Nenad Žilić (1957—2009)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Nenad Žilić (1957—2009)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nenad Žilić (1957—2009)  (Pročitano 13899 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Maj 20, 2012, 06:00:31 pm »

*




NENAD ŽILIĆ
(Užice, 1957 — Pariz, 02.12.2009)

Nenad Žilić, jedan od naših najtalentovanijih slikara srednje generacije...

Rođen je u Užicu, 1957. godine. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu i kao stipendista Herderove fondacije, magistrirao u Beču. Živeo je u Londonu, a u Francuskoj od 1994. godine, gde je stekao međunarodnu reputaciju. Izlagao je u najpoznatijim galerijama svetskih metropola. Dobitnik je mnogih priznanja, od domaće nagrade Fonda Nedeljko Gvozdenović, do najprestižnije državne nagrade za slikarstvo u Francuskoj — "Fondasion d' Frans".

Njegovo snažno, sugestivno i apstraktno slikarstvo, kroz prikaz ljudskog tela, analizira sukob duhovnog i materijalnog, ukazuje na prolaznost. U slikarskoj originalnosti i crtačkoj virtuoznosti prepoznaju se univerzalne vrednosti i vrhunska estetika. Energičnog kolorita, fantastične i figurativne matrice, Žilićeve slike su likovno svedočanstvo i o ljudskoj patnji krajem 20. i početkom 21. veka. Kritičari su u njemu prepoznali "slikara koji ne samo da iskazuje osećanja, već ume i bojom da misli" i poredili ga sa Dadom Đurićem, Vladimirom Veličkovićem, Ljubom Popovićem i Milošem Šobajićem, za koje je i sam govorio da su mu uzori.

Nenadu Žiliću pripada zasluga što je 2001. godine, prvi put na Balkanu, u Gradskoj galeriji u Užicu postavljena izložba Pariski jesenji salon, koju je otvorio pokojni premijer Zoran Đinđić. Naredne godine na tom salonu u Parizu, omogućio je da se predstave i umetnici iz Srbije, postavkom Savremena srpska umetnost.

Poslednji put boravio je u Užicu u martu prošle godine, kada je u Gradskoj galeriji bila priređena retrospektivna izložba od dvadesetak njegovih dela. Tada je Užicu poklonio svoje platno Sveti Đorđe, koje je postavljeno u holu zgrade Skupštine grada...

Autor: N. Kovačević

Autor fotografije nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Maj 20, 2012, 06:02:18 pm »

*

NENAD ŽILIĆ — SLIKE


Dva su osnovna stava mladih stvaralaca koji neposredno stupaju na umetničku scenu: jedni su se tokom školovanja po prirodi svoga talenta i senzibiliteta nesumnjivo i bezpogovorno nastavljali na slikarske poetike svojih umetničkih mentora, dok su ih drugi dovodili u pitanje ili su ih radikalno negirali stvarajući na taj način u širokom prostoru od često bezvoljnog traženja sopstvenog izraz do uzbudljivog suprotstavljanja uzorima, stilskim shemama, majstorskim ili tehničkim recepturama koje se na svakoj akademiji nude kao konačne istine ili pak kao sigurne osnove za prve kreativne korake. Ovaj drugi pristup redovno je izazivao niz zanimljivih i za mlade autore trajnih posledica.
 
Nenada Žilića sam upoznao preko njegovih crteža odabirajući ih 1981. godine za izložbu "Perspektive IX" koje je uz slike prikazao na godišnjoj ekspoziciji studenata Fakulteta likovnih umetnosti. I ne sluteći tada njegove konačne namere zapisao sam kako su "snaga talenta i senzibilnost uslov udaljavanja od profesora, od rada u klasama", i dalje, da se u njegovom slučaju "zapažaju umetnički uzori koji se traže i nalaze van akademije, van školskih programa". Naravno da Žilić niti je nameravao da ospori niti da potvrdi ovo gledište, neposredno je nastavio neobičnu avanturu svoje umetnosti koja je stajala u znaku sasvim svesnog izbora umetničke discipline kojem će zapravo on hteti da kritički razume, proživi i napokon dostigne svoju odavno već naslućenu poetiku.
 
Deset slika koje su sada pred nama nastale su u napregnutoj i često bolnoj potrebi da se od jednog umetničkog medija (crtež) koji se smatra ili samo osnovom ili samo pripremom stvori drugi (slika) koji je kruna likovnih i vizuelnih iskustava. Da bi postigao taj cilj da od prirodnog i autentičnog talenta dostigne stvarni slikarski iskaz Žilić je definisao problem slike kao figuru u prostoru što je trebalo da ga veoma seriozno odredi kao akademskog umetnika.
 
No ako se malo pažljivije pogledaju ove slike zapaziće se ipak nekoliko čistih plastičkih kategorija kojima je Žilić ili nesvesno ili usled postavki svoga rada i svojih načela oformio. Najpre je odmah očigledno da se gotovo u jedinstvenoj sekvenci može pratiti sudbina forme (jednog akta postavljenog na draperiji ispred pozadine u poznatom akademskom aranžmanu) dobijena relativno čistim i jednostavim islikavanjem, podslikavanjem i slikanjem uz svu prateću slikarsku operacionalizaciju od svetlo-tamnih odnosa do kompozicione strukture i postavke prizora, pa nadalje do njenog umnožavanja sve do konačnog oblika kada više nije jasno da li se i dalje radi o ljudskom telu ili raščerečenom životinjskom mesu. Ako na početku ovoga niza stoji pažljivo formulisana "renesansna" forma negde oko sredine ona se skladno utapa u prostor i atmosferu slike gradeći uravnotežene i stabilne odnose jasnim govorom geometrijskih načela da bi na kraju u poslednjim slikama ta forma postala dvosmislena i nedefinisana u "baroknim" modelacijama u čijoj se dramatičnosti naziru aktivni slikarski sadržaji. Tu se nalaze i polazišta i konačišta Žilićevih kreativnih impulsa. Ove slike su prečesto ostavljale slobodnom svoju strukturu, svoj crtež da ne bi odmah palo u oči kako se Žilić pre svega izražava crtežom. On se kao formiran crtač pojavio i pre dolaska na beogradsku Akademiju; i neznajući za Medialu, Ljubu Popovića ili Uroša Toškovića, niti za tzv. Slikarstvo surovosti, Žilić je u svojim gimnazijskim godinama crtao gonjen unutrašnjom potrebom upravo u tom smeru razgrađujući formu ali je istovremeno ispunjavajući lirskim tonovima, tražeći njenu sudbinu u klasičnom crtežu kao metafori i registraciji sadržaja i događaja koje je osećao prema svetu kome pripada. Te osobine crteža upravo su Žilićeve suštanstvene intencije, motivi i pokretači njegove umetničke aktivnosti koju je on jednostavno doživljavao kao disciplinu prepoznavanja i razumevanja, organizovanja i tumačenja odnosa sa stvarnošću.
 
Ukoliko se takva veza uspostavi između ovih radova i gledalaca, utoliko je napor opravdan a zadovoljstvo Nenada Žilića pronašlo prave razloge.

 
Jovan Despotović, Istoričar umetnosti i likovni kritičar
 
Galerija Kolarčevog narodnog univerziteta, Beograd, 1985
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Maj 20, 2012, 06:11:35 pm »

*

NENAD ŽILIĆ


Slikar i crtač Nenad Žilić, verodostojni je predstavnik fantastične, figurativne veroispovesti i tvorac jednog samorodnog vizuelnog mita zasnovanog na ezoteričnom simbolizmu i jeziku baroknog nagomilavanja, pri čemu se arhitektura snova umnožava do u beskonačnost. No, iako je sklon fantastičnim aglomeracijama, celina Žilićeve slike doima se kao uravnoteženo, spiritualno sabiralište numinozne jeze.

Žilić je vremenom zasnovao zastrašujuću crtačku i slikarsku samobitnost, poosobljen, medialni svet u kome nasuprot sila tame i dezintegracije stoji upućenost na smisao jednog višeg reda. Ovaj metafizičar u tami opsednut je golom telesnošću, Valpurgijinom noći bića, svetom mračnih primisli koje dolaze iz "sjaja i senki Persefone". On je osobeni teolog pustoši, koji ikonizuje telo u raspadnom postludiju. Žilićeva slika je prostor u kome počinje umetnikov ozbiljan, muški spor sa Sotonom, jer sav slikarski put Nenada Žilića jeste u tome da se dubeći u ništavilu dođe do lepote. Njegova slika, to je oduhovljena zona izgrađena na ronjenju u neosvetljene adske slojeve podsvesti. On slika ljudske razvaline koje se sve zajedno doimaju kao kakva karnalna hibernirana ljudska ruina, ljudsko svemeso u hladnoj modrini kosmološke tmine, na kraju tužne drame ljudskog postojanja.

U novijim slikama iz 2007. godine, Nenad Žilić otkriva svoju kontemplativnu prirodu okrenutu prema onom tamnom ogledalu skrivenom duboko unutra. Pejzaž koji se pojavljuje više nije urban. Brutalna i energična impulsivnost, finalna oštrina i prodornost kao bitna specia Žilićevog ranijeg izraza, sada je evoluirala u zrelu kontemplativnost nad jednim raspadajućim svetom, a da nije izgubila ničeg od sugestivnosti i intenziteta ranije Žilićeve apokaliptičke vizije. U medialnom spoju severnjačke magije (setimo se Grinevalda) i jednog mediteranskog genetskog znaka koji računa sa dubokim slojevima nesvesnog, žilićevski govor tela upućuje na čudovišne razmere tragičnog.

Boravak u Normandiji doneo je, nesumnjivo, jedan novi kvalitet Žilićevoj slici. Na ovim slikama otvaraju se vilinski vidici i hipnagogički pejzaži. Bude se strahobni prostori misterije.

Duboka, esencijalna radost crtanja kao obredne aktivnosti, oživljava na crtežima nadzemaljske finoće Nenada Žilića. Njegova linija, neprikosnovena i tačna, snažne gestičke ponesenosti, dramatskog nemira i linearnog zamaha, vođena je jednom intuicijom, koja je kadra da neumoljivo precizno organizuje crtačko polje. Ta tačnost Žilićeve linije dolazi zapravo od jedne duhovne pročišćenosti koja ju je i proizvela. Iza njegovih kompleksnih crteža sa složenim aglomeracijama i različitim dinamičkim nivoima, stoji, nesumnjivo, ezoterično nadahnuće. Za ovog umetnika crtanje je iščitavanje sveta iznutra, spasonosno beleženje, pripovedanje linijom koja postaje svojevrsna ezoterijska šifra.

Žilićeve slike, koje je proizvela jedna strpljiva predanost usmerena koliko na detalj toliko i na celinu slike, čine povest o ljudskim telima koja odlaze. "U našem vremenu samo veliki i nepodmitljivi umetnici naslednici su mita i magije. Oni su ti koji u škrinji svoje noći i svoje mašte čuvaju osnovnu zalihu ljudskog bića tokom ovih vekova divljačke otuđenosti" — zapisao je Ernesto Sabato. Svojim samogospodstvom slikarstvo Nenada Žilića okrenuto je kako prošlosti sopstva, tako i novom dobu transcedencije.


Dragan Jovanović Danilov | Galerija Užice
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Maj 20, 2012, 06:17:48 pm »

*
ESEJ O SLIKAMA


LUDI REALIZAM NENADA ŽILIĆA

Ljudsko telo danas u umetnosti ima ulogu instaliranog prenosnika: prenosnika tehnologije i informacija. Ono je postalo globalni posrednik, dobivši ulogu predmeta. Ta postvarenost je najviši oblik otuđenosti i zloupotrebe. Dakle, ljudsko telo u umetnosti više ne predstavlja smisao prirode i stvaranja, nije osobenost, više nije karakter, a o lepoti i da ne govorimo. Telo je rastureno na proste činioce! Ako iz ove opšte predstave o telu izuzmemo tzv. telesnu umetnost, koja ima veze za ritualima i magijskim (Marina Abramović, na primer) ili ona "umetnička" samouništenja (Bečki akcionisti i Herman Nič), kao sprovođenje umetničkog čina na licu mesta, ili Bejkonovo telesno-duhovno raspeće, onda je još ostalo da ljudsko telo, sva ta mitološka i religiozna, intimno-telesna, budoarska, ljubavnička prikazanija, predstavimo prosto kao — meso. Možda je upravo takav odnos prema telu, od vremena čovekove svesti o umetnosti kao takvoj, u stvari — suština prirode.
 
U našem savremenom slikarstvu najčešće se govori o dvojici slikara čija je tema ljudsko telo — o Ljubi Popoviću i Vladimiru Veličkoviću. Prvi telo doživljava kao eros, a drugi kao napon; prvi u erosu vidi tanatos, a drugi u naponu vidi sunovrat.
 
Slikar Nenad Žilić ima drugačiji odnos prema ljudskom telu. On telo shvata kao — meso. Ali u takvom njegovom odnosu nema ničeg mazohističkog i surovog. On želi da nam kaže da je svako telo meso, preko koga mi egzistiramo. Svi ti čereci, utrobe, kosti, tetive i krv na njegovim slikama govore da mi preko mesa isključivo postojimo kao bića u svetu: meso smo, unosimo meso kao hranu, rađamo meso i nestajemo kao meso. Kod ovog slikara postoji samo jedan odnos: meso-meso. Iz njegovih slika mi ne znamo ništa o tome da li je meso lepo ili ružno. Slikar o tome ne razmišlja. Njega interesuje život, koji je istovremeno i lep i ružan. On tu granicu ne prelazi, jer veruje da je i sama priroda meso, da je čovek meso, da je Hristos meso. Za njega je i prostor meso, vreme je meso, svet je meso. Dakle, sve je puka realnost: izaći iz mesa, propasti kao meso, kružiti kao meso znači večitu razmenu života i smrti. I tačka.
 
Slikar ne razmišlja ni o tome da li je meso greh. Naprotiv, on nas upozorava da mi preko mesa spoznajemo strah i nadu. Zbog toga je u Žilićevom slikarstvu ljudsko telo poistovećeno sa žrtvovanjem, a ne sa prolaznošću. Zar to nije najuzvišeniji položaj jedinke!? Meso je ovde zajednica sveta, kruženje — prvo i poslednje, i obratno.
 
Iako se u naslovima Žilićevih slika pominju mitološke i hrišćanske ličnosti, mi ne znamo da li se ovde telo pretvara u duh, na ovom ili u nekom drugom prostoru. Mi samo vidimo uzavrelost mesa, njegove metamorfoze, ne znamo da li meso ima bilo kakav smisao, ni uzvišeni ni niži, ni metafizički ni puki egzistencijalni, ne vidimo ni uspon ni pad. Ali znamo da je reč o postojanju: o energiji, o silovitosti, o naponu, o nagonu, o grču i želji. Svet je meso — ludi realizam.
 
Realnost jer će nestati, ludi jer u tom nestajanju prelazi iz jednog oblika u drugi. Zbog toga jer meso nadilazi razum: postoji da ne bi postojalo. Ovo saznanje je identično saznanju o Prvom i Poslednjem. A između su samo oblici prolaznosti. Kakva tragedija!

 
Branko Kukić | 10.08.2008. | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Maj 20, 2012, 06:35:01 pm »

*

NENAD ŽILIĆ — SLIKE






Création d'Eve
ulje na platnu, 205 x 155 cm
Artistes Serbes en France
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Jul 29, 2012, 02:13:42 am »

*

NENAD ŽILIĆ — SLIKE






Poslednja večera za Van Goga (Last supper for Van Gogh)
ulje na platnu, 145 x 125 cm
Artistes Serbes en France
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Mart 04, 2013, 04:05:08 pm »

*

NENAD ŽILIĆ — SLIKE






Slika 1: Skidanje sa krsta
ulje na platnu, 190 x 135 cm


* * *

"Treba imati svest da smo kratkotrajni i da nešto moramo da poboljšamo u sebi i u svojoj okolini dok živimo."

"Svaki momenat života je kraj i treba da imamo svest o tome."

Nenad Žilić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Mart 04, 2013, 04:17:58 pm »

*

NENAD ŽILIĆ — SLIKE



 


Dream of Icarus
Izvor: London art
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Mart 04, 2013, 04:34:32 pm »

*
NAJPRESTIŽNIJA FRANCUSKO DRŽAVNO PRIZNANJE ZA
SLIKARSTVO DODELJENO SRPSKOM UMETNIKU



NENADU ŽILIĆU NAGRADA "FONDASION D FRANS"

"Umetnost je svedena na robu još od vremena kada je Rembrandt bankrotirao jer nije poštovao zahteve naručilaca", kaže Nenad Zilić

Strazbur — Najprestižnija držana nagrada za slikarstvo u Francuskoj, koju svake godine dodeljuje "Fondasion d Frans", pripala je ove godine srpskom slikaru Nenadu Ziliću. Ovaj umetnik srednje generacije (rođen 1957. u Užicu), diplomirao je slikarstvo na Akademiji u Beogradu, a poslediplomske završio u Beču kao stipendista ugledne Herderove fondacije. U Pariz je došao 1994. godine jer je, kako kaže, za njega to bio i ostao centar umetnosti".

Slikara zatičemo u ateljeu u Normandiji, okruženog njegovim platnima iz kojih izbija gotovo šokantna energija. Nazivi: "Stvaranje Eve, "Van Gog "... Slikarstvo na tragu beogradske umetničke grupe"Medijala" i klasičnih majstora slikarstva srednjeg veka i renesanse. Njegovi uzori su: Đoto, Fra Anđeliko, Mikelanđelo. Od savremenih slikara: Arsil Gorki i Fransis Bejkon.

Kako bi ti sažeo tvoje iskustvo u Francuskoj, pa i u Evropi s obzirom da si jedno vreme kao stipendista boravio u Nemačkoj?

Svoju zemlju nikada nisam doživljavao kao mesto gde čovek može profesionalno da se bavi slikarstvom. Uprkos nagradama koje sam u Jugoslaviji dobio, podršci mog profesora Stojana Šelića, Olge Jančić i nekolicine prijatelja, nisam pronalazio dovoljno podsticaja koji su mi bili neophodni u to vreme. U Pariz sam došao 1994. godine. Nekoliko godina proveo sam u pokušajima da organizujem život i pronađem prostor za rad. To je išlo dosta teško i bilo uglavnom neuspešno. Vremenom sam, izlažući na grupnim izložbama kao što su Jesenji salon, Monako, Komparezon, upoznao ljude koji su počeli da prate moje slikarstvo. U međuvremenu sam se nastanio u Normandiji gde sam našao uslove i atmosferu za kontinuirani rad. Sledilo je nekoliko samostalnih izložbi slika i crteža.

Kakvo je vaše iskustvo sa tržištem umetničkih dela i šta mislite o "opasnosti" komercijalizacije umetnosti o kojoj mnogi govore?

Tržište za figurativno slikarstvo je ograničeno. Ja zapravo i nemam nikakav uvid u to šta se na njemu dešava. Lično slike prodajem kolekcionarima. Moj agent je taj koji pronalazi puteve ka kupcima. Tržište slika je apstrakcija kakva je i berza uostalom. Umetnost je svedena na robu još od vremena kada je Rembrandt bankrotirao jer nije poštovao zahteve naručilaca. U našem vremenu sve je komercijalizovano. Verovatno je prava umetnost svedena na to da mora da bude "prošvercovana" da bi se uopšte negde pojavila. Inače, mislim da umetnost i tržište nisu suštinski povezani. Tržište ne može da ubije umetnost, a ne može joj ni pomoći. Tržište, međutim, može da pomogne umetniku da sa manje napora radi svoj posao.

U Francuskoj nova vlast desnog centra preporučuje privatno mecenstvo. Koju od ove dve mogućnost vidite kao bolju za same umetnike?

Videćemo šta će uraditi desnica. Levica je veoma podržavala takozvane "nove tendencije" koje lično ne doživljavam kao umetnost. To je za mene ponekad duhovita, često pretenciozna, i skoro uvek privatna zabava, koje se posredstvom nekih kulturnih institucija publici nameće kao umetnost. Nadam se da će desnica, ma kako to kod nas a i ovde konzervativno zvučalo, dozvoliti mogućnost ravnopravnog prisustva i tzv. "tradicionalnog slikarstva". Mislim da ma kako bili moderni i tolerantni prema svemu što je novo, umetnost ima dug prema tradiciji i ono što će ostati iza nas je samo ono što se upisuje u kontinuitet tradicije evropske umetnosti. U umetnosti nema progresa. Nadam se takođe da će novi poreski zakoni olakšati kupovinu umetničkih dela.


SRPSKI SLIKARI NA JESENJEM SALONU U PARIZU

"Kod nas postoje izvanredni slikari koji rade sa velikom ozbiljnošću i ljubavlju. Prošlogodišnji boravak grupe francuskih slikara i kritičara, povodom izložbe Jesenjeg salona u Gradskoj galeriji u Užicu, rezultirao je pozivom srpskim slikarima da ove godine izlažu na pariskom Jesenjem salonu. Francuski gosti bili su impresionirani kvalitetom slikarstva koje su u Srbiji zatekli", kaže Nenad Zilić koji je dobitnik više nagrada pariskog Jesenjeg Salona.
      
PROTIV "INDUSTRIJE NIČEGA"

"Epoha u kojoj živim za mene je antiduhovna i kukavička, opterećena agresijom netalentovanih. "Konceptualna umetnost" nastoji da kulturnoj javnosti nametne svoju "industriju ničega" kao jedini reprezentativni izraz savremene umetnosti.
Naspram ovih kvazi vrednosti, uprkos svim destrukcijama koje obeležavaju vekove, vrhunska umetnička dela svedoče o neprekidnom ljudskom naporu da održi i prenese duhovnu supstancu egzistencije", napisao je Slikar Nenad Zilić, konkurišući za nagradu "Fonadsion de Frans," čiji je ovogodišnji dobitnik.

Od našeg stalnog dopisnika | 2002. | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Februar 03, 2015, 05:34:49 am »

*
U PARIZU OTVORENA RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA NENADA ŽILIĆA


SLIKE KOJE DUŠU POKREĆU

Umetnik rodom iz Užica, koji već deset godina živi u Francuskoj, publici predstavio petnaest radova nastalih u Normandiji

Pred velikim brojem prisutnih u Kulturnom centru Srbije otvorena je izložba koja, kako primetiše mnogi, "sve jezike govori", U njoj je satkano desetogodišnje delo Nenada Žilića, "majstora kičice, spektra i eksplozije boja". Predgovor u katalogu za izložbu napisao je Emir Kusturica.

Petnaest ulja na platnu, identičnog velikog formata (2 x 1,5 m), rađenih u prelepom mestašcu Bernej, ovaj put obeležili su Nenadov jubilej — reprospektivnu desetogodišnjicu života i rada u Normandiji. Za tu priliku, pored naših brojnih umetnika (Ljuba Popović, Mikan Aničić, Ljilja Pavlović, Rastko...) došli su i prijatelji Francuzi, većinom Normandinci. A kako slike, na Veličkovićevski način, razrađuju anatomiju tela ili su apstrakcija koja silinom ulazi u oko i momentalno dušu pokreće, ocene prisutnih kretale su se u tom pravcu.
Umetnica Sofija Ćuk Garofani ističe da slike nikog ne ostavljaju ravnodiušnim.

Pesnik Milorad Vujisić je dodao:

— Nenad je slikar koji slika čovekovu prirodu iznutra.

Kolekcionar Zaim Kalamperović ocenjuje da se Kulturni centar Srbije osvežio Žilićevim delima.

— Slike su jake, što znači da velika vatra izbija iz njega.

A priča sa majstorom Žilićem — o majstoru Žiliću, Užičaninu i od 1994. godine "Francuzu", tekla je ovako:

— Od pete godine crtam, uvek crtam, uvek sam znao da ću biti slikar, ali nisam znao da je to tako teško. Ali, nisam ja nikad pomislio da sam slikarstvo — ja, isto kao ni što pop ne može da kaže da je — Bog.

Na pitanje šta voli da slika, Žilić je rekao: "Život".

Ne voli da slika pejsaž, ne zna da li nešto neće nikad naslikati, jer "otkako je omatorio — sve ima svoje mesto".

— Ipak, ljudska figura mi je najbitnija. Na odnos figure i prostora, što ja zovem životom, gledam kao na nešto što se stalno obnavlja i što jedno drugo uništava i gradi.

Ističe da se umara — radom, jer stalno stoji i pri tome je uvek u čizmama, a to što se odmara gledajući filmove, kaže, nema nikakve veze sa Kusturicom. Dodao je da se boji mnogo stvari, ali se ne boji smrti koja mu je slikanjem postala bliska.

— Strah je kao odnos svetlosti i tame, nema boju.

Zakraj navodi da su pred njim i izložbe u Užicu i Beogradu.

— Ali i Grčka gde ću ići na par meseci, da promenim klimu, da se odmorim. Privlače me grčke boje, hoću da promenim to što vidim.


OSEĆANJE NACIJE

Politiku je nekad pratio, sada je na platno prenosi.
— Uradio sam već dosta slika o Kosovu i tu imam iskustvo. To što radim je osećanje naše nacije. Sad ne znam kako bih naslikao Srbiju, a Hag je za mene jedna konceptualna slika, gde nema ništa osim jednog lošeg predznaka.

EMIROV ESEJ

Emir Kusturica voli Žilićeve slike, pa je ovako počeo svoj mali esej:
"Kako napraviti sliku ili film ili roman? Kako nikad kod umetnika nema finalne tačke, ni na platnu, ni u celom poslu, interesantno je posmatrati kako se kod Žilića rađa kraj i kako na njega spontano odgovara... Kod Žilića je čovek još uvek čovek, koji se vraća iz rata ili odlazi u rat. I svi ti Žilićevi motivi daju impresiju kao da su izašli iz najboljih strana Dostojevskog, kao njegova najbolja pisma, rečenice i misli".

TEŠKO JE OPISATI KUSTU

Kusturica je napisao predgovor za katalog, a Žilić priznaje da ne bi znao da napiše "predgovor" Kusturičinim filmovima.
— Ne bi mi uspelo, jer je u svim njegovim filmovima dominantan život. I to je kog njega mnogo jako i veselo. Uostalom, nijedno veliko delo ne može da se opiše.

Negotin | 05.11.2007.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Januar 03, 2016, 09:12:02 pm »

*

SLIKE IZ ZAMKA TEMPLARA


Bogatstvo boja na platnima slikara Nenada Žilića na posmatrača deluje toplo i mistično, pa se mašta lako rasplamsa. Iz vatrometa boja izviru strasti, eksplozije, ali i nostalgija, a nagrade često stižu.

Nedavno su u Normandiji, u "umetničkom raju" Mulan Dande, Nenadovi crteži bili izloženi dva meseca. Ali, još lepši raj ljubitelji slika mogu videti na Nenadovom imanju u Berneju, 150 kilometara od Pariza i 50 kilometara od poznatog letovališta Dovil.

U ovoj bivšoj vojnoj postaji vitezova templara iz 13. veka živim već osam godina. Posle Pariza bila mi je potrebna baš ovakva promena , tim pre što sam dete asfalta. Nemam rođake na selu, ali u međuvremenu sam naučio da razlikujem drveće, biljke... — vedro Nenad počinje razgovor.

Mesto na kojem živi, po oceni većine posetilaca, liči na bajku ili san, a taj dar prirode Nenada hrani inspiracijom.


SA KACIGOM PO KUĆI

Ukoliko Utu jednog dana Nenad i Irena napuste, pamtiće je po mnogo lavirintskih soba ("u početku nismo znali gde se nalazimo"), po pet kamina, ali i po niskim gredama.

Ni sam ne znam koliko sam puta raskrvavio glavu. Čak sam, kako bih se navikao da prolazeći kroz vrata spuštam glavu, jedno vreme nosio kacigu. A i kad mi u goste dođe neko visok, preventive radi, ponudim mu kacigu — priča Nenad.

Stalno sam u ateljeu, mada dnevno slikam dva-tri sata. Primećujem da se ovde menjam, na primer, ranije nikad nisam slikao zeleno, a kako sada moj svaki pogled obuhvata samo zeleno, probao sam da tu boju prenesem na platno. I upravo me to oslobodilo, sada više nemam "svoju boju" — priznaje Nena u ateljeu u kojem dominiraju ogromni stakleni zid i srednjovekovne grede. — Meni je crtež glavni, boju sam tek kasnije osetio. A ovde je tako lepo, priroda se stalno menja. Ima još jedna pogodnost: da nisam došao ovde, ne bih nikad naučio francuski, naterao me je na to život sa Francuzima.

Nenad slika i, kaže, ima sreću, da ga i nagrađuju. Počelo je od naše Akademije do Fondacije "Gvozdenović", pa fondacija u Beču...

A tu, na normandijskom imanju Uta, kako je nazvao ovaj "čardak i na nebu i na zemlji", u šumi, uz tišinu, ptice i mirise, Nenadu i njegovoj saputnici, rediteljki Ireni Bilić, večno društvo pravi Lav, kao sneg beli švajcarski ovčar, kombinacija sibirskog vuka i nemačkog vučjaka, težak 57 kilograma.

Naš je čuvar, a i maza. S njim sve počinje i završava se.

Naredni Nenadov nastup je Moskva, gde je već izlagao 2004. u galeriji-muzeju "Mars", a kako kaže, za "očuvanje obraza" temeljito se priprema.

U slikanju je lepo da slikaš, ali moraš da imaš život koji sve to prati. Kad radim, mučim se, to je kao da se porađam. Ne popravljam svoje slike, svaka mora da me iznenadi. Inače, najviše bih voleo kada bih mogao samo da slikam, to je kao da si sam na svetu. A kad završim sliku i ljudi to vide, ja više nisam sam — zaključio je Nenad.

Internet Novine Serbske
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: