Slobodanka Rakić Šefer (1953)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Slobodanka Rakić Šefer (1953)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Slobodanka Rakić Šefer (1953)  (Pročitano 17828 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Oktobar 05, 2013, 02:56:59 am »

*




SLOBODANKA RAKIĆ ŠEFER
(Duvanište, 27.01.1953)

Slobodanka Rakić-Šefer rođena je na Savindan 1953. u Duvaništu, Mačva. U Beogradu je završila Fakultet likovnih umetnosti 1976, postdiplomske studije 1978. Član je ULUS-a i Društva srpskih umetnika "Lada". Učestvovala je na oko devedeset samostalnih i nekoliko stotina grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Radovi joj se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju grada Beograda, Narodnom muzeju u Šapcu, Narodnom muzeju u Kraljevu, Muzeju Jagodine, Legatu "Jefimija" u Trsteniku, Muzeju u Prijepolju, Kolekciji RTS, Narodnoj biblioteci u Beogradu, Biblioteci grada Beograda, Modernoj galeriji u Užicu, Domu omladine u Skoplju... Od 2000. godine znatan deo njenih radova nalazi se u inostranim kolekcijama.

O njenom radu napisano je preko 1.500 tekstova u katalozima, knjigama, časopisima, nedeljnim i dnevnim listovima. Beogradski izdavač "Dereta" objavio je 2006. knjigu njenih ilustrovanih autobiografskih zapisa Ispod streje dedine kolibe. Dobitnik je nagrade "Zlatni beočug" za 2010. U pripremi je njena monografija i knjiga zapisa o susretima sa značajnim ličnostima.
[СРБИЈА национална ревија]

Fotografija preuzeta sa interneta. Autor nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 05, 2013, 03:07:52 am »

*
SLOBODANKA RAKIĆ-ŠEFER, UGLEDNA SRPSKA SLIKARKA, U SVETU POVIŠENE OSEĆAJNOSTI


PRIZVANA ORFEJEVOM LIROM

Njene slike otvaraju se kao scene. Prizori prirodnog blaga ili mediteranskog sveta, koji nije ništa drugo nego izgubljeni raj, zavičaj, detinjstvo i nevinost. Istorijski predeo Mediterana, Krita, Grčke i Etrurije, oživljena svetlost Egejskog mora, likovi sa starih fresaka koji ponovo započinju svoju igru sa bogovima i smrtnicima. U pozadini su njena Mačva i balkansko zaleđe vilinske prirode, Balkan kao podsvest i nečista savest Evrope

U stanu na periferiji Beograda, koji podseća na unutrašnjost pčelinjeg saća, može se videti mnoštvo kaktusa i drugih biljaka. To je u neposrednoj vezi sa vlasnicom biljne kolekcije koja živi tu, u ulici simboličnog naziva. Na slikama Slobodanke Rakić-Šefer širi se taj mali vrt, umbri i zelenih boja. Platna zasićene površine kao da potiču od kaktusa.

Retko u srpskom slikarstvu, njeno delo je okrenuto prirodi na više načina, od životnog do simboličkog i istorijskog. Na slikama se bokore, cvetaju i zriju trešnje, ivanjdansko cveće, stručci različka, kukuruz i drugo bilje koje izražava prirodnu punoću. Zato njene slike imaju nazive kao Ponos–obilje, U bašti jednog proleća, Rajska bašta — proleće ili Čuvar jagoda. Prirodni ciklusi i doba dana — kako uči istorija umetnosti — mogu se simbolizovati. Na sličan način, određene boje, harmonije i kontrasti, živa bića, kompozicioni rasporedi i položaji tela mogu biti simboli određenih epoha i stilova.

Slike Slobodanke Rakić-Šefer otvaraju se kao scene, prizori prirodnog blaga ili mediteranskog sveta, koji nije ništa drugo nego izgubljeni raj, zavičaj, detinjstvo i nevinost Evrope. Na njenim uljima na platnu širi se istorijski predeo Mediterana, Krita, Grčke i Etrurije, oživljava svetlost Egejskog mora, likovi sa starih fresaka ponovo započinju svoju igru sa bogovima i smrtnicima. U pozadini su njena Mačva i balkansko zaleđe vilinske prirode, Balkan kao podsvest i nečista savest Evrope.

MOJ VRT OKO VAJATA

Slikarkin svet je izdignut iz svakodnevice i svečan, ona slika ljude lepe kao bogove, rumene i obasjane zlatnom svetlošću, srećne, posvećene muzici. Pojavljuje se Orfej, sveti lik, umetnica upućuje na apolonsku prirodu antičkih civilizacija, na drevna društva u kojima su vladali samopouzdanje i lepota življenja. To su jezerski vrtovi, tkanja svetlosti, morske priče, svetkovine u predvečerje, morske bitke i rađanje belog grada koji nalazimo u naslovima njenih slika. Ona predstavlja morske i osunčane prizore, leteće ribe i svet školjki, morskih zvezda, korala i bisera sa bogatog dna, u koji unosi motive iz srpskih čipkanih i vezenih radova. Na njenim slikama jeleni i košute bezbrižno trče preko srećnih gora, cvetovi i biljke rastu do visine drveća, teku reke, košare sa plodovima mešaju se sa rogom izobilja. Slični su prizori karakteristični za persijsko i dalekoistočno slikarstvo, ali u svet povišene osećajnosti iznenada mogu da uđu i kokoške sa srpskog sela.

Umetnica nastoji da dočara i mirise, želi da prizor učini opipljivim i stvarnim ma koliko bio nestvaran. Otkrila je delfine, ptice koje se leteći ljube, plodove mora, meandrične reke, laste kao vesnice i, iznad svega, pčele. Njima je početkom devedesetih posvetila ciklus slika. Pčelu shvata kao poetsko biće iz savršenijeg, sunčevog sveta, kao svoju sestru u prirodi. Pojavljujuse na slikama i akvarelima ove umetnice i izrazi prirodnog erotizma, tela u igri, bikovicrveno obojenih rogova, pčelinje saće, kao slavlje i životna radost. Slikarka je i spisateljica, ispunjava i stranice svog likovnog dnevnika. Od nedavno se bavi i spojem slike i teksta, slike kao palimpsesta, naslikanog kolaža, nastojeći da nikada ne izneveri radost slikanja.

U demoniji postindustrijskog sveta i trovačke civilizacije poniklo je u Beogradu, u Baštovanskoj ulici, likovno delo poetskih vrednosti, koje naivnošćuineposrednošću podseća na najbolje dane modernog slikarstva. Kao Robinzonka, u svojoj oazi okružena biljkama i belinom, umetnica jednoj svraci na polju pridaje veći značaj nego savremenoj izveštačenosti i izopačenosti. U njenom slikarstvu naći ćemo stilske pozajmice, citate ili omaže Paulu Kleu i Marku Šagalu. Kako kaže Borhes, nema ničeg na svetu što nije tajanstveno. Kao što Volter nalaže u romanu Kandid, slikarka samo srećno obrađuje svoj vrt oko vajata iz detinjstva. Zato u njenom vedrom, devičanskom opusu sve podseća na belinu, čistotu i čestitost devojaka koje su vezle spremajući se da izabraniku podare svoje darove.



* * *

PUT Slobodanka Rakić-Šefer rođena je na Savindan 1953. u Duvaništu, Mačva. U Beogradu je završila Fakultet likovnih umetnosti 1976, postdiplomske studije 1978. Član je ULUS-a i Društva srpskih umetnika "Lada". Učestvovala je na oko devedeset samostalnih i nekoliko stotina grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Radovi joj se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju grada Beograda, Narodnom muzeju u Šapcu, Narodnom muzeju u Kraljevu, Muzeju Jagodine, Legatu "Jefimija" u Trsteniku, Muzeju u Prijepolju, Kolekciji RTS, Narodnoj biblioteci u Beogradu, Biblioteci grada Beograda, Modernoj galeriji u Užicu, Domu omladine u Skoplju... Od 2000. godine znatan deo njenih radova nalazi se u inostranim kolekcijama.

O njenom radu napisano je preko 1.500 tekstova u katalozima, knjigama, časopisima, nedeljnim i dnevnim listovima. Beogradski izdavač "Dereta" objavio je 2006. knjigu njenih ilustrovanih autobiografskih zapisa Ispod streje dedine kolibe. Dobitnik je nagrade "Zlatni beočug" za 2010. U pripremi je njena monografija i knjiga zapisa o susretima sa značajnim ličnostima.


Piše: Dejan Đorić | Nacionalna revija SRBIJA
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 05, 2013, 03:34:00 am »

*

SLOBODANKA RAKIĆ ŠEFER  —  SLIKE






Ona još bisere traži, 2005.
ulje na platnu, 40 x 40 cm / Galerija Beograd
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Oktobar 12, 2013, 04:08:55 am »

*

SLOBODANKA RAKIĆ ŠEFER  —  SLIKE






Letnje popodne
Tehnika: ulje na platnu
Dimenzije: 30 x 40 cm / Galerija 108
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Novembar 29, 2013, 02:05:30 am »

*

SLOBODANKA RAKIĆ ŠEFER — SLIKE






Kuća u kući,  
ulje na platnu, 72 x 60 cm
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Novembar 29, 2013, 02:17:51 am »

*

SLOBODANKA RAKIĆ ŠEFER — SLIKE






Gretin vrt u letnjim haljinama, 2009/10
66 x 100 cm
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Novembar 29, 2013, 02:41:10 am »

*

SLOBODANKA RAKIĆ ŠEFER  —  SLIKE


Staze snova — Bele ornamentalne slike





Šapat vezilje, 108 x 84
Detalj slike  / My Opera
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Novembar 29, 2013, 02:46:51 am »

*

SLOBODANKA RAKIĆ ŠEFER  —  SLIKE


Vajati svetlosti — Bele ornamentalne slike





Zrenje, 60 x 72
Buketić sa Avale, 18 x 24  / My Opera
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Novembar 29, 2013, 03:04:44 am »

*





SLOBODANKA RAKIĆ ŠEFER

O svom detinjstvu:

"Detinjstvo je doba čudesa. Najlepša bajka! I kad danas vidim kako ljudi bezobzirno jure na sve strane, kako su kao u nekoj belosvetskoj centrifugi, kako im se sa lica čita nedostatak sna, ljubavi, pažnje, prijateljstva..., prosto se spontano zapitam jesu li oni nekad bili deca, jesu li imali detinjstvo, šta su iz njega poneli?

Oseća se da je većina ljudi negde uskraćena i svakim danom bivaju sve više, jer u takvoj žurbi od života, nema ni ljubavi ni života!

Zato bih želela da moje minijature o zavičaju, budu i svojevrsno podsećanje na detinjstvo.

Većina mojih doživljaja vezana je za široko dvorište moga dede Dragoslava i babe Katarine Brzaković u selu Lipolist, ispod Cera, dvadesetak kilometara od Šapca. Tu kod dede i babe sam prohodala, tu sam doživela najsrećnije trenutke svog sna, tu sam spoznala svu lepotu prelepih seoskih običaja.

Danas sam potpuno sigurna da se ne bih formirala u slikara poetske figuracije da ne dobijam stalnu podršku i signale iz ranog detinjstva.

Detinjstvo formira sve nas i presudno utiče na naše životne tasove, naše profesije, stavove i ponašanje".


Tekst: "Glas Podrinja"
Fotografija: Politika, 2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Novembar 29, 2013, 03:12:15 am »

**

SLOBODANKA RAKIĆ ŠEFER

Ja želim da pokrenem pozitivne emocije u ljudskom biću
i zato moram biti dobra vila. Onaj ko hoće da svetli
ljudima, mora i sam svetlost da bude



SVETLI LJUDIMA I SVETLOST JE

Jesen je i "zubato" sunce promiče kroz krošnje ogolelog drveća. Zlatno lišće skriva zrele plodove krupnih plavih grozdova, dok ih Slobodanka Rakić Šefer, kičicom prenosi na platno. Ona je priznata srpska slikarka, rodom Mačvanka iz sela Duvaništa, a pod ovo podneblje stigla je još jedna zlatna srbijanska jesen. Na centralnom delu Slobodankinog najsvežijeg platna je pehar, okićen vinovom lozom.

"To je Bog. Bog vina i neka nam on pomogne", veli slikarka.

Srbija napeto iščekuje sudbonosnu odluku. Želela bi da postane cvetna bašta. U tome joj može pomoći plemenita i široka duša slovenska. Ovozemaljske sile su za vreme, a Srpstvo za večnost.

"Uvek sam želela da svojim slikama unosim pozitivnu energiju. One su pravi lek i hrana za dušu. To je moj osnovni moto, moja životna poruka. Ja želim da pokrenem pozitivne emocije u ljudskom biću i zato moram biti dobra vila. Onaj ko hoće da svetli ljudima, mora i sam svetlost da bude, poruka je jedne hrišćanske misli koju treba zapamtiti, kaže Slobodanka protiveći se silama mraka i despotije, a zalažući se za umetnost koja vraća životu i pomaže ljudima protiv sila zla.

Zato se i opredelila da jedan od osnovnih motiva na njenim slikama budu pčele i kult košnica.

"Tamo gde su pčele nema negativne energije. Pčele imaju u sebi duboko usađen osećaj zahvalnosti da je sam život najveća dobrobit u svom svetu i zato kroz rad pravdaju taj veliki poklon vasione, što i sama činim kroz svoj rad. Od njih sam dobila neku vrstu duhovnog pročišćenja, koje mi pomaže da budem strpljiva i u stalnom stvaralačkom zanosu", kaže umetnica.

U svojoj čistoti i čednosti, onakvoj kakvu je poznavao i opisao Janko Veselinović, Mačva je večna i neiscrpna umetnička inspiracija. Ona je posebna u svemu, pa i u beskrajnom belilu od kuća, voćnjaka, slava, preslava, belih torbi, pa i groblja.

"To su moje bele slike zavičaja, koje i danas pobuđuju posebno raspoloženje. Asocijacije na puteve sna i mašte u koje sam uvela živa bića u obliku pčela. Moj otac se bavio proizvodnjom suncokreta i drugog bilja koje je privlačilo pčele, a imali smo i košnice. Ta mala bića su u meni izazivala posebno osećanje ljubavi, a u istoriji umetnosti, kao motiv do tada nisu korišćena. Želela sam da budem originalna. Dugo sam ih proučavala, konsultovala brojne stručnjake, čitala literaturu o pčelama i pisala čitave serije o tim vrednim bićima. Tako su nastajale prve bele slike, onda medeni vajati, potom poseban ciklus molitvenici i najnoviji srbijanski vajati", kaže naša sagovornica.

Po belim stolnjacima, sa raskošnim vazdušastim čipkama i prozirnim vezovima, od 1980., Slobodanka prosipa bisere, školjke, puževe, sasušeno drveće, šišarke, zrelo lišće, sve što joj se nađe na dohvat ruke i što na najbolji način odražava njenu ličnost i njeno shvatanje lepote. Nežan pristup slikanju materije, ustreptalost poteza, ubedljiva materijalizacija i uspešno sugerisanje svetlosti i fluida koji sve segmente spaja u jedinstvenu, na prvi pogled nerealnu celinu, odlike su ovih, ali i kasnijih ostvarenja.

"Uvek radoznala, nije se zaustavila na dostignutom. Imaginarne predstave umetnika drevnih civilizacija postale su njoj tako potrebna realnost stvarnog da bi starim simbolima dala nova značenja i izgradila sopstvenu likovnost. Zato detalje sa egipatskih, kritskih, etrurskih, grčkih, a u poslednje vreme i vizantijskih fresaka dovodi u sasvim drugačije odnose i pokušava da pronikne u slikarski rukopis i estetičke suštine znanih i neznanih prethodnika kojima se divi. Svoje bele mrtve prirode je zaronila u morske dubine po kojima jezde delfini i plove brodovi, ustalasala se brda sa rastinjem i životinjama, poletele laste, potekle reke, sve sa kritskih fresaka, pojavili se detalji sa iranskih minijatura, ali i njive, plotovi, svrake i sve što posmatra kroz svoj prozor", veli istoričar umetnosti, Ljubica Miljković.

A teme na platnima su manje-više iste. Od vinograda, starih kuća i ambara, do starinskih predmeta i voćnjaka, kojih nigde nema tako lepih kao u Mačvi. Ali pristupi tim istim temama su različiti.

Slobodankine neobične lađe uranjaju u duboko plavetnilo mora. Ljube se i pozdravljaju sa školjkama, meduzama, račićima i čitavim beskrajnim podvodnim morskim svetom.

"Moja je snaga suptilnija. Pripadam više ogranku beogradske slikarske škole. Ja nisam toliko vezana za etnos, niti se bavim prepričavanjem istorije, već više brinem o emocijama svog naroda. Mi smo inače, više emotivni nego razumni. To je suština od koje ni ja ne mogu da pobegnem", naglašava Slobodanka.

Ona ne dozvoljava racionalnom promišljanju da zaustavi emocije ni emocijama da pobede razum. Od ove slikarke možemo očekivati još mnogo toga lepog, iskrenog i ljudski toplog. Uvereni smo da su to i osnovne vrednosti njenog dosadašnjeg stvaralaštva, a nadamo se da će uskoro i ljubitelji likovne umetnosti u opštini Bogatić moći da uživaju u makar malom delu, bogatog likovnog opusa ove priznate srpske slikarke, koja je "mačvanske gore list".

Slobodanka Rakić Šefer učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Istovremeno od 1971. godine do danas ostvarila je preko sto samostalnih izložbi. Nema veće galerije ili doma kulture, počev od Beograda, Šapca, Pančeva, Leskovca, Novog Pazara, Prištine i drugih velikih gradova u Srbiji gde nije izlagala. Ostvarila je i veliki broj nagrada i priznanja od kojih izdvajamo Zlatnu značku Kulturno prosvetne zajednice Srbije i Jugoslovensku nagradu "Boža Ilić" za izložbu u Prištini u galeriji umetnosti kao nešto najnovije. Slobodanka je naslikala preko hiljadu i sto dela (većinom ulja) koja se nalaze u muzejima, galerijama i privatnim zbirkama u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Beogradu kao slobodan umetnik.

Slobodanka Rakić Šefer rođena je u Duvaništu 1953. god. Četiri razreda osnovne škole završila je u rodnom selu a ostali deo osmogodišnjeg školovanja u Šapcu. Njen slikarski dar otkrio je nastavnik Brana Žabaljac, pod čijim budnim okom je napravila dosta crteža, između ostalog za školski list "Naša reč". U sećanju joj je ostao crtež šabačkog vašara, urađen tušem.

Slobodanka je bila odličan đak Šabačke gimnazije, za koju i danas tvrdi da je jedna od najboljih škola u Srbiji. U drugom razredu ove škole nastavnik likovnog joj je bio najpre Dušan Ilić, a potom Nikola Košević, koji je odveo kod Igora Belohlaveka gde je imala odlične uslove za rad. U međuvremenu njen slikarski dar upoznaje Mara Jelesić, koja je uvodi u svet umetnosti i ima odlučujući uticaj za njeno opredeljenje ka slikarstvu.

Slobodankin slikarski dar razvija se pod uticajem Cuce Sokić, a zahvaljujući prethodnim dobrim pripremama, veoma lako se upisuje na Fakultet likovnih umetnosti koji uspešno završava, kao i postdiplomske studije 1978. godine u Beogradu. Član je ULUS-a od 1977. god. i član Društva srpskih umetnika "Lada" od 1978. godine.


Ljubiša Đukić
("Mačvanske novine", oktobar 1998)

Mačvani iz mog pera / Ljubiša Đukić
Sremska Mitrovica : Udruženje kulturnih stvaralaca "Zavičaj", 2003 (Novi Sad : Ofset atelje).
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Novembar 20, 2015, 09:17:38 pm »

*

SLOBODANKA RAKIĆ ŠEFER
U rajskim vrtovima



SLIKAR LIRSKE ČULNOSTI

Samo kroz ljubav može se postići harmonija duševne snage. To pokazuje i slikarstvo Slobodanke Rakić Šefer. Njene likovne vizije vođene su ljubavlju a ljubav je pri samom vrhu moralnog ponašanja čovekovog. Kroz tu veoma važnu čovekovu vrlinu, slikarka miri antagonizme sveta rascepljenog na subjektivno i objektivno. Ona nije samo nagonska sila već i smisao našeg postojanja.

Simbolička slikovna značenja, ovaploćena kroz lirski kolorit, čine osnovu likovnog izraza Slobodanke Rakić Šefer. Ona je slikar lirske čulnosti. Za nju je Zemlja Majka a sve na njoj u međusobnoj je vezi — čovek sa zemljom, zemlja sa nebom, nebo sa kućom, kuća sa vrtom, vrt sa čovekom, čovek sa kućom, kuća sa okućnicom, okućnica sa pticom... Sve to stoluje u čoveku a sveopšte prožimanje likovni izraz nalazi kroz simboličko, čulno, prikazivanje pojmova.

Na simbolima slikarka stvara jednu zemaljsku baštu. Ta bašta nije od danas i juče, vremešna je i pamti. Ona nastoji da stvori jedinstvo pojma i njegove slike a bilo koji znakovni segment, u sveobuhvatnim svojim aspektima, nije od juče.

Slobodanka Rakić Šefer ume da, u svojoj slikarskoj metaforici, neživom daruje svojstvo živog a životinjskom i biljnom antropomorfna svojstva. Ona je slikar alegorijskih predstava. Njeni paunovi nisu ništa drugo do alegorijske simboličke predstave.

Paun, sa svojim žarkim bojama, u zemaljskom rajskom bajkovnom vrtu Slobodanke Rakić Šefer, simbol je ljubavi i radosti življenja. On je solarni simbol života i stvaranja. Simbolička je zamena voljene osobe, a ta osoba nije slika oholosti, koju ova ptica može da simbolizuje, već čulna predstava trajanja.

Simboli su, prema Kantu, čulno prikazivanje pojmova. Prikazani pojmovi u Šeferkinom slikarstvu duboko su ukorenjeni u nacionalno pamćenje. Njeno slikarstvo pamti vajate, okućnicu, vrt i ptice, priziva bajkolike i bukolike, mistične predele patrijarhalnog života, laste ispod strehe dedine kolibe, gnezda, košnice, cvetne livade i berićetne njive. Na njenim platnima pčele se roje, svrake vode ljubav a svemu neizbrisiv pečat daje Mačva.

Igra boja i čista likovnost u slikarskim prizorima Slobodanke Rakić Šefer omeđena je tematsko-motivskim nivoom njenog slikarstva. Ona ne podražava slikane predmete i pojave. Ima slučejeva kad se njene likovne predstave i dekonstruktivno dopisuju. To pokazuje, recimo, slika "Kralj". Na njoj paunov rep nije išaran a paleta uz rep dopisuje figuru repa. Slikarka izmešta boje iz predmeta koji oslikava a žuta boja uravnotežuje i ritmički povezuje sliku. Neretko, slikarka podslikava crnu sa crvenom, recimo na slici "Majska noć u dedinom dvorištu", gde svrake vode ljubav, ali svemu se kontrapunktno suprostavlja uravnotežujućim prozračnim bojama, plemenitim i lirski intoniranim.

Slobodanka Rakić Šefer, u svom simboličkom ali nepodražavalačkom slikarstvu, zapretanom u simbole, odnosno znakove, poseže ka minimalističkoj redukciji predstava. Jedna od takvih slika, "Kad na vrh stvari budemo stali", na posmatrača ostavlja veoma snažan utisak. Sve je svedeno na znak krsta, transponovanog sa pirotskog ćilima, i potpis. Znak krsta se ponavlja i može biti sudbina i čoveka i naroda. Potpis isijavanjem dopisuje sliku a crna upija sve životne boje — odsustvo je i prisustvo svih boja. Slobodanka Rakić Šefer koristi se transpozicijom simboličkih zapisa iz srpskog nacionalnog folklora, ali i ornamentima flore i faune i aplikacija sa tepiha iz grčke, makedonske, sumerske kulture. Ona ima osećaj i osećanje da iščitava znake prošlih vremena i civilizacija skućenih oko Tigra i Eufrata, preko antičkih, sve do simboličkih predstava kod nas: oko Morave, Save i Dunava. To govori o slikarkinoj vezanosti za tradiciju i njenom likovnom čitanju arhetipskih znakova.

Simbolički inventar slikarstva Slobodanke Rakić Šefer nije jednoznačan. Uz ikoničke, ona koristi i neikoničke simbole. Predstavu stolice, recimo, uzdiže do simbola ličnosti, a geometriju bora umnožava i dobija šumu. Slikarstvo Slobodanke Rakić Šefer objedinjuje ljubav, veru i nadu. Najneposrednije, takvo njeno opredeljenje simbolizuje slikom "Svaki korak, jedna nada". Čovek je beli krst a trouglovi koraci. Krst se diže. Našem moralnom, ali i estetskom uzdizanju, može da doprinese likovna metaforičnost utemeljena na analoško-alegoričnom, estetskom dočaravanju apsolutnog u posebnom. Poseban svet dočarala je Slobodanka Rakić Šefer.

Tiodor Rosić | Galerija Užice
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Novembar 21, 2015, 02:10:08 am »

*

LEKOVITE SLIKE MITSKIH PTICA

Porodica pruža osećaj stabilnosti, ona ne dozvoljava da se uroni u depresiju, već nagoni da uvek budeš bolji nego što jesi. Samoća stvara nesrećne ljude, a ja to nikada nisam želela da budem — kaže naša proslavljena akademska slikarka Slobodanka Rakić-Šefer

Na Banjici, u ateljeu Slobodanke Rakić-Šefer, jedne od vodećih srpskih slikarki, ovih dana vlada prilična "gužva". Umetnica, čija se dela nalaze u prestižnim muzejima i galerijama širom zemlje i inostranstva, na prozoru svog ateljea svakodnevno hrani senice "plaćajući ih suncokretom da bi joj zvonko pevale" i vredno radi na platnima koja će beogradska publika uskoro videti na izložbi koju priprema, a koja će se zvati "U ptici je pesma".

U zemunskoj galeriji "107" ova uspešna slikarka će već početkom decembra predstaviti 30 najnovijih radova. Zauzeta je i stvaranjem dela koje će list "Politika" dodeliti najboljem mladom glumcu na pozorišnom festivaluu Užicu.

Slobodanka Rakić-Šefer pripada krugu umetnika koji teme pronalaze u prirodnom okruženju. Opsedaju je rajske ptice, vredne pčelice, raskošni paunovi, ima tu i bisera, liciderskih srca, ali suština je da pred njenim platnima čovek postaje razoružan i oslobođen svake vrste agresije. Ova gotovo uvek nasmejana žena smatra da je njena glavna umetnička misija da ljudima koji su se na početku trećeg milenijuma zapleli u vrednosnu i moralnu provaliju ponudi čistotu radosti i lepotu iskrenih emocija.  

Svih trideset platna koja spremam za beogradsku izložbu odiše optimizmom. Ljudima je dosta njihove muke, nema razloga da ih i umetnost muči i kinji. Zato, moje slike nisu u haosu, ne remete prirodnu ravnotežu. Naprotiv, u doba kada je živi svet oko nas bolestan, čovek mora da prestane da grabi, juri, otima. Svetu haosa konačno mora da se stane na put. Mora da mu se suprotstavi svet harmonije. Kada ljudi budu zastali i u prirodi uspeli da vide pticu u i čuju njenu melodiju, postaće oslobođeni. A umetnost tu može da pomogne — kaže Slobodanka Rakić-Šefer za "Politiku".

Kakoumetnica može da se snađe u takvom svetu i koliko porodica može da joj pomogne?

Porodica pruža psihičku stabilnost koja je neophodna ujutru kada ustaneš. Ona ti ne dozvoljava da odeš u depresiju, već te nagoni da se organizuješ na najbolji način. Lepo je kad ujutru imaš da popiješ kafu sa nekim, kad nekom možeš da iscediš prirodni sok od bundeve sa limunom, prokomentarišeš prve jutarnje vesti. Samoća stvara nesrećne ljude. Meni je svih ovih godina moj suprug, profesor i lekar na VMA, najviše pružao tu potrebnu sigurnost. Status slobodnog umetnika donosi gomilu neizvesnosti i kriza. Kad mi je bilo teško, kada sam bila u stanju očajanja, na ivici plača i suza, podrška koju mi je pružao suprug bila je neprocenjiva. S obzirom na to da se on bavio krajnje egzaktnim poslom, u meni je uspeo da razvije organizacijske sposobnosti. Upravo to mi je pomoglo da se održim. To znači da sam uz stabilnog supruga sazrevala kao žena i emotivno, intelektualno i profesionalno. Moji roditelji nisu imali veliko razumevanje za umetnost koju sam izabrala, dok me je suprug podržavao i onda kada su moje ideje bile krajnje nerealne.

Da li smatrate da brak više osnažuje ili sputava umetnicu u radu?

Tu su bitne dve tačke oslonca. Jedna je sama umetnica i njena ličnost,a druga je ličnost osobe sa kojom živi. Ukoliko je partner nezainteresovan za njen rad, onda je takav brak mučenje. Imala sam sreću da pronađem čoveka koji mi je pružao podršku, ali sam ga i zainteresovala za svoje delo i svoj rad. U isto vreme i ja sam od njega dosta učila. Budući da je moj muž stariji od mene, od njega sam, pre svega, naučila da živim zdrav život i da se strogo pridržavam pravila koja su bitna za naše zdravlje.

Šta Vas najviše motiviše i daje snagu za stvaralaštvo?

Barem jedanput nedeljno odem do Avale, a često za vikend i na Taru. Uz čuvenog hirurga Marjana Bervara, zavolela sam planinarenje i obišla triglavski nacionalni park u Sloveniji. Kada je došlo do raspada zemlje, preorijentisala sam se na rajsko mesto — Durmitor. Planine su, u stvari, mesto mojih najdubljih i najplemenitijih slikarskih ideja i težnji. Tamo srećem — ptice, pčele, leptire, bumbare, cvetne livade, bubice i veličanstvene prizore u odnosu na sivi i suvi beogradski beton i velegradske gužve koje nas svakodnevno izjedaju, troše i guše.

Često ste na putu u Evropi, gde prisustvujete raznim medicinskim kongresima. Da li smatrate da je savremena medicina uspela da pronađe formulu za održavanje ženske snage i vitalnosti?

Posebno me interesuju kongresi koje organizuje profesor Johanes Huber, vodeći svetski stručnjak "antiejdžing" medicine koja se bavi problemima koji muče većinu žena: depresija u menopauzi, osteoporoza... Došla sam do zaključka da žene same sebi mogu, ali i moraju da pomognu.

Kako?

Genetski kod koji smo dobili suviše je mali kapital za stresove koje danas trpimo i doživljavamo. Žene u Srbiji treba da znaju da je u celoj Evropi apsolutni hit vraćanje sirovoj hrani. To konkretno znači da je "kucnuo čas" da se oslobodimo kuhinjskih recepata naših baka. Sarma, dugotrajno spremanje hrane loš su i opasan način ishrane. Pečene i zamrznute paprike su "leševi" za naš organizam, dok je, recimo, bundeva zdrava i korisna, posebno za žensku kožu. Ne stidim se da kažem da sam prošle godine preko 150 kilograma sveže bundeve svakodnevno pretvarala u sveži sok. Nije mi bilo teško da vredno perem, seckam, režem, rendam, jer posle toga svaka žena će se osećati svežijom, odmornijom, lakše će disati i kretati se.

Šta mislite, kako bi na ovu priču reagovala zaposlena žena? Da li je to privilegija slobodnog umetnika ili i zaposlenoj ženi ostaje vremena za domaćinstvo?

Tačno je da sve ovo oduzima puno vremena. Ali, svaka žena mora da pronađe balans između privatnog i poslovnog života.

Koliko vremena dnevno provodite u slikanju?

Kad god mogu, blizu sam štafelaja. Ali, to ne znači da sam stalno pored slike. Umetnik se bavi i prikupljanjem ideja, listanjem knjiga iz istorije umetnosti, promišljanjem kuda ide umetnost i kome je danas potrebna. Jer umetnost je usko povezana i sa problemima celog društva.

Koliko Vas kao ženu zanima moda?

Interesuje me, ali ne volim diktate, ni u umetnosti ni u modi. Svaka žena treba da oseti svoj modni trend i da ga usmerava prema svojoj ličnosti, čak i onda kada on više nije aktuelan. Žena treba da bude jača od trenda. Ona treba da vlada njime, a ne obrnuto. Moram priznati da danas nimalo nije lako biti žena u Srbiji. Nedostatak posla, novca, pomoći, pa čak i neorganizovan saobraćaj na koji se potroši pola dana. Tempo života "nagriza" i od lepih devojaka vrlo brzo nastaju umorne i uvele lepotice.

Da li biste pristali da stečeno iskustvo i zrelost zamenite za mladost?

Ne, duboko sam svesna sebe i opet bih poželela da prođem isti put.

Koliko red i harmonija u porodičnom životu mogu da doprinesu profesionalnom uspehu?

Mnogo. Harmoničan čovek brže, lakše i spontanije pronalazi mir u sebi i uspeva da dočeka svoj trenutak ili trenutak svog cilja. Ne treba biti agresivan, histeričan i žuriti po svaku cenu. Sve stvari treba da dođu na svoje mesto, a to treba dočekati. Ljudi koji brže žive od svog života i histerično žure ugrožavaju i sebe i druge.

Da treba da napustite umetnost, da li biste to mogli da učinite?

Ne znam, ali nikada umetnost ne bih postavila iznad života. Čovek i umetnost su stvoreni od više energije. Umetnost nam je data da se njome poigramo i imitiramo život.

Koje je to stanje duha koje na Vas kao umetnika deluje pokretački?

Uvek mogu da stvaram. I kad sam tužna i kad sam srećna. Manje kad sam srećna, tada nemam vremena. Ispada da su tužna stanja kreativnija. Umetnost ne nastaje u srećnim trenucima, nego u međuvremenu.

Aleksandra Marković | 24.10.2008 | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #12 poslato: Januar 08, 2016, 01:49:58 am »

*

NISAM VILA DA ZBIJAM OBLAKE

Bajkovito detinjstvo u Mačvi, kao i sjajni mentori slikarstva, uticali su da Slobodanka Rakić Šefer svoj život posveti likovnoj umetnosti i postane sjajna slikarka

Na Banjici, u ateljeu Slobodanke Rakić Šefer, naše proslavljene akademske slikarke, ovih dana je sve užurbano. Umetnica, čija se dela nalaze u prestižnim muzejima i galerijama širom zemlje i inostranstva, kao i na svim kontinentima, priprema izložbu Nisam vila da zbijam oblake koja će od 28. novembra u galeriji ULUS biti otvorena za sve ljubitelje slikarstva.

Kako je izgledao vaš razvojni put, kada ste shvatili da je slikarstvo vaš poziv?

Počela sam da crtam u petoj godini kod dede i babe. Pošto tada nije bilo dovoljno bele hartije, crtala sam na poleđini dedinih fotografija. Nisam slikala krugove i šare, već dedu na kolima kako je upregao konja. I kada sam krenula u osnovnu školu, najviše sam volela da crtam, ali moja tadašnja učiteljica je pred svima rekla da nisam talentovana i da bi trebalo da se okrenem prirodnim naukama. Trojka koju mi je "poklonila" iz crtanja je u meni, maloj devojčici, stvorila strašan inat. Moja majka je uprkos rečima te učiteljice kupila crtanke i bojanke i na taj način podsticala moj rad. U petom osnovne, kada sam prešla u Šabac i drugu školu, nastavnik likovnog Brana Žabaljac je moj prvi rad sa časa okačio u zbornici, u kojoj je stajao duže od dve decenije. Kasnije je čuvena šabačka slikarka gospođa Mara Jelesić, kultna ličnost grada, razvijala moju darovitost, terala me da učim osnove crtanja i naučila me mnogim finesama kako slikanja, tako i života i ponašanja. Kada je došao trenutak da dalje razvijam svoj talenat, Mara me poslala u Beograd kod Ljubice Cuce Sokić na Likovnu akademiju. Ipak, Cuca mi je rekla da prvo moram da završim gimnaziju, da steknem dobro obrazovanje pa da tek onda razmišljam o akademiji. Cuca me je zapravo dovela do vrata akademije.

Jeste li ikada posle imali priliku da se sretnete sa učiteljicom koja nije verovala u vas?

Nikada. Ubrzo smo svi shvatili da je ona zapravo htela da povredi mog oca u kojeg je potajno bila zaljubljena. Inače, moj otac je u Mačvi bio veoma poštovan, blag i lep čovek pa valjda ne čudi što je ona pala na njegov šarm.

Kažu da je za uspeh potrebna mešavina strasti, igre i velikog rada, šta je po vašem mišljenju recept?

Verovatno to što nisam osoba koja se osvrće na druge. Ovo je jako težak, dosadan i usamljenički posao i vrlo malo žena je opstalo da radi ovoliko dugo koliko ja radim. Zaista, da ljudi nisu tako sjajno prihvatili moje slike, pitanje je da li bih opstala. Obistinio se moj detinji san da slike koje radim budu zastupljene na čitavoj zemaljskoj kugli, jer čak 2300 mojih slika se nalazi širom sveta.

U čemu ili kome ste u životu pronalazili inspiraciju za svoje slike?

Imam tu sreću da mi inspiracija nikada nije nestala, stalno je tražim i ona mi stalno dolazi. Čini mi se da me čeka još niz novih ideja. Ljudi se nasmeju kada im kažem da svoj zenit još uvek nisam dosegla.

Imate više uspešnih slikarskih ciklusa, koji je vama najdraži? I kada jedan umetnik odluči da iz jednog pređe u novi ciklus?

To ni sama nikada nisam znala. Kada sam radila bele slike, mislila sam da ću ih dugo raditi. Ipak, u jednom trenutku mi je književnik Vlada Stojišin rekao da je vreme da prekinem da ih radim. Još mi je rekao da je razgovarao s likovnim kritičarima koji su se svi složili da sam izuzetno darovita, ali i da moram da izmislim nešto novo da ne bih počela da se vrtim u krug. Shvatila sam da su u pravu, da ne smem celog života da slikam jedno te isto jer u tom slučaju sve što je urađeno postaje besmisleno. Pa, čovekova priroda je da se stalno menja! Jednog dana mi je palo na pamet da radim pčele iako nikada ranije nisu bile mnogo zastupljene u likovnosti. Prvo sam počela da čitam o pčeli, da je proučavam, promišljam o njoj i crtam je i tek posle šest meseci takvog rada dobila sam inspiraciju kako da ih slikam. Mnogi tvrde da je do 2000. godine to bio moj najuspešniji ciklus. Kasnije sam se okrenula molitvenicima, grčkim brodovima, delfinima. Posle svega toga došle su stolice, koje su takođe postigle veliki uspeh. Kosmičke sile su mi tada rekle da se okrenem ornamentici i našim svetkovinama. Imala sam tu sreću da sam mnogo putovala, provodila sate i sate po svetskim muzejima, razgledala mnoge izložbe, pročitala i kupila mnogo knjiga i zahvaljujući svemu tome dolazila sam do sve širih i većih sloboda koje su mi donosile nove ideje.

Postoji li slika koju smatrate krunom svoje karijere?

Ne postoji takva slika, mislim čak da je nemoguće da se kod slikara jedna slika izdvoji kao takva. Kad god naslikam sliku, pitam se da li bih je i sama držala na zidu. Ako ne osetim žar prema njoj, odmah je premažem. Do sada sam za svojih 40 godina rada napravila preko 2500 slika, što moram da priznam i nije naročito veliki opus baš zbog tih mojih pauza u kojima sam promišljala šta dalje.

Trenutno pripremate izložbu Nisam vila da zbijam oblake. Šta možemo da očekujemo?

Kada sam '70-ih godina počela da se bavim slikarstvom, imala sam interesovanja prema zidnim kuvaricama. Tada se pojavila izložba jednog kolege u Akademiji nauka. Mića Popović me poveo na izložbu i sećam se da mi je rekao: "Vidiš, ovo nemoj nikada da radiš. Ako ne znaš šta ćeš sa citatima, nemoj ni da ih koristiš. Samo ih precrtati, a ne dati ništa svoje, to je kao da ništa nisi ni uradila". Tada sam shvatila da je to škakljiva tema koja nije za mene. Ipak, decenijama je ona tinjala u meni i pre nekog vremena osetila sam da je pravo vreme da radim na njima, na svoj način, prenoseći kroz prelepe stihove divne poruke međuljudskih odnosa koje su zaboravljene. Kada sam počela da radim, likovni kritičar Dejan Đorić mi je otkrio da je najveći sakupljač srpskih kuvarica bio upravo Endi Vorhol. Oduševila sam se tim podatkom i zaključila da me opet neka kosmička ruka vodi ka nekoj analogiji.

Jeste sada jednako uzbuđeni pred izložbu kao i pre dvadeset godina?

Jesam, to nikada nisam uspela da prevaziđem. Vreme u kojem živimo se menja iz dana u dan, ljudi se menjaju, sve se menja! Ime i akademija danas nisu merilo koliko ljudi će vam doći na izložbu već koliko se krećete među ljudima. U svakom slučaju, mislim da svaki slikar treba da izvuče iz galerije mogućnost da slike vidi što više ljudi.

Jeste li od života dobili sve što ste želeli, a šta biste voleli da vam budućnost donese?

Smatram da sam tek na dve trećine života i umetničkog puta i da u poslednjoj trećini života tek treba da definišem ono što sam započela. Ima još mnogo toga što u slikarstvu treba da završim, a pred sobom imam još nekoliko vizija ciklusa koje bih volela da uradim. Pored slikanja, koje mi je isto što i disanje, pisanje mi je velika ljubav. Postoji mnogo ljudi koji su vredni pažnje, a čiji se životni vek završio. Želim da ne padnu u zaborav i zato nameravam da napišem zapise o tim divnim ljudima koji su donekle obeležili moj život.

Suzana Obradović | 19.11.2012. | Stil magazin
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: