Pirotski ćilim
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Pirotski ćilim  (Pročitano 17038 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1544



Pogledaj profil
« poslato: Februar 15, 2012, 06:03:46 pm »

*

PIROTSKI ĆILIM


Tokom vekova, najvažnija zanatsko industrijska grana Pirota bila je ćilimarstvo. To je originalna tkačka delatnost ponikla u ovom gradu i obeležje je siromašnog dela ženskog stanovništva. Bitan preduslov za razvoj ćilimarstva je razvoj stočarstva kao privredne grane, zatim dovoljna količina vune kao sirovine i grad kao trgovački centar. Ti preduslovi omogućili su da proces proizvodnje pirotskog ćilimarstva od sveg početka bude zaokružen: ovde je gajen kvalitetan soj ovaca (na Staroj Planini), tu je prerađivana i bojena vuna, tehnika tkanja je bila usavršena, kao i osoben razboj i razvijena trgovina.

Pirotsko ćilimarstvo prošlo je kroz nekoliko faza razvoja: Prva je doba njegovog formiranja u XVI veku, kada se radilo isključivo za domaće potrebe. Izrađivale su se jednostavne i neobojene prostirke: crge i šarenice. Druga faza obuhvata XVII i XVIII vek. U ovom periodu ćilimarstvo je znatno usavršeno i tkalo se na vertikalnom razboju, poznatom kao "pirotski razboj". U trećoj fazi, XIX vek, pirotski ćilim je dostigao najviše tehničke i estetske vrednosti, pravim bogatstvom ornamenata, boja i motiva. Tako visok stepen ćilimarske proizvodnje u narednoj četvrtoj fazi značilo je potpuno ovladanu tehniku proizvodnje, visoko kvalitetnu izradu, savršenu kompoziciju ćilima i četiri jasno izdifirincirana dela: ćenar spoljni, ploča, ćenar unutrašnji i polje. Po nazivu šara u polju naziv je i celog ćilima. Sve do kraja XIX veka ćilimi su bojeni prirodnim (biljnim) bojama a potom veštačkim (industrijskim) jer su pružale više nijanse jedne boje.

Na pirotskom ćilimu preovla|uje crvena boja u više nijansi — od svetlo-crvene do boje trule višnje. Spravljena je od krmeza i korišćena je za tkanje polja. Često je zastupljena plava boja, koja se dobija od prirodnog indiga sa malo žute boje. Zelena boja na pirotskom ćilimu takođe je zastupljena u kombinaciji sa drugim nijansama a od sredine XIX veka u upotrebi je bela (do tada je korišćena lukova — drap boja). Boje na pirotskom ćilimu imaju prvenstveno teritorijalno-etničke odlike. Smirene su i tople, nekad prigušeno tamne, nekad kontrastne, ali uvek u okviru skladne kompozicije.

Ornamentika na pirotskom ćilimu je uvek geometrijska (stilizovana ptica, cvet, gugutka ili predmet iz neposredne okoline tkalja). Uzor su im (bez obzira na uticaje drugih sredina i kultura) bili predmeti kojima su okružene, a kasnije su pravile i kombinacije od uzoraka donetih sa putovanja (romb, stilizovani mihrab, sofre, amajlike, nemačke kutije, bombe, kuveri, kašmir...). Najčešće korišćeni figuralni elementi bili su: gušter, plamen, tiče, škorpion, jelenak, gugutke... a vegetabilni motivi: razgranato drvo, đulovi u više varijanti, kubetija, narovi, venci (presek cvetova upletenih u venac), cvet (milovanka, karanfil, svekrvin jezik, lala, ruža metlice). Šare kod starih ćilima su sitnije i skladnije raspoređene a na novijim primercima šare su krupnije, katkad i neuspele stilizacije.

Krajem XIX veka pojavili su se prvi trgovci koji su prodajom ćilima želeli da ostvare dobit. Među najstarije trgovce ubraja se Toma Petrović koji je osnovao "Pirotsko trgovačko ćilimarsko udruženje" 1894. godine. Početkom XX veka osnovano je i preduzeće "Pirotski ćilim — domaća industrija braće Garotić firme Džadžić — Hristić — Beraha". Stizali su i pozivi za međunarodne izložbe i sajmove. Prvi put je pirotski ćilim izložen u Beču 1886. godine na Svetskoj izložbi, kada je izazvao čuđenje — kako to da je šara ista i sa lica i naličja. Samo od 1904. do 1940. godine, pirotski ćilim je izlagan na 26 sajmova od Turkoana, Londona, Barselone, Amsterdama, Napulja do Milana Pariza i Berlina. Za kvalitet proizvoda i svoju originalnost, pirotski ćilim je dobio veliki broj priznanja ali i zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja.

Pirotski ćilim je kao skupoceni poklon često darivan. Korišćen je u privatnim i državnim kontaktina, s predstavnicima vlasti, zatim kao nagrada, kao poklon i konačno kao deo devojačke spreme. Jer ćilim ne mora ni da se prostire na pod, ni da se stavi na krevet, iznad kreveta, ni na prozor kao draper, na sto kao stolnjak ili tišlajfer. Dovoljno je da se čuva u devojačkom sanduku, da se čuva kao amajlija kuće. Tako je ćilim kao prava retkost dospeo do mnogih manastira širom Srbije, u Bugarskoj (Rilski manastir), Grčkoj (Hilandar), na dvoru Obrenovića i Karađorđevića kada su tkalje po specijalnoj porudžbini tkale određene veličine (batale, dobatale ili po meri). Za potrebe gradskog stanovništva rađeni su "šestaci", "smetenici", "jan", "sidžade", "merka", staze, šustikle, jastučnice, zavese i ukrasni ćilimi.

Krajem XX veka proizvodnja pirotskog ćilima je znatno opala kao i prodaja iz više razloga. Tkanje ćilima je teško, mukotrpno i dugo. Zato je ćilim uvek bio skup proizvod. Nasuprot tome, rad ćilimarki uvek je bio jeftin i nikad adekvatno nagrađen. U ekonomskoj politici tradicionalni zanati nisu imali svoje mesto.

Od juna 2003. godine pirotski ćilim kao proizvod zaštićen je od strane Zavoda za intelektualnu svojinu a na osnovu Zakona o geografskim oznakama porekla.


Autor teksta Radmila Vlatković, istoričar umetnosti, kustos Muzeja Ponišavlja | Turistička Organizacija Pirot
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1544



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 25, 2013, 09:55:20 pm »

*

PIROTSKI ĆILIM


Brojni putopisci i hroničari beležili su kako Piroćanci žive od zanata i tkanja ćilima. U širokoj lepezi narodne umetnosti, pirotski ćilim, sa razlogom zauzima reprezentativno mesto. O njemu je do sada dosta pisano, no nije sve rečeno. Pisano je istorijski, kroz socijalno-ekonomski aspekt samih ćilimarki, agrafičnih, nepismenih žena, a velikih umetnica koje su stvorile jedinstvenu rukotvorinu bez lica i naličja. Kako god ga okrenete on je isti u izgledu, a u kompoziciji nijedna šara ni boja nisu iste, uvek je nešto drugo, nikad se ništa ne ponavlja — kao u igri. Nadalje, pirotski ćilim treba proučavati kao slikovito pismo, kroz umetničko estetsku dimenziju, tražiti filozofski smisao šara. Zanimljivo će možda biti da nijedan istoričar umetnosti, etnolog, grafičar ili dizajner iz Pirota, do sada, nije diplomirao na nekom fakultetu ili akadaemiji sa temom o pirotskom ćlimu, a nije bilo ni doktoranata. Šteta! Pirotsko ćilimarstvo već je retka narodna umetnost, na sreću još uvek živopisna i poetična. Današnja ćilimarka ne otkriva sebe kroz ćilim, ona tka, radi. Nekadašnja ćilimarka, tkanjem je upijala stvarnost oko sebe, ličnu patnju, bol, ljubav, radost, nagoveštaj materinstva i sve to ugrađivala u ćilim i tako i sebe otkrivala.

Ćilimarstvo u Pirotu već u 16. veku bilo je oformljeno, u 18. veku značajno usavršeno, u 19. veku veoma razvijeno. Tome je doprineo stočarski kraj, zatim kvalitetna vuna i čunjenica da je Pirot i svojim položajem bio predodređen za trgovački centar i središte regiona ovog dela Balkana. Nalazi se na intertkontinentalnom putu (a to je bio najkraći put od Carigrada prema Zapadu) i zahvaljujući blizini i značaju Carigradskog druma kojim su se kretali vojska i trgovački karavani, bio je veoma zanimljiv grad. Posebno je bio na glasu zbog vašara, što ukazuje na otvorenost grada i veliku pokretljivost pirotskih trgovaca, što je bilo od velike koristi samom stanovništvu, zatim zanatlijama i dakako ćilimarkama.

Ćilimarstvo u Pirotu, kao jedina moguća grana domaće radinosti, bilo je značajna privredna delatnost i obeležje ovoga grada po kome je bio prepoznatljiv i u zemlji i u svetu. Pirotski ćilim nije autohton, jedinstven jeste, zbog kvaliteta izrade i trajnosti, a to je rezultat tkanja vunom visokog kvaliteta, zatim zbog veštog kombinovanja šara i boja, po ukupnom izgledu. I, konačno, pirotski ćilim tkao se na jedinstvenom razboju. Kao proizvod, ćilim je uvek bio tražen i skup, ćilimarstvo kao zanat nije izazivalo previše interesovanja kod mladih.

Ćilimarska proizvodnja, međutim bila je vezana za gradski prostor. Periferija grada bila je granica izrade ćilima. Odnosno, tkanjem ćilima bavile su se žene koje nisu imale drugog izbora. Gradskoj sirotinji, bez zemlje i kapitala, ćilim je bio jedini izvor prihoda. Nije zato ni čudo što je između dva svetska rata polovina ukupnog ženskog stanovništva tkala ćilim. Konkurencija je bila žestoka, što je nesumnjivo uticalo na kvalitet.

Ćilimarstvo kao jedina varoška privredna grana davalo je impulsa ukupnim društveno-ekonomskim odnosima u opštini. I uticaj na susedne i udaljene oblasti neka je vrsta posebnosti.

Za dobar kvalitet ćilima, a to znači za njegovu dugotrajnost, lep izgled i kvalitetno tkanje, najznačajnija je vuna. Veoma je važna vrsta ovce, zatim da li je runo skidano sa leđa, trbuha ili nogu, da li sa žive ili mrtve životinje. Važno je i kako je vuna grebenana, kako prana, da li je ručno ili mašinski prerađena i konačno da li je bojena prirodnim ili hemijskim bojama.

Stari Piroćanci su govorili, a posebno iskusne ćilimarke i danas ističu, da je jedino vuna sa staroplaninskih ovaca pogodna za izradu pirotskog ćilima. Razlog tome je verovatno planinska paša, jer ovce sa planinskom ispašom imaju trajniju, dužu, izdržljiviju vunu, pa samim tim i najpogodniju za izradu ćilima.

Postoji runska i tabačka vuna — skubetina. Runska vuna striže se jednom godišnje (obično o Duhovima) sa živih ovaca — zato je dugačka i jaka i uvek skuplja od tabačke. Tabačka vuna skinuta je sa štavljenih koža zaklanih ovaca, obično u jesen. Kratka je i krta i uvek jeftinija od runske vune.

Posle vune, za pirotsku ćilimarku od velikog značaja bio je i razboj. Doduše, primena pirotskog razboja u drugim sredinama počela je tek prvih decenija XX veka, posle lančanog otvaranja ćilmarskih škola i radionica po varošima u jugozapadnoj Srbiji. Najpre se počeo primenjivati u Sjenici početkom XX veka, odakle se primena proširila na čitavu zapadnu Srbiju, pre svega na područje Novog Pazara, Tutina, Prijepolja, Nove Varoši i Priboja, kao i na područje Peći. Odatle je vrlo brzo prešao granice Srbije i pojavio se u Podgorici. U tim krajevima pirotski razboj i pirotski ćilim našli su primenu i u seoskim sredinama, tada su se uticaj pirotskog ćilima i primena pirotskog razboja proširili i na Bosnu i Hercegovinu. Zanimljivo je da je izrada ćilima u Pirotu, bila i do danas ostala, na razboju koji se nije menjao od svog početka za razliku od pomenutih sredina u kojima je stalno pojednostavljivan i na kraju se odustalo od njegove upotrebe. Tokom turske vladavine sa izradom ćilima se pokušalo i u Nišu, ali bez uspeha. I u Knjaževac je zajedno sa ćilimom stigao i pirotski razboj, ali je relativno brzo ugašeno i jedno i drugo. Na istočnoj strani Stare planine, u Bugarskoj, pirotski ćilim tkao se u Čiprovcima i Samokovu, a zatim je iz Čiprovaca prenesen u Kopilovce, Železno i Martinovo. Između dva svetska rata u Čiprovcima je prestala izrada pirotskog ćilima, a u Samokovu su se izrađivali persijski ćilimi.

I pored očiglednog uticaja pirotskog ćilimarstva na širem prostoru Srbije, i u manjem delu Bugarske, njegova izrada i primena pirotskog razboja, posle prvih oduševljenja i rezultata u novim sredinama — bila je kratkog daha i nestala je. Izrada pirotskog ćilima u novim sredinama pretežno je rezultat migracije stanovništva sa ovog područja, jer su prve ćilimarke bile Piroćanke.

Ćilimarska proizvodnja potpomogla je druge delatnosti, pa čak i neposredno uticala na njihov razvoj, pre svega na razvoj i unapređenje bojadžijskog zanata, zatim na trgovinu i izvoz, i na unapređenje prerade vune.

Pri kraju XIX veka, odnosno posle oslobođenja od Turaka i posle Berlinskog kongresa, ćilimarska proizvodnja u Pirotu se smanjila, a kupovine gotovo da i nije bilo. Samo još nekoliko godina po oslobođenju Pirot je i dalje bio centar zanatsko-trgovačke delatnosti u regionu, a zatim je započeo njegov nezadrživ pad i stagnacija. Novembra 1887. godine železnička pruga je stvorila mogućnosti za brži i dinamičniji transport robe i za odlazak u druge krajeve. Zanatlije trbuhom za kruhom odlazile su u Srbiju, seljaci u pečalbu. Ćilimarska proizvodnja je posustala. A upravo u tom periodu kvalitet ćilima je bio odličan, broj šara neprebrojiv, kombinacija šara i motiva izvanredna, kompozicija savršena — sa 4 jasno izdiferencirana dela: spoljašnji ćenar, ploča, unutrašnji ćenar i polje.

Pored izrade i razboja, i motivi sa pirotskog ćilima prenošeni su u druge krajeve, vremenom su prilagođeni novoj sredini i uklopljeni u regionalne etničke karakteristike. Pirotsko ćilimarstvo imalo je značajnu ulogu u širenju i prenošenju motiva na ćilime u jugozapadioj i severnoj Srbiji, pre svega u koloritu i ornamentici. Najizrazitiji primer je modifikacija motiva drvo života, koji u pirotskom ćilimu ima jednostavniju liniju, kao stablo sa granama pretočenim u šare: kubetija, gugutki i đulovi, a širenjem i uticajem u jugozapadnoj Srbiji te šare se javljaju kao kruška, direci na kruškama i slično, a na Kosovu na grane ili pola grane. S druge strane, u prvim decenijama XX veka pirotski ćilim je sa severa primio cvetne motive, koji su posebno bili zastupljeni kod vojvođanskih Srba, Rumuna i Šokaca. Na pirotskom ćilimu, na crnoj podlozi izatkani su raznobojni cvetni motivi, poput buketa, snopova, puzavica. Mađu najlepše šare ubrajaju se svekrvin jezik i damsko srce. Između dva svetska rata, cvetni motivi sa pirotskog ćilima šire se na jugozapadnu Srbiju, Kosovo i Bosnu.

Zanimljiv je ćilim sa Rašićevom šarom, iz sredine XIX veka koji se čuva u pirotskom Muzeju Ponišavlja. U polju su geometrijski raspoređeni rombovi, čije se boje neposredno smenjuju i to: crvena, zelena, oker, bela i plava; ploča — princeza, a završna ivica je crvene boje. Šara je dobila ime po pukovniku Rašiću koji je bio u pratnji kralja Milana Obrenovića na putovanju u Rusiju krajem XIX veka. Iz Dagestana (Kavkaz) doneo je ćilim sa zanimljivom šarom i po ugledu na nju pirotske tkalje su stvorile novu i nazvale je Rašićeva šara. Slično se dogodilo i sa Kondićevom šarom. Mihajlo Kondić bio je ministar vojske Srbije u vreme balkanskuih i I sv. rata. Odnekuda je doneo ćilim malih dimenzija i pirotske ćilimarke ga stručno "obradiše" i na svoju "vođu navukoše" i nazvaše po Kondiću. Zanimljiv je detalj vezan za šaru "Kraljičin rukav". Naime, 1840. godine gosti Pirota bili su knez Mihajlo Obrenović i majka mu Ljubica, na proputovanju iz Carigrada. Doček je, kako i priliči, bio svečan, a među brojnim ženama bila je i jedna ćilimarka. Njeno ime se nažalost ne zna, a ona je odmah primetila lepu čipku na kraljičinoj bluzi. U znak sećanja na kraljičin boravak u Pirotu, čipka je pretočena u ćilim i ta šara (reč je o ivici ćilima) nazvana je "Kraljičin rukav".

Pirotska ćilimarka sigurno nije neko čudo, niti misterija, naprotiv to je žena iz naroda. Njen rad je težak i mukotrpan, to je celodnevni rad u nimalo prijatnom položaju. Na tronošcu ili niskoj hoklici, ruke neprestano prepliću i udaraju tupicom. Ruke grube, raspevano srce, dobra duša. Ona tka pravo umetničko delo, a niko do sada ne reče da je ćilimarka — umetnica. Pa čak, kad su sve zanatlije polagale razne ispite da bi dobile majstorsko pismo i mogle da rade i imaju radionicu, ćilimarki nije bilo potrebno dokazivanje pred nekom komisijom, nije polagala majstorski ispit i nije imala majstorsko pismo. Jedina njena briga bila je da joj ćilim bude lep i da mušterija bude zadovoljna. Lepota ćilima i majstorstvo ćilimarke ogledalo se u veštoj kombinaciji boja i kvalitetnoj izradi.

Zahvaljujući ćilimu, Pirot je bio varoš na glasu, i tako iz veka u vek, od domaće do zanatske radinosti, i na kraju izuzetno vredna roba za domaću i inostranu pijacu. Najstarijim pirotskim ćilimarskim trgovcem smatra se Toma Petrović (umro 1898. godine). Još za vreme Turaka, a naročito posle aneksije Bosne 1878. godine obnovio je trgovačke veze i proširio trgovinu sa mnogim krajevima u Srbiji i izvan nje.

Godine 1894. osnovao je "Pirotsko trgovačko ćilimarsko udruženje". Prvo preduzeće koje se bavilo izvozom ćilima bilo je "Pirotski ćilim — domaća industrija braće Garotić i firme Cadžić-Hristić-Beraha". Preduzeće je osnovano 1869. godine i bilo je najveći izvoznik pirotskog ćilima. Razvilo je živu trgovinu sa Carigradom već 1870. godine za potrebe turske vojske i isporučilo hiljade komada sidžada (vrsta šustikle) za verske potrebe vojnika.

Godine 1872. sagrađena je Fabrika za vlačenje i predenje vune i to je bila prva fabrika u Pirotu. Ubrzo zatim otvorene su dvadeset dve bojadžijske radnje. Ćilimarska zadruga osnovana je 1903. godine. Ćilim je isporučivala u Makedoniju, Bosnu, zemlje Mediterana, Evrope i u Ameriku.

Od 1892. godine pirotski ćilim je izlagan na svim značajnijim međunarodnim sajmovima. Na svetskoj izložbi u Parizu 1892. god. pirotski ćilim je izazvao oduševljenje, pa i zaprepašćenje (kako je moguće da je šara ista sa obe strane — pitali su se brojni posetioci).

Samo u periodu od 1904—1940. god. pirotski ćilim je izlagan na 26 svetskih sajmova, od Turkoana, Londona, Barselone, Brisela, Amsterdama i Napulja, do Milana, Pariza i Berlina. Ukratko, nema značajnijeg evropskog sajma ili izložbe gde nije bilo zapaženo prisustvo pirotskog ćilima. Najveću zbirku odličja — 18 diploma i zlatnih medalja imaju braća Garotić, suvlasnici firme "Pirotski ćilim-domaća industrija".

A pirotska ćilimarka? Kolektivna anonimnost, bezimena umetnica koja je pronela slavu Pirota.
1

Tekst: Milica Petković

___________

1 Milica Petković, PIROTSKI ĆILIM, Beograd 1996. (u studiji su evidentirani brojni izvori i literatura)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1544



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: April 25, 2013, 10:33:09 pm »

*

ĆILIM ZA USPEH I SVEKRVINU MILOST

Neko veruje, neko ne veruje. Ja sam milion puta zaključila da ćilim nije samo ono što golim okom vidimo. Ćilim je energija a šara pirotskog ćilima je enigma kao DNK, kaže Slavica Ćirić, direktorka pirotske zadruge "Damsko srce"

Ko hoće da mu krene posao, neka traži "bombe", da osvoji ženu "razbacane đulove", a za zaštitu od uroka tu je "Kondićeva šara". Dvadesetak unikatnih pirotskih ćilima sa mustrama kojima se vekovima pripisuje magična moć prodaju se večeras na aukciji u prostorijama Turističke organizacije Srbije u Beogradu.

Jedan zainteresovani sugrađanin posetio je predaukcijsku izložbu kao potencijalni kupac i istaknute početne cene u rasponu od 13.900 do 32.000 dinara prokomentarisao kao "previsoke".

"Nalazio sam mnogo veće komade na Kaleniću za 10.000", rekao je gospodin koji nije želeo da se predstavi.
Ipak, iza naizgled visoke cene stoje sati i sati rada. Da bi izatkala osamdeset kvadratnih centimetara, žena je pognuta pored razboja osam sati dnevno punih mesec dana.

— Ako je nešto hitno i primoramo ćilimarku da ostane duže, oseti se odmah na kvalitetu. Zatim, osnova je zategnuta kao strune na violini, pa žice cepaju prste. Flaster se stavi samo dok ne zaustavi krv i onda skida, jer osećaj je u jagodicama prstiju ćilimarki, a oko je njihov metar. Za pirotski ćilim ne postoji šema, sve je u glavi — objašnjava Slavica Ćirić, direktorka zadruge "Damsko srce" iz Pirota iz koje ovi ćilimi dolaze.




"Bombe": simbolišu mušku snagu. Ćilim sa ovom šarom poklanja se
muškom detetu kad se rodi ili kad krene u školu R. Krstinić



Pirotski ćilim je po mnogo čemu jedinstven. Geografski je zaštićen, pravi se isključivo od vune ovaca iz pirotskog kraja i predivo ne sme da bude debelo. Izrađuje se na vertikalnom razboju tehnikom koja omogućuje ćilimarki da izradi proizvod sa dva identična lica, bez naličja, i u odnosu na turski ćilim nema ograničenja u širini.

— Pokušavale su tkalje iz sjeničkog i novopazarskog kraja da kopiraju taj pirotski ćilim, ali nisu toliko vešte. Ipak je to znanje koje se prenosi s kolena na koleno, to kako se ovi ornamenti u lukovima savijaju — kaže Slavica Ćirić.

Zanat koji je pre tri godine potpuno zamro oživeo je zahvaljujući projektu pirotske opštine, uz pomoć Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i američkog programa USAID.

Ćirićeva, profesorka informatike, koja je zbog pirotskog ćilima pre više od deset godina ostavila posao, seća se kako je još davno njena majka kombinovala šare za što bolju zaštitu.

— Šare su vekovni simboli. Svi koji su se bavili pirotskim ćilimom istraživali su kako je koja šara nastala, ali one su enigma kao DNK. Neko veruje, neko ne veruje. Ja sam milion puta zaključila da ćilim nije samo ono što golim okom vidimo. Ćilim je energija — ističe Slavica Ćirić.

Takozvane bombe označavaju mušku snagu. Ćilim sa ovom šarom poklanja se muškom detetu kad se rodi ili kad krene u školu. Majke su nekada tkale sinovima ovakve ćilimčiće kad su kretali u teške borbe, a danas se traže za bolji uspeh u poslu. Kondićeva šara sa nasmejanim licima u središtu kupuje se i poklanja "da štiti od loših pogleda". Đulovi na direcima i razbacani đulovi označavaju žensku lepotu. Ovi prvi su za pitome, a ovi drugi za "dame lepršave kao poljsko cveće". Mlada koja se spremala za udaju pravila je "svekrvin jezik" (procvetali kaktus) da svekrvine bodlje pretvori u cvetove. Venac sa vraškim kolenima štiti od loših namera, da đavo prebije nogu.

Dva spojena srca na "Damskom srcu" znače početak s ljubavlju i taj motiv se poklanja za rođenje deteta ili za stupanje u brak. U zadruzi koja nosi isto ime predstavlja ljubav tkalje i ćilima i početak novog života za zanat koji je pretio da se ugasi.




"Razbacani đulovi": đulovi na direcima i razbacani đulovi označavaju žensku lepotu. Ovi prvi su za pitome, a ovi drugi za "dame lepršave kao poljsko cveće"
"Kondićeva šara", sa nasmejanim licima u središtu, štiti od loših pogleda R. Krstinić



Cilj zadruge i čitavog projekta jeste da se organizovanom proizvodnjom sačuva tradicija, smanji siromaštvo i održi kvalitet.

— Kvalitet pirotskog ćilima je u njegovoj tankoći i gustini. Ako prospete vodu, zadržaće kapljice. Možete da hodate koliko hoćete, ali ispod njega neće biti prašine. Isto tako, ako šara nije dobra, rasturamo — kaže naša sagovornica.

Pirotski ćilim je trenutno vrlo tražen poklon za državničke posete. (Švedski kralj Karl Gustav Šesnaesti je od predsednika Tadića dobio jedan.) Traže se i manji koji se stavljaju na zid ili na stolove. Takođe se nose u Hilandar, gde ih je u požaru više od 200 izgorelo.

Večerašnju aukciju vodiće glumac Svetozar Cvetković. Dolazak su potvrdili neki ambasadori, poznati sportisti i ugledni privrednici, kažu u TOS-u, ali ne mogu da procene dokle će ići cene, jer im je ovo prva ovakva aukcija.

Prihod od prodaje biće upotrebljen za uplatu doprinosa za desetak tkalja u "Damskom srcu".

— Nadam se da ćemo imati bar za dva meseca da uplatimo. To nam mnogo znači — iskrena je Slavica Ćirić.


Jelena Kavaja | 14.09.2010. | Politika
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: