Primenjena umetnost & Podela primenjene umetnosti
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « PRIMENJENA UMETNOST « Pregled primenjene umetnosti kod Srba « Primenjena umetnost & Podela primenjene umetnosti
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Primenjena umetnost & Podela primenjene umetnosti  (Pročitano 12617 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Maj 21, 2012, 01:05:44 pm »

**

PRIMENJENA UMETNOST


Primenjena umetnost je posebna grana likovne umetnosti. Za nju kažemo da je umetnički zanat, jer je njen prvenstveni zadatak — umetničko oblikovanje i ukrašavanje predmeta za svakidašnju upotrebu (nameštaja, tekstila, posuda i dr.).

Primenjena umetnost je izrasla iz običnog zanatstva.

Proizvodi naših zanatlija zadovoljavaju nas samo svojom praktičnošću, a proizvodi umetnika primenjenih umetnosti moraju nas zadovoljiti ne samo svojom praktičnošću već i lepim, umetničkim izgledom.—

Nekada je čovek sam, ručno i pomoću najprimitivnijih sprava, pravio ono što mu je bilo nužno za svakodnevnu upotrebu. Danas, međutim, mnogi predmeti se proizvode u fabrikama (tvornicama). U svakoj fabrici rade umetnici primenjenih umetnosti, takozvani dizajneri (deseyner) prema čijim se nacrtima proizvode različiti predmeti za svakidašnju upotrebu.—

Mada nas ovi predmeti fabričke proizvodnje zadovoljavaju i svojim lepim izgedom i praktičnošću, ipak se više ceni ručni rad. Zašto? Prvo, zato što je svaki predmet izrađen ručno — unikat, i drugo, umetnik može prilikom izrade da menja i doteruje prvobitnu zamisao. To medutim nije mogućno u fabričkoj proizvodnji. Tamo se predmeti izrađuju serijski, po više hiljada primeraka, tačno prema dizajnerovoj skici i prototipu*, bez ikakvih izmena i dodavanja.


PODELA PRIMENJENE UMETNOSTI

Primenjena umetnost se deli na sledeće grane: tekstil, keramiku, unutrašnju arhitekturu, kostimografiju, scenografiju, primenjeno slikarstvo, primenjeno vajarstvo, primenjenu grafiku i industrijsko oblikovanje.


Natalija Karić-Slijepčević

____________

* Prototip (reč je poreklom iz grčkog jezika) — prvi primerak, obraaac, uzor.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Maj 21, 2012, 01:33:57 pm »

**

PRIMENJENO (DEKORATIVNO) SLIKARSTVO


Primenjeno slikarstvo je posebna vrsta slikarstva i ima tačno određen zadatak: da ukrasi neku građevinu ili predmet. Pošto je dekorativna slika sastavni deo neke celine, ona je nepokretna.

Slike urađene na podu, zidu ili plafonu (tavanici) različitim slikarskim materijalom nazivamo zidnim slikama, a takvo slikarstvo zidnim slikarstvom.

Freska, mozaik i još neke slikarske tehnike pripadaju zidnom slikarstvu. Freska je slika urađena vodenim bojama na svežem malteru (zidu).

Slikanje na zidu ili steni veoma je staro. Pronađene su slike urađene pre dvadeset hiljada godina (u pećini Altamiri u severnoj Španiji). One su delo pećinskog čoveka.

Zidnim slikarstvom su se bavili stari Egipćani, Grci, Rimljani i drugi narodi čija je kultura cvetala pre mnogo hiljada godina.

Naša zemlja je poznata po srednjovekovnim manastirima i crkvama koje su ukrašene freskama izvanredne umetničke vrednosti.




Beli anđeo. Freska iz manastira Mileševa


Mozaik. Svaka slika napravljena slaganjem raznobojnih kockica, pločica ili kamenćića zove se mozaik. Pošto se on izrađuje uglavnom od kamena, onda može stajati ne samo na zidu već i na podu.

Mozaik je cvetao u starome Rimu i Vizantiji.—

Mozaici mogu biti izrađeni od veoma skupocenog materijala: pozlaćenih kockica, skupocenog mermera i stakla.

Ovde ćemo spomenuti i vitraž, mada on ne spada u tehnike zidnog slikarstva. To je dekorativna slika vezana za arhitekturu. Radi se od komada stakala u boji, spojenih olovnom trakom. Vitraž (vitrail) vrhunac svoje lepote doživljava u srednjem veku, na gotskim građevinama. Pojedini umetnici ga neguju i danas. Svečane dvorane mnogih zgrada ukrašene su njime. Vitraže izrađuju majstori — zanatlije prema nacrtima (kartonima) koje stvaraju umetnici.


Natalija Karić-Slijepčević
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Maj 21, 2012, 01:48:58 pm »

**

PRIMENJENA GRAFIKA


Ilustracija. U udžbenicima i knjigama stalno viđamo slike i crteže koji su sastavni deo teksta. To su ilustracije.

Pre pronalaska štamparije čovek je knjige pisao i prepisivao rukom. U sačuvanim rukopisnim knjigama nalazimo ukrase, male slike urađene živim bojama, često sa puno detalja. Te slike su služile ne samo da razbiju monotoniju koju stvaraju slova, nego i da bi je ulepšale. Takve slike se zovu minijature. Minijaturan (miniatur) znači mali. Za nas su takve knjige od neprocenjive vrednosti i po sadržini i po minijaturama kojima su ukrašene.

Knjige se danas štampaju pa se i ilustracije umnožavaju grafičkim putem. Zbog načina na koji se umnožava, ilustracija se svrstava u primenjenu grafiku.

Postoje prozni i poetski sastavi u kojima je tekst delimično ili potpuno zamenjen slikama, crtežima, ilustracijama. To su: rebus-priče (pesme), stripovi i nemi stripovi.

Vinjeta. To je crtež (ređe slika), nema veze s tekstom i služi samo kao ukras.—

Inicijal. To je istaknuto i umetnički oblikovano prvo slovo prve reči u rečenici na početku poglavlja. Inicijalima nazivamo i početna slova imena i prezimena, ili naziva neke ustanove.—

Ukrasno pismo. Slova su znaci kojima obeležavamo glasove. Svaki narod ima svoje znake za pisanje, svoje pismo. Mi imamo dva pisma: ćirilicu i latinicu. I štampana i pisana slova mogu biti umetnički oblikovana. Prethodno treba povući pomoćne linije, razmeriti i tačno odrediti mesta za svako slovo. Prilikom ispisivanja slova treba voditi računa da budu iste veiičine (visine, debljine i širine). Od ujednačenosti zavisi lepota slova i izgled celog rada.

U primenjenu grafiku spadaju još marka i plakat.


ORNAMENAT Vrsta ukrasa sastavljenih od stilizovanih (uprošćenih) motiva iz biljnog i životinjskog sveta, kao i iz geometrijskih slika i linija, naziva se ornamenat. Ornamente viđamo skoro na svakom predmetu. Ornamenat se u našem narodu zove sara.


Natalija Karić-Slijepčević
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Maj 21, 2012, 02:07:03 pm »

**

KERAMIKA

Još je pračovek znao da glina ne propušta vodu i umeo je to njeno svojstvo i iskoristi.

U početku je od pruća pleo lonce bokastog oblika i sa unutrašnje strane oblagao glinom. Takvo posuđe mu je služilo za pripremanje hrane. Hranu je takvim loncima kuvao i na taj način što je u vodu stavljao usijano kamenje. Pretpostavlja se da je slučajno jedan takav lonac ostao suviše blizu vatre pa je pruće izgorelo a glina se ispekla. Tako je čovek saznao da se pečenjem može dobiti mnogo tvrđi i trajniji glineni lonac u kojem se na vatri može kuvati hrana.

Veštinu oblikovanja gline čovek je stalno usavršavao. Tako se razvio grnčarski zanat. Grnčari prave različite predmete od takozvane crvene gline koja je najlošijeg kvaliteta. Takvi predmeti se zovu grnčarija.

Od žute gline, koja je boljeg kvaliteta, izrađuju se razni predmeti (cevi, pločice, šolje, figure i figurice). To je keramika.

Od bele gline (kaolina) pravi se porculan.

Ljudi koji daju nacrte i izrađuju predmete od gline nazivaju se keramičari.


TEKSTIL

U svakoj fabrici tekstila rade umetnici prema čijim nacrtima se proizvode tkanine različitog tkanja, boje i materijala. Oni predviđaju i od kojih vlakana (prirodnih ili veštačkih) treba da bude tkanina. Od lepote tkanja, boja i šara zavisi prođa tekstila na tržištu.—


KOSTIMOGRAFIJA

Preko slika, skulptura, knjiga i sačuvanih primeraka odela saznajemo kako su se ljudi nekada odevali. Sve što je nekad čovek oblačio a danas vidimo jedino u pozorištu, na filmu i po muzejima, nazivamo istorijskim kostimom. Svaki narod je imao svoj način odevanja, svoj nacionalni kostini po kojem se razlikovao od drugih naroda. Naša zemlja je veoma bogata narodnim nošnjama. Zahvaljujući nošnji, nekada se lako moglo poznati iz kojeg su kraja naši ljudi.—

Kostimografi su umetnici-slikari prema čijim nacrtima se prave kostimi za glumce (filmske i pozorišne) koji tumače različite likove na filmu i u pozorištu. Ako je komad istorijski, onda glumci moraju da budu obučeni onako kako su se oblačili junaci prikazani u pozorišnom delu. Dekor i kostimi upotpunjuju pozorišnu predstavu dočaravajući nam vreme i mesto radnje o kojoj se u delu govori.

Umetnici koji prave nacrte za savremeni kostim, zovu se modni kreatori.


UNUTRAŠNJA ARHITEKTURA

Čovek veći deo svog života provodi u zatvorenom prostoru. Zato je veoma važno kako će taj prostor biti ureĐen. Ako je prostorjja u kojoj čovek živi i radi ispunjena praktičnim i lepim predmetima prijatnih boja i skladnih oblika, onda će se ugodnije osećati i neće se brzo zamoriti.

Svaka prostorija treba da bude ureĐena prema nameni. Zato dnevnu sobu nećemo namestiti kao kuhinju, niti bioskopsku dvoranu kao mlečni restoran.

Umetnik koji se bavi unutrašnjpm arhitekturom, u svome nacrtu će predvideti svaki detalj, boju zidova, zavese, ukrasne predmete, nameštaj i celokupni raspored svih predmeta u svakoj prosroriji. Često se ti predmeti i prave prema njegovom nacrtu.


Natalija Karić-Slijepčević
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: