Stevan Čalić (1892—1943)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Stevan Čalić (1892—1943)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Stevan Čalić (1892—1943)  (Pročitano 11723 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Januar 27, 2012, 02:48:06 am »

**

STEVAN ČALIĆ
(Kupinovo, 14.12.1892 — Šabac, 1943)




Stevan Čalić
Autoportret sa šeširom, do 1925. (ulje na platnu)1



Rođen je 14. decembra 1892. godine u sremskom selu Kupinovu, od oca Jovana, kafedžije, i majke Stane. Jovan i Stana su imali i kćer Darinku, koja je podsticala bratovljev dar za crtanje. Zabeleženo je da je Stevan, još u osnovnoj školi, pokazivao nesvakidašnji crtački talenat. Na predlog njegovog učitelja, Kupinovčani su izradili crkvenu ogradu, koja i danas postoji, po Stevanovim nacrtima.
 
Osnovnu školu je završio u Kupinovu 1904. godine, a potom školovanje nastavio u Gimnaziji u Zemunu. Po očevoj želji, studirao je farmaciju u Zagrebu. Za vreme Prvog svetskog rata, mobilisan je u austro-ugarsku vojsku, u kojoj je služio kao apotekar u Slavonskoj Požegi. Godine 1915, umro mu je otac Jovan. Lečeći se u bolnici u Požegi, Stevan je drugovao sa Milanom Kašaninom, budućim istoričarem umetnosti i estetom koji je, zapazivši njegov talenat, savetovao da ide na studije slikarstva.
 
Posle muževljeve smrti, majka Stana prelazi u Pančevo, kod kćeri Darinke, udate Šapić. Po završetku rata, i Stevan se pridružio porodici u Pančevu. Mlad, druželjubiv, vesele naravi, dobar pevač i svirač na violini i nadasve dobar crtač i slikar, Stevan je brzo uspostavio prijateljske odnose sa širokim krugom pančevačkih intelektualaca i ljubitelja umetnosti. Zauzimanjem dr Stevana Smederevca, u septembru 1919. godine, Čalić je, sa još trojicom slikara, imao svoju prvu zvaničnu izložbu. Njegovi rani radovi — akvareli, ocenjeni su kao "prave umetnine" i neki su odmah otkupljeni.

Kao stipendista Vlade Srba, Hrvata i Slovenaca, 1919. godine Čalić odlazi u Prag, gde je upisao Akademiju likovnih umetnosti. Kao đak čuvenog Vlahe Bukovca, u periodu od 1919—1921. godine, sa uspehom je završio "opštu školu" i studije nastavio na specijalnoj školi za slikarstvo pri Akademiji, kod profesora Franca Tilea. Ovu školu Čalić je uspešno završio 1924. godine. Zabeleženo je da je bio među trojicom najboljih i najtalentovanijih. U Pragu je tada studiralo dvadesetak slikara sa jugoslovenskih prostora, među njima i Božidar Jakac, Stanislav Cuderman, Frano Dinčić, Ivo Režek, Frano Kršinić, Milan Konjović i dr.
 
Neposrednošću i boemskim sklonostima, Čalić je i u Pragu stekao brojne prijatelje. Na Akademiji je bio veoma cenjen kao dobar i talentovan slikar, "majstor akvarela", zahvaljujući čemu je bio izabran za predsednika Kluba jugoslovenskih studenata likovne umetnosti. Počasni predsednik ovog Kluba bio je Vlaho Bukovac.
 
Čalić se u Pragu, 1921. godine, oženio Jarmilom Cejnarov, koja mu je, već naredne godine, rodila sina Duška. Pri kraju studija, on dobija primamljive ponude da ostane u Pragu, ali ih ne prihvata i 1924. godine se, sa suprugom i sinom, vraća u Pančevo. Odmah dobija mogućnost da se zaposli u Vršcu ili Šapcu i on se odlučuje za Šabac. Godine 1925. bio je postavljen za privremenog učitelja veština u Šabačkoj gimnaziji i u ovom gradu on će ostati do kraja života.
 
Iste godine, u Šabac je došao i mladi profesor Žika Popović i njihova sudbina će od tada biti protkana mnogim zajedničkim nitima. I jedan i drugi su ostavili dubokog traga na brojne generacije šabačkih đaka i ukupan kulturno-prosvetni život u Šapcu i okolini.

Čalić se brzo uklapa u novu sredinu i odmah, okom umetnika, fiksira slikarski interesantne motive. Pažnju mu je na prečac privukla čuvena Kafana Devet direka, koju je efektno dao u akvarelu. Ovom motivu on će se kasnije vraćati u više navrata, obrađujući ga u akvarelu, tušu i ulju, pri dnevnom svetlu ili kao noćni pejsaž. Docnije, 1946. godine, posle umetnikove smrti, dve impresivne slike u tehnici ulje — Devet direka i Kurtovića konak, odnete su u Sovjetski Savez.
 
Naredna, 1925. godina, značajna je po tome što je Čalić, u Domu Kola srpskih sestara u Šapcu, imao prvu samostalnu izložbu. Bilo je izloženo 28 slika, rađenih u akvarelu, pastelu i ulju.
 
Iste godine, porodica se uvećala za još jednog člana — rodila se kći Olga.

Izlagao je, skupno ili samostalno, u Pančevu 1919. i 1928, u Šapcu 1926, 1928. i 1931, i u Beogradu, u Paviljonu "Cvijeta Zuzorić", 1929. godine.
 
Veoma značajnu aktivnost, zajedno sa Žikom Popovićem, Čalić je ispoljavao u Pozorišnom odseku Šabačke gimnazije "Dobrica Milutinović". Popović je, uglavnom, bio režiser i prevodilac, a Čalić je obavljao slikarski deo poslova na dekoru. Svaka predstava, uz učešće poznatih glumaca, za ondašnji Šabac predstavljala je svojevrstan kulturni događaj.
 
Po osnivanju Šabačke narodne knjižnice i čitaonice i Narodnog univerziteta, 1928. godine, Čalić je bio veoma aktivan član njihovih uprava.
 
Godine 1930, Čalić je uspešno položio državni ispit za "učitelja veština srednjih škola iz veštine crtanja i pisanja". Kao pedagog, moglo bi se reći da je "zarazno" delovao na svoje učenike koji su, uz redovne časove u školi, puno slobodnog vremena posvećivali crtanju i slikanju.
 
Opredelivši se definitivno za život u Šapcu, Čalić je, 1932. godine, u mirnoj ulici Popa Karana, preko puta Bolnice, podigao dom za svoju porodicu, sa prostranim ateljeom na spratu kuće.
 
Značajno je spomenuti i Čalićev uspešan rad u oblasti ikonografije. U periodu od 1936—1940. godine, uradio je ikonostase za crkve u Klenju, Dublju, Zminjaku, Uzovnici, Peckoj i Obrenovcu. Istovremeno, uradio je i ikonu Sv. Jovana za ikonostas šabačke crkve.
 
Iz okupacionog perioda, poznat je Čalićev sukob sa nemačkim komandantom u Šapcu. Nemac je tražio da Čalić, na zgradi Narodne banke, nacrta karikature Čerčila, Ruzvelta i Staljina, ali je ovaj, kao čestit čovek i umetnik, odbio da to učini. Zajedno sa sinom Duškom, bio je učesnik krvavog marša u Jarak 1941. godine, a nakon toga, proživeo je strahote koncentracionog logora. Sve to je oslabilo njegovo krhko zdravstveno stanje i dovelo do bolesti od koje se više nije oporavio. Umro je 9. jula 1943. godine i sahranjen je na Donjošorskom groblju, uz dostojan ispraćaj svojih sugrađana, đaka, kolega i prijatelja. Toplim rečima, od prerano umrlog slikara oprostio se poznati šabački hroničar prota Grigorije Gliša Babović. Umro je samo dva meseca posle izložbe njegovih slika, koju su priredili njegovi prijatelji u sali Šabačke gimnazije.
 
Čalić pripada malobrojnom krugu slikara čiji su radovi poznati i popularni među njegovim sugrađanima. Malo je Šapčana koji se iole bave kulturom, da im nisu poznate Čalićeve slike Devet direka, Slava Podrinja i Andolija.
 
Među brojnim radovima, koje je strpljivo evidentirao hroničar i veliki poklonik Čalićevog slikanja — Šapčanin Petar Mikić, kvalitetom se izdvajaju: Raspeće, Autoportret, Moja deca, Portret djede S, Olga, slikareva kći, Dvorište, Šabačko dvorište i dr.


Branko Šašić

Branko Šašić | ZNAMENITI ŠAPČANI I PODRINCI | Udruženje građana Sport u Podrinju | Štampa "Dragan Srnić" | Šabac, 1998.

________

1 Tatjana Đ. Marković  Stevan Čalić (1892—1943) | Izdavač Narodni muzej Šabac | Šabac, 2003
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Maj 17, 2012, 10:46:47 pm »

**

STEVAN ČALIĆ — SLIKE






Portret moje žene, 1925.
pastel, 30 x 27

Moja deca, oko 1930.
ulje na platnu, 74 x 92

Slike preuzete iz kataloga: Stevan Čalić 1892—1943.
Autor kataloga i postavke: Tatjana Đ. Marković | Narodni muzej Šabac 2003.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Jul 20, 2013, 02:29:04 am »

**

STEVAN ČALIĆ — SLIKE





Olga Smederevac, 1924.
ulje na platnu, 94 x 88

Slika preuzeta iz kataloga: Stevan Čalić 1892—1943.
Autor kataloga i postavke: Tatjana Đ. Marković | Narodni muzej Šabac 2003.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Jul 20, 2013, 02:43:14 am »

**

STEVAN ČALIĆ — SLIKE






Andolija, 1933. godina
ulje na platnu, 66 x 76 cm
Narodni muzej, Šabac


... Stevan Čalić je 1933. godine naslikao portret poznatog šabačkog muzičara Andolije (95) kojeg je potretisao u svom ateljeu. Iz pijeteta prema starini dočekivao ga je ispred svog dvorišta i kako reče Čalićeva supruga Jarmila:

"... Rasklimatani fijaker sa Andolijom zaustavio se pred nasom kucom, a Steva je izasao iz kuce, prihvatio ruku Andolije i duboko mu se poklonio."62 Ova slika predstavlja slikarevu opservaciju na temu jednog umetnickom zivota koji se u tom trenutku tiho primicao svom gasnucu, odnoseci sa sobom vreme pijanog Kamenjaka i melodije Cicvarica. Simbol iscezlog vremena, simbol Andolijine umetnosti, svakako je violina koju grcevito steze, kao da tim dodirom cuva uspomenu na smisao sopstvenog zivota. Prodoran pogled umornih ociju, namrstene vedje ispod oboda platnenog sesira, zgurena ramena u kojima nestaje vrat, te staracke ruke dugih prstiju koji su godinama milovali zice violine, naslikani su nadahnutim potezom slikara novog vremena. U cast onog proslog, slikar bira Andoliju sa ocitim pijetetom prema cestitom sugradjaninu. Slikana je mirno kolorisanim povrsinama, odmerenom paletom u kojoj boja ili dve dve i njihovi tonovi resavaju celu sliku. Ova realisticka opservacija uzdrzanog kolorita, mestimicno osvezenog rujevom bojom koja isijava iz slikane materije i poigrava poput plamickla vatre kada se preko nje prostre sunceva svetlost, prevazilazi cist realizam stvarajuci delo culne i vizuelne senzacije. Stice se utisak da je cela figura osvetljena kasno-popodnevnim narandzastocrvenim suncem u zalasku koje umeksava formu, unosi lirizam i posebno istice violinu, ruke i lice ostarelog muzicara. Apstrahovana, slobodnim potezom kruznog smera slikana pozadina, tonski je resena sistemom slikanih vleka koje su nanosene od svetlijih u sredistu do tamnijih ka obodu slike.

I ovde je slikar ostvario realisticku formu, ali drugacijim sredstvima. Slobodniji potez koji umeksava lako geometrizovanu formu, mestimicno rasvetljena mrka paleta bojom pecene zemlje i zvonkom bojom bundevinog cveta, svetlost koja isijava iz same bojene materije, stvorili su likovni sklop za koji se cini da je nastao u jednom dahu. Ni ovde nije izostala psiholoska osobenost portreta koji kao da, kako rece pesnik, prozivljava zivot u trenutku jednom, nalazeci svoju gravitacionu tacku, svoj zivotni oslonac u grcevito stisnutoj violini.

_____________

62 Lj. Andrić, Pedagog, čovek i umetnik, Glas Podrinja, 10.10.1963.


Tekst i slika preuzeti iz kataloga: Stevan Čalić 1892—1943.
Autor kataloga i postavke: Tatjana Đ. Marković | Narodni muzej Šabac 2003.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Jul 20, 2013, 02:55:29 am »

**

STEVAN ČALIĆ — SLIKE






Kafana "Devet direka", 1925.
akvarel, 34,5 x 27

Slika preuzeta iz kataloga: Stevan Čalić 1892—1943.
Autor kataloga i postavke: Tatjana Đ. Marković | Narodni muzej Šabac 2003.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Decembar 11, 2015, 01:10:57 am »

**

STEVAN ČALIĆ — SLIKE
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Januar 01, 2016, 08:18:57 pm »

*
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: