Vidak , koji se iz partizana vratio bez jednog oka, ali kako je Milić (Stanković) od Mačve jednom rekao — "drugo mu nije bilo potrebno, jer je imao ono treće".

Bio jedan od 12 članova umetničkog pokreta "Medijala, koja je u izvesnoj meri prihvatila i sledila njegov etički i umetnički Kodeks napisan 1952. godine.




Kibernetička punktura

On je do kraja života ostao dosledan tim principima koje je postavio u Kodeksu, sve vreme tragajući za "integralnom slikom".

Veoma je retko izlagao i iza njega je ostalo veoma malo radova što čini ovu izložbu, koja će biti otvorena do 20. novembra, pravim kulturnim događajem.

Agencija Tanjug, 05.11.2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Januar 02, 2016, 01:14:56 am »

*
MILOVAN VIDAK:

NAD BESPUĆEM PUTOKAZI

Svojim delom jedinstven i u celokupnoj istoriji slikarstva dvadesetog veka, Milovan Vidak je kao malo ko u srpskom slikarstvu poštovao sliku, uneo (samo)disciplinu i požrtvovanost u meri koja slikarstvo dovodi do neuporedivo visokog krajnjeg ishoda





"Sve je na tim slikama
 veličanstveno,
 mirno, a mir je atribut Medijale."


                             Miro Glavurtić

U subotu, petog novembra, u beogradskoj Galeriji "Heksalab", otvorena je jedna od najznačajnijih izložbi u ovoj godini. Publika će do dvadesetog novembra moći da vidi retrospektivu neobičnog slikara. Od sto pedeset slika koje je naslikao, izloženo je četrdeset. U pitanju je Milovan Vidak (1926—2003), jedan od članova Medijale, umetnik koji se najviše približio ostvarenju veličanstvene ideje integralne slike, veledela, remek-dela, slike nad slikama, slike slika. Nije ostvario previše dela zato što je, kako kaže Ljuba Popović, slikao integralnu sliku. Sve što je nacrtao i naslikao, kao da je priprema za metasliku, hipersliku, ultrasliku ili apsolutnu sliku.

Manja ulja su studije i analize za četiri i po formatu u njegovom opusu najveće slike, "Pred početak velikog suđenja" (1962—1965), "Rađanje" (1965—1970) i "Raspeće" (1970—1981). Od slika koje je slikao po četiri godine i koje čine četiri saziva, ostalo je neurađeno "Bogojavljenje". Niko u srpskom slikarstvu nije toliko poštovao sliku, uneo (samo)discipline i požrtvovanosti u toj meri i doveo slikarstvo do takvog krajnjeg ishoda. Vidak je svojim delom jedinstven i u celokupnoj istoriji slikarstva dvadesetog veka. Dok su se drugi bavili estetikom, u najboljem slučaju magijom ekstrema meda i ale, njihovim pomirenjem u centralnoj tački konvergencije, tragajući za središtem koje sažima energiju simbola, Vidaka je interesovala etička strana umetnosti. Vanredni ratnik iz mnogih bitaka Drugog svetskog rata, svoj unutrašnji svet je zasnovao pre svega moralno, časno, pa je i likovno poštenje, doslednost i utemeljenost, doveo do krajnjih granica. Govorio je da slikar treba da stvara što manje dela, što bolje može, i da ih što skuplje proda, čega se pridržavao. Bio je srpski Mesonije koji je malecna dela prodavao po ceni jednog dijamanta, jer samo brilijant može metafizički da simboliše dragocenost slike. Malo je za Vidaka reći da je vratio slikarstvo relikvijama ili da je njegova slika postala čudesna, kako nalaže Mihajlo Đoković Tikalo.

Piše Dejan Đorić | 10.11.2011. | Pečat
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: