Čudesni svet pravoslavne ikone
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « PRIMENJENA UMETNOST « Primenjeno [dekorativno] slikarstvo « Čudesni svet pravoslavne ikone
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Čudesni svet pravoslavne ikone  (Pročitano 20883 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1550



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 09, 2011, 09:52:58 pm »

**

ČUDESNI SVET PRAVOSLAVNE IKONE


... Pravoslavna ikona i dečji crteži imaju veoma mnogo sličnosti. Možda ćete reći: pa dobro, ako gledam u ikonu i uradim crtež, naravno da će imati sličnosti sa ikonom. No, nisam mislio na tu vrstu sličnosti. Mislio sam na to da i dečji crtež koji nije inspirisan ikonom ima mnogo elemenata koje ona sadrži, odnosno da likovna rešenja koja koristi ikonopisac — koristi i dete. Ovo ne bi trebalo da nas čudi, jer je sam Gospod zapovedio da budemo kao deca, to jest dao nam je dečju nezlobivost kao uzor kakvi treba da budemo. Budući da čisto srce jasnije sagledava duhovne stvari, to i ne čudi što rešenja koja koriste deca na svojim crtežima, liče na elemente sa ikona.





Ikona nije obična slika niti jedan trenutak vremena ovekovečen bojama, kao što su to umetničke slike ili fotografije. Ikona je slika duhovnog sveta, a likovi na ikonama — duhovni portreti. Na ikoni prikazujemo preobražen svet i preobraženog čoveka, u slavi i božanskoj blagodati. Zato na ikonama ne slikamo prostor koristeći samo jednu perspektivu (iz našeg pojedinačnog ugla), već mnogo perspektiva (iz božanskog ugla, ugla božanske svevidovitosti). Stoga na ikoni nema ni senki, niti sunčeve svetlosti, već samo svetla božanske blagodati. ... Ikona ima svoju anatomiju, svoju perspektivu, svoje svetlo — a oni su opet veoma bliski dečjem poimanju anatomije, perspektive i svetla. Kažem slični, jer to nisu uvek ista rešenja...

 
Serjoža Popov | Косовски БОЖУР | Broj 1/2009.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1550



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Decembar 09, 2011, 09:55:09 pm »

**

ŠTA ZNAŠ O IKONAMA?


Ikona često čoveka pozove svojim spoljnim skladom i tihom neobičnošću. Um se ponekad prvo zabavi sa tim. Mističa tradicija Crkve upletena u njih pozove na razmišljanje kroz kompozicije, figure, boje i linije. Ali, sve tu ima smisao i dublje značenje. Neka objašnjenja su se izgubila kroz vekove postojanja. Na primer smisao žutog i narandžastog, azurnog i sivkastozelenog u Rubljovovom životopisu Svete Trojice. Teologija u bojama i ortodoksija u linijama je i priča i zagonetka o odnosima Oca, Sina i Svetoga Duha u tradicionalnom rečniku Crkve. Čudo životopisa su ti prozori u Carstvo nebesko kroz koje narod Božji, ta živa Crkva gleda u Carsto koje dolazi. Spoznaje čovek vremenom kroz njih božansko, ljudskost, milosrđe, radost u Gospodu, odsjaj Duha svetoga. Ali ne sme se zaboraviti da ikona uvek pripada životu Crkve i njime tiho odjekuje. Kućna crkva u vašem domu kroz vaše ikone vidno diše. Misterija Reči, misterija Liturgije i misterija ikone pripadaju jedno drugom i tri strane su neizrecivog čuda Crkve. Ako otvorite sebe nagoveštaju ikone, spoznaćete zašto ona nije običan predmet. I neće vam biti teško da čistite svoje oko i srce, kako bi pomogla povratku vašeg lika, potamnelog padom i odvajanjem od Boga Oca i Njegovog jedinorodnog Sina.
 
Ikonopisci su svojim radom na ikoni u molitvi. Tok stvaranja jedne ikone traje ponekad i više meseci. Pravoslavna ikona uvek je sredstvo Bogoopštenja i pokazatelj puta spasenja.
 

KOJI SU KORACI U SLIKANJU JEDNE IKONE?

Prvi korak je priprema daske:
 
Bira se pažljivo daska od lipe, hrasta, oraha, ili kestena i vrši se prva priprema. Ona nije slučajno izabrana. Drvo ima svoje praktične strane, ali i svoje simboličko značenje. Drvo života; drvo poznanja dobra i zla u Edemskom vrtu; i niz drugih. Ali i drvo na kome je Gospod poneo iskupiteljnu žrtvu za ceo rod ljudski. Tako je drvo i simbol pada, i simbol spasenja, i podloga na kojoj se slika ikona. Posebnim alatom dubi se osnovni reljefni okvir koji ima funkciju rama i olakšava samo čuvanje ikone. Udubljenje koje tako nastane naziva se kovčegom. To nas podseća i na Nojev kovčeg i kovčeg Zaveta.
 
Drugi korak je impregniranje:
 
Ovaj postupak štiti dasku, lepi se gaza, retko tanko platno, sredstvom koje je napravljeno mešanjem tutkala, gipsa i cinka. Postupak kuvanja i nanošenja smese se ponavlja više puta. Svaki put se smesa na dasci suši. Polako nastaje beli sloj koji čini zaštitnu osnovu. On se konačno i uglača (šmirgla). Poznat je i pod imenom levkas. Ponekad postupak traje i duže od nedelju dana. Kada je završeno impregniranje daska je spremna za oslikavanje.
 
Treći korak je osnovni crtež:
 
Ovaj crtež je prvo na paus papiru i poznat je kod Vizantinaca kao antivol. Oštrim predmetom se ucrtava na pripremljenu drvenu osnovu.
 
Četvrti korak je pozlaćivanje fona:
 
Priprema za pozlatu listićima od pravog zlata takođe zahteva pripremu i pažljivo rukovanje. Postoje više tehnika i neke su složenije i traže više uvežbavanja.
 




Peti korak, slikanje bojama:

Za slikanje ikona koristi se veoma stara tehnika kod nas poznata kao jajčana tempera. Za boje se koriste pigmenti koji se povezuju posebno napravljenom emulzijom u kojoj je i žumance jajeta. Tehnika je vrlo stara, razvila se u Vizantiji i nastavila svoj razvaoj i u Rusiji i u drugim pravoslavnim krajevima. Protoplazma na licu i drugim otkrivenim delovima tela je u tamnomaslinastoj boji a drugim bojama se slikaju odeća i okruženje. Ona je tamna i simbolizuje hod od tame ka svetlosti. I postepeno prosvetljivanje ikone traži postupnost, smirenje i strpljenje.
 
Šesti i sedmi korak od tamnog ka svetlom, prosvetljivanje, grapsima — sarka — lama proces:

Prosvetljivanje ili nanošenje sarka, svetlije boje, označava prvi plan i delove tela koji primaju više svetlosti. Ono je sukcesivno, i svaki put se nanos boje mora sasvim osušiti pre nego što se ponovo nanese. Isto se čini sa svim slikanim površinama ikone. Nanos boje na ostalim delovima slike na ikoni poznakt je pod nazivom "lama".
 
Osmi korak, akcenti:
 
To su najsvetlije površine koje se najviše ističu na licu i očima. Akcenti su svetli i ponekad od zlata.

Deveti korak: poliranje i lakiranje:
 
Je poslednja faza u ragu na ikoni. Ikona se zaštiti lakom. Lak je ranije pravljen od mastikove smole, a danas se koriste i industrijski lakovi. I tu se često nanosi lak u više slojeva i podrazumeva sušenje pre ponovnog nanošenja. Posle pola godine (u proseku) celovita ikona stoji pred vama.




 
Delimično smo kroz tekstove u ovom biltenu do sada sagledali jezik boja i formi, simboličku viziju živopisa, tehnike rada. Da li ćemo ostati na tome, ili nas je srce pozvalo da joj se sa radošću poklonimo? Tada kada poklonjenje, zajedno sa onim kome se poklanjamo, neosetno i sa radošću prenesemo u prvi plan, nalazimo se u sili i osvećujućoj blagodati Duha kome nema ni početka ni kraja. Naš vaspitač ka Hristu otvara nam dušu za upijanje života. Onda je pitanje vremena kada će duša čoveka početi osetno da doživljava poikonovljenje i ohristovljenje putem ikone. U jednom trenutku spoznaje se da se jezik ikone ne uči samo posmatranjem ili sticanjem znanja. On zove na pokajanje i smireno poklonjenje. Na učestvovanje u tajni Božanstvene Liturgije i evharistije, u tajni ikone Božanstvenog domostroja. Tada započinje ono življenje ikone u nama, preobraženje, kada prestajemo da budemo posmatrači i prevazilazimo ikoničnost da ostvarimo iskustvo "podobija". U liturgičnom saglasju sjedinjujemo se sa slavoslovljem angela i onih koji su se u veri usavršavali i kroz veru usaglašavali.
 
Gledamo mi ikonu ali gleda i ona nas. Ona je taj tihi Otački vapaj za povratak u našu pravu otadžbinu. Ikona nas, paradoksalno i jezikom ljubavi, vodi ka Apsolutnoj Lepoti i "nad-ikoni".

 
Biljana Popović-Kovačević i Viktorija Vukićević | Svetotrojičnik | br. 7 godina VII na Duhove 2009.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: