Izrada nakita u Pirotu i okolini
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Izrada nakita u Pirotu i okolini  (Pročitano 8044 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Februar 14, 2012, 10:40:51 pm »

*

IZRADA NAKITA


Izrada nakita u Pirotu i okolini zasniva se na tradicionalnim srednjevekovnim uticajima, trajući neprekidno do početka XX veka, dajući srpskoj kulturi autohtone komade nakita koji su u tipologiji poznati kao "pirotski". Koliko je bio razvijen ovaj zanat u Pirotu govori i podatak da je 1896. god. grad imao 33 "čuvene" kujundžije. Usled industralizacije, tržište preplavljuju jeftini fabrički proizvodi sa Zapada, tako da se broj kujundžija početkom XX veka smanjuje i 1914. god. je u Pirotu registrovano samo 5 radionica, a potpuno se gube u periodu između dva svetska rata.

Za izradu nakita kujundžije koriste sve poznate tehnike izrade — livenje, livenje na priboj, iskucavanje, cizeliranje, graviranje, emajliranje, filigran, granulaciju, posrebrivanje, pozlatu, tordiranje i druge, koristeći ih na srebru, alpaku, zlatu, bronzi, mesingu, bakru, ukrašavajući ih umetanjem odnosno fasovanjem staklene paste, poludragog i dragog kamenja, sedefa i korala.

Kod udatih žena najizrazitije zone ukra šavanja su glava, vrat, grudi, ruke i pojas, dok je nevestinski nakit najkompletniji i najbogatiji, jer mu se pridaje zaštitna uloga u novosklopljenoj zajednici.

Na selu se nakit kupovao uglavnom nevestama i najčešće je vezan za oglavlje. Nakit se nabavljao kod zanatlija — kujundžija u Pirotu ili na daleko čuvenom pirotskom panađuru.

U dugu kosu koja se spuštala niz leđa uplitao se "kacak", dugačak perčin od kozije dlake ili mnoštvo sitnih parica.

Zabratke i šamije su ukrašavane velikom ukrasnom iglom "konđuša", "čulumka" ili keračeska. To su veoma dugačke igle, često i do 40 cm, masivne bikonične glave, gusto posute sitnim granulama, a po sredini, u donjem delu glave i u podnožju puceta, venčićem od krupnih granula. Vrh se kupasto završava filigranskim žičanim navojem u kome se stavljao pamuk natopljen mirisom. Neke igle su umesto velikih granula imale ufasovanu staklenu pastu crvene, plave ili zelene boje ili su pak bile ukrašene kratkim lančićima sa privescima. Druge karakteristične igle za ukrašavanje, a pre svega za pričvršćivanje kape ili marame su igle sa sedam pera "sedmoperke", zrakasto razuđenog oboda, sa tri loptaste granule i ufasovanim kamenom plave ili crvene boje u sredini. Ove igle se pojavljuju isključivo na pirotskom prostoru i smatraju se autohtonim nakitom.

Kao nakit glave korišćene su i "dzvezde", sastavljene od dve ažurirane rozete, spojene lančićima, i "ven'c" od niske sitnih metalnih pločica sa visuljcima u vidu parica. Ukošnjaci su bili iz jednog ili tri dela, sastavljeni od pločica različitog oblika sa lančićima i privescima. Iznad desnog uva, u šamiju ili kosu su stavljani ukošnjaci "gronće" i trouglaste naušnice "mamlije", a trodelni spojeni lancima "skopčalcima" nosili su se na potiljku, ali su često krasili i grudi.

Kao ogrlice zatvorenog tipa javljaju se nanizi od nepravilno rezanog sedefa, zatim novca raznih veličina i manista ćilibara.

Narukvice su izrađivane kao otvorene i zatvorene. Otvorenom tipu narukvica pripadaju grivne "medenjače", masivne, proširenih i zaobljenih završetaka u vidu luka, sa dve simetrične kupaste rozete. Sredina je ukrašena kanelurima, emajlom, krstom idr. Takođe treba istaći grupu srebrnih ili posrebrenih narukvica zatvorenog tipa, na šarnir sastavljenih od pravougaonih ili kvadratnih livenih ažuriranih pločica (5—11), sa stilizovanom biljnom ornamentikom. Ovde spadaju i narukvice od dve dekorativne pravougaone ploče, međusobno spojene lančićem.

Prstenje je posebna grupa nakita koja se odlikuje raznovrsnim tipovima u zavisnosti od namene. Najčešći prsten je tkzv. "medenjak", stolovati, glomazan i masivne glave, izrađivan od bronze ili srebra, u tehnici livenja, ažuriranja, granulacije, ređe emalja, koje se u XVII i u XVIII veku nosilo kao oznaka vladarskog i društvenog položaja, dok se u XIX veku javlja kao venčano prstenje. U grupu stolovatog prstenja spadaju i ahatni prsteni koji kao osnovni ukras ima poludragi kamen karneol ili ahat i svrstava se u svečano, skupoceno i nevestinsko prstenje. Treba istaći i filigransko prstenje, od srebra, fine obrade sa maštovito izrađenom glavom, ukrašene granulama, ufasovanom staklenom pastom različite boje ili poludragog kamena.

Pojas u odevanju muškaraca ima simboličko značenje, kao na primer srebrni pojas sastavljen od pravougaonih i kružnih pločica, ukrašenih granulama i rozetama i podsećaju na srednjevekovne vlastelinske i plemićke pojaseve "kovanike".

Pafte, "pavte" ili "čiprazi" u Visoku, kojima je zakopčavan tkani uski pojas, tkanica, ili leden kolan, u XIX veku su veoma glomazan nakit. Izrađivane su od srebra, alpaka, ređe mesinga i sedefa u tehnici iskucavanja, livenja, filigrana. Javljaju se u nekoliko oblika od kojih su "strelaste" pafte najrasprostranjenije, zatim "bademaste", okrugle, sedeflije, pevac pafte. Sastavljene su od dve krilne i jedne srednje ploče — cveta, koja je ovalna, vertikalno postavljena i zalemljena za jednu od krilnih ploča preko kuke. Ponekada su se u unutrašnjosti centralnog dela nalazili inicijali majstora kujundžije, koji ih je izradio, godina izrade, a često i mesto izrade Pirot, na primer: Todor N. Kostić, DK 1892, TG 1896, VP 1901, PK 1893, AC 1910. Ornamentika na njima je floralna, sa predstavama divljih ruža, nautove vreže. Česta je predstava ptice (golub i paun) uokvirena u medaljon simetrično postavljen u sredinu oba krila kao i na središtu spojnice "cveta" pafte. Ima ih i sa predstavom svetaca Sv. Đorđa i Sv. Dimitrija, kao i likova cara Lazara i carice Milice. Pirotske pafte se po veličini razlikuju od onih iz radionica drugih gradova, pa se mogu smatrati autentičnim.

Ukrašavanje i nakit Piroćanki je u skladu sa građanskim kostimom koji sjedinjuje više kultura. Simbol ženske građanske nošnje je plitka čojana kapa crvene boje — fes sa kićankom ili tepelukom i bareš trakom. Tepeluci su izrađivani od srebra, ponekad sa pozlatom u tehnici iskucavanja i filigrana. Bareš traka je jednobojna ili dezenirana marama ili somotska traka različitih boja koja je omotavana oko fesa i na potiljku pričvršćivana iglama čije su okrugle ili valjkaste glave od mesinga, staklene paste, sedefa ili ćilibara. Na bareš traku je po sredini stavljen stolovati prsten ili igla "grana" u obliku cvetne grane s listićima. Ovu iglu u kompletu sa minđušama, brošem i prstenom, koji tipološki odgovaraju jedni drugima, je nevesti poklanjala mladoženjina porodica na dan veridbe.

Osim niski novca, nošeni su lančići sa raznim privescima i medaljonima sa slikom, bogate filigranske izrade, često sa pozlatom, ukrašavani ugrađivanjem poludragog kamenja ili staklene paste, kao i zlatnim novčićem. Osim ovih privezaka javlja se privezak na lancu poznatiji kao kolje, izveden u formi rozete od belog i žutog zlata ispunjena brilijantima ili dijamantima. Privezak čini komplet sa prstenom izrađenim u istom stilu. Biser predstavlja omiljeni ukras kod žena, tako da se grudi žena ukrašavaju dužim ili kraćim nanizima bisera. Veoma skup nakit je sat sa lancem, čija je kutija ne često bila gravirana i ukrašena dragim kamenjem. Grudi su još krasile broševi različitog oblika i ukrašavanja.

Narukvice raskošne filigranske izrade zatvorenog tipa sastavljene iz delova ili na prelom su veoma zastupljene u ženskom nakitu. Ovoj grupi pripadaju i narukvice od dve pravougaone ploče, često filigranske, spojene sa nekoliko redova lančića i ukrašene staklenom pastom. Prstenje prati tipologiju igle grane, minđuša i broša, a nosi se i prstenje kupaste glave ili ahatno, sa varijetetima, zlatarske ili bižuterijske izrade. Oko struka je nošen filigranski pojas sastavljen iz više pločica, ežder, sa kopčama u obliku mašne ili leptira.

Muško ukrašavanje se sastoji od sata sa lancem "ćustek", često srebrne filigranske izrade, zatim brojanice od ćilibara ili sedefa, pribora za pušenje, burmutica i neka amajlija doneta sa hadžiluka. Od prstenja najviše je zastupljeno stolovato i janjevsko mesingano prstenje sa četvrtastom glavom i linearnim urezima ili naznačenom godinom, inicijalima vlasnika. O pojasu se krajem XIX veka nosi lepo ukrašeno oružje sa priborom, lule i duvankese, dok trgovci i poslovni ljudi nose pojas od kože "silav", sa tajnim pregradama za čuvanje novca.

U narodu ovog kraja nakit je veoma cenjen i poštovan, jer predstavlja najistaknutiji deo nošnje, pa je često i tema narodnog usmenog stvaralaštva. Njime je isticana ekonomska moć i društveni položaj, a cenjen je i zbog magijskog svojstva koje mu se pripisuje.


Autor teksta Saška Velkova, kustos Muzeja Ponišavlja | Turistička Organizacija Pirot
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: