Vez i nošnja kod Srba
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « NARODNA UMETNOST « Vez i nošnja « Vez i nošnja kod Srba
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vez i nošnja kod Srba  (Pročitano 4304 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Mart 09, 2011, 10:06:54 pm »

**

VEZ I NOŠNJA

U narodnom vezu, pored arhaičnog nasleđa, naročito u planinskim predelima, sačuvalo se dosta preuzetog iz umetničkog stvaralaštva viših slojeva srednjeg veka i kasnijih istočnjačkih i srednjoevropskih uticaja. Obično je sve usklađeno sa shvatanjima, potrebama i mogućnostima onih koji ga stvaraju i kojima je namenjen. Vezovi često predstavljaju prave slike različitih stilizacija od jednobojnih do polihromnih kompozicija. I jednostavni i složeni koloristički sadržaji nalaze se na celoj teritoriji Jugoslavije. U Vojvodini ističu se beli vez i zlatovez, ali ima i višebojnih vezova vedrih tonova. Sačuvane su i tkanine od lana i pamučnog prediva, na kojima su izvedeni beli vez i čipka. Za ženske zubune u moravskoj kulturnoj zoni svojstvene su stilizacije krupnih cvetova — "božura", uglavnom crvene boje, ali ponegde su i crni, dok je u dinarskim predelima na zubunima više polihromnih vezova u kojima preovlađuju tamniji tonovi. U oblastima gde je stočarstvo predstavljalo glavnu privrednu granu, ženske košulje su ukrašavane na nedrima i skutima višebojnim vunenim vezom; stariji je više u vidu geometrijskih stilizacija, a mlađi sa prepoznatljivijom biljnom ornamentikom. U srpskom kosovskom vezu, posebno na ženskim košuljama, lako je uočiti vizantijske i, još više, srpske srednjovekovne uzore pretočene u folklorizovane forme. Široko je bilo rasprostranjeno i ukrašavanje odeće, naročito gornjih haljetaka, gajtanima i bućmom od svile, vune ili pamuka. Imućnije seosko i gradsko stanovništvo ukrašavalo je odevne predmete i gajtanima od metalne, zlatne i srebrne srme (žice).

Narodna nošnja potiče iz istih izvora i predstavlja domete stvaralačkog oblikovanja kao i druga dela seljačke narodne likovne umetnosti, u okvirima materijalno-proizvodnih i društvenih uslova. Kroj odevnih predmeta u suštini je konstruktivni element, a istovremeno predstavlja i osnovnu likovnu dimenziju odeće. Ukrašavanje narodne nošnje uslovljeno je krojem i deo je jedinstvenog likovnog izraza. Ukrasi, vez i razne aplikacije nalaze se na istaknutim mestima: nedrima, rukavima, skutima, maramama, kapama. Uz staro nasleđe, očevidan je i uticaj nekih stilskih i modnih tokova primljen preko gradskog stanovništva. Tako, oblici panonskih nošnji u vertikalnim linijama nabora sadrže obilje ritma i opšteg bogatstva. U kroju, oblicima i ukrasima naslućuje se slovenska osnova preplavljena panonskim kulturnim slojevima i stilovima. Ženske nošnje moravske zone, sa dugim košuljama, skraćenim suknjama i gornjim delovima odeće (zubun, jelek), ukazuju na slojevitost nasleđa od starog balkanskog, pa mediteranskog i srednjovekovnog, do istočnjačkog, starijeg i mlađeg, sve sjedinjeno u nov oblik, sa nekoliko varijeteta. Muške nošnje u prošlosti bile su vrlo jednostavne, od grubljeg sukna, ali od XIX veka sve više se ukrašavaju gajtanima, naročito gunjići (jeleci, fermeni); opanci dobijaju različite preplete a na čarapama, osim upletenih šara, dodaje se i raznobojni vez. Dinarske nošnje odlikuju se monumentalnošću, ravnotežom pojedinih delova odeće sa celinom, jednostavnošću linija. Prema osnovnim karakteristikama, mogu se vezivati za starobalkansko i kasnorimsko nasleđe i kasnije slovenske komponente. Preovlađivali su tamniji tonovi, izuzev kad je reč o rublju koje je bilo pretežno od konopljanog platna. Svečana ženska nošnja imala je više ukrasa izvedenih vezom na košuljama ili zubunima, a na pregačama tkanjem kao i u drugim oblastima. Svečane nošnje u Crnoj Gori pod uticajem su mediteranskih kulturnih strujanja; ti uticaji su preneti na neke starije oblike odeće.


Dr Nikola Pantelić (Etnografija — uvodni tekst o narodnom stvaralaštvu i spomenici)




Kulturna riznica
SRBIJE
sastavio i uredio
Jovan Janićijević
IDEA
Beograd, 2005.


[postavljeno 22.05.2010]
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: