*
PETAR UBAVKIĆ(Beograd, 19.09.1850 — Beograd, 27.06.1910)Srpski vajar i slikar, smatra se rodonačelnikom srpskog vajarstva. Već posle četvrtog razreda gimnazije koju je pohađao u rodnom gradu, dobija državnu stipendiju i 1866. godine počinje da uči ikonopisanje kod putujućeg umetnika Italijana u Beogradu. Učenje nastavlja u Pančevu, a marta 1873. putuje u Beč gde se opredeljuje za skulpturu. Zbog slabog zdravlja vratio se u Beograd. Ponovo je dobio državnu stipendiju i nastavio studije 1874. godine u Minhenu na Kunstgewerbeschule, a naredne godine na njihovoj Akademiji. Studije prekida 1876. godine, po izbijanju srpsko-turskog rata, kada je pozvan da se vrati u zemlju. Po završetku rata postavljen je za privremenog učitelja kalupovanja u beogradskoj Realci. Sa novom stipendijom od kraja 1878. produžava studije vajarstva u Rimu na Regio Istituto di Belle Arti S. Luca koje završava 1882. godine. Međutim, u Rimu je ostao sve do 1889. kada se vraća za Beograd gde postaje učitelj II klase kalupovanja u Realci, a zatim i učitelj crtanja i lepog pisanja u Višoj ženskoj školi i na kraju viši učitelj veština u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Za člana Srpskog učenog društva izabran je 30. januara 1883. a kada se ono stopilo sa SANU, postao je njen počasni član 1892. godine.
Pored samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Beograd 1882. i 1885, Umetnička izložba u Rimu 1885, Jugoslovenska umetnička izložba u Beogradu 1904, Sofiji 1906. i Zagrebu 1908, Balkanska izložba u Londonu 1907, Izložbe "Lade" u Beogradu 1909. i 1924), učestvovao je na velikoj međunarodnoj izložbi u Parizu 1889. (kada je izložio figuru nazvanu
Bajadera) i 1900. godine (kada je umesto planiranog Takovskog ustanka izložio poprsje Aleksandra Obrenovića).
Bio je i jedan od osnivača Društva srpskih umetnika "Lada", zajedno sa Urošem Predićem, Đokom Jovanovićem, Markom Muratom, Betom Vukanović, Ristom Vukanovićem, Simeonom Roksandićem i Nadeždom Petrović. Društvo je osnovano 4. septembra 1904. uoči Prve jugoslovenske umetničke izložbe u Beogradu, i bilo je najstarije društvo umetnika u Srbiji, a prema nekim procenama i u Evropi.
Petar Ubavkić se smatra začetnikom akademske skulptorske umetnosti u novijoj srpskoj istoriji. On se svojim delom tačno uklapa u vremenski i poetički prostor — klasicizam dodirnut romantizmom koji teži naturalizmu i verizmu. Uradio je veliki broj javnih spomenika, a među njegovim najpoznatijim delima su poprsje Vuka Karadžića, kneza Miloša i Đure Daničića, kao i skupina Takovski ustanak. Umro je 28. juna 1910. u Beogradu i sahranjen je na Novom groblju.
Literatura: Макуљевић Ненад, Уметност и национална идеја у XIX веку, систем европске и српске визуелне културе у служби нације, Београд 2006; Николајевић Божа С., Српска уметност на париској изложби, Бранково коло, Сремски Карловци 1900, 280—282; Симић Ненад, Петар Убавкић (1850—1910), живот и рад првог скулптора обновљене Србије, Београд 1989; Трифуновић, Лазар, Петар Убавкић, Грађа за историју модерне српске уметности, 1, Београд 1973.Muzej rudničko-takovskog kraja: Projekat
Rudničko-takovski kraj u umetnosti XIX veka autori: Ana Bolović i Borisav Čeliković • Gornji Milanovac, 2011
