Jalovička likovna kolonija
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « ČITAONICA « Udruženja likovnih umetnika • Galerije « Jalovička likovna kolonija
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jalovička likovna kolonija  (Pročitano 4697 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Septembar 14, 2011, 11:38:40 pm »

*

JALOVIČKA LIKOVNA KOLONIJA


Jalovička likovna kolonija osnovana je 1978. godine. Sedište Kolonije je u Posavo-tamnavskom selu Jaloviku, u Domu kulture namenski adaptiranom za potrebe Kolonije.
 
Usponu Jalovičke kolonije i velikom ugledu koji uživa nemerljiv doprinos dala je čitava plejada domaćih i stranih umetnika koji su ove tri decenije svojim darom i talentom ispisali najblistavije stranice u istoriji njenog postojanja. Među tim bardovima svetskog slikarstva i skulpture nalaze se imena iz Japana, Švedske, Francuske, Italije, Amerike, Španije, Egipta, Finske, Rusije, Nemačke, Urugvaja, Holandije... kao i imena naših umetnika među kojima su Petar Omčikus, Kosa Bokšan, Bojan Bem, Kosta Bogdanović, Neša Paripović, Slobodan Kojić, Slobodan Peladić, Mrđan Bajić, Vladimr Perić Talent, Milorad Mladenović i drugi, da pomenemo samo neke od njih.

Jalovička likovna kolonija, ima i sopstvenu galeriju, čiji fundus predstavlja pravu riznicu umetničkih dela (oko 60 vajarskih dela velikog i galerijskog fromata (kamen, terakota, drvo), preko 300 slika, kao i mnoštvo crteza, grafika, pastela, fotografija, video radova). Putem izložbi organizovanih u zemlji i inostranstvu slike i skulpture Jalovičke likovne kolonije imalo je priliku da vidi mnogo poklonika umetnosti u Beogradu, Zemunu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Pančevu, Kikindi, Obrenovcu, Ćupriji, Jagodini, Valjevu i u Salcburgu u Austriji.

Ipak, najspecifičnija karakteristika Kolonije je simbioza sela i umetnosti pri čemu je samo selo Jalovik pretvoreno u geleriju. Zahvaljujući pravilu i običaju da svaki umetnik svome domaćinu (kod koga za vreme trajanja kolonije ima dvonedeljni besplatan smeštaj i ishranu) ostavi bar po jedan umetnički rad, čitav Jalovik postao je jedinstvena galerija kakve, zasigurno, na našim prostorima još nije bilo. Kako primećuje dugogodišnji učesnik i selektor Kolonije Kosta Bogdanović, dva momenta su izuzetno važna. "Prvo, stvaranje umetničkog dela u nekonvencionalnim uslovima, gde je i domaćin svedok postojanja jednog do skora njemu nepoznatog poziva umetnika, u Jaloviku ja postao ne samo lako prepoznat i prihvaćen nego i veoma uvažen. Već i time što po pravilu jedan od nastalih radova umetnika, koji rade u Koloniji, ulazi u posed domaćina, je jedna vrsta stvaranja duhovnog bratstva umetnika i sela. Drugo ovde je stvoren jedan poseban komunikacijski sistem koga određuju okolnosti kao na primer, ko je umetnik, kod koga je, šta on to radi. Ova dva momenta stvaraju povode za jednu posebnu hroniku sela u vidu prepričavanja i pamćenja, što takođe čini jedan vid specifične lokalne i javne kritike rada kolonije. Stanje u Koloniji je skoro podudarno sa stanjem u poljima. Neka godina je rodna, neka manje, ali nikada se ne dešava da nema baš ništa.

U svakom slučaju računi se svode i u Koloniji završetkom žetve. To bi bila prirodna činjenica osnovne podudarnosti i razumevanja domaćina, umetnika, organizatora Kolonije i celog sela." JLK — Jalovička likovna kolonija

Selo Jalovik nalazi se u severozapadnom delu Srbije, u pitomoj i brežuljkastoj Posavotamnavi. Površina 3290 h. Broj stanovnika 1950.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Septembar 15, 2011, 12:35:09 am »

*

JALOVIČKA LIKOVNA KOLONIJA — IZLOŽBA






Jalovička likovna kolonija, inače, posle svih ovih godina rada, ima i sopstvenu galeriju, čiji fundus predstavlja pravu riznicu umetničkih dela. Putem izložbi organizovanih u zemlji i inostranstvu slike i skulpture Jalovičke likovne kolonije imalo je priliku da vidi mnogo poklonika umetnosti u Beogradu, Zemunu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Pančevu, Kikindi, Obrenovcu, Ćupriji, Svetozarevu, Valjevu i u Salcburgu u Austriji.
JLK — Jalovička likovna kolonija
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Septembar 15, 2011, 12:35:25 am »

*

JALOVIČKA LIKOVNA KOLONIJA

U Srbiji postoji mnogo, neki bi rekli i previše, likovnih kolonija i drugih skupova na kojima se umetnici sreću i stvaraju zajedno. U nedostatku pravih rezidency programa, likovne kolonije u Srbiji zapravo obavljaju nekoliko važnih funkcija.

Prva je upoznavanje naših umetnika sa umetnicima iz raznih delova Evrope i sveta, njihovo druženje, razmena ideja, iskustava i, na kraju, rad u specifičnim uslovima zajedničkog boravka. Umetničke kolonije u velikoj meri doprinose procesu decentralizacije vizuelnih dešavanja i onoga što čini 'umetničku scenu'.

Kolonije se uglavnom organizuju u malim sredinama, pri čemu se, po pravilu, uključuje i ta sredina tako da zajedno sa umetnicima, na posredan ili neposredan način, učestvuje u njihovom radu.

Jalovička likovna kolonija specifična je i jedinstvena po mnogo čemu. Osim toga što je jedna od najstarijih manifestacija ove vrste kod nas, tokom poslednjih godina ona je, prvenstveno zahvaljujući mladim ljudima koji je vode i organizuju, postavila nov i uspešan model funkcionisanja. Bitna karakteristika i dodatni kvalitet ove kolonije jeste to da su organizatori uspeli da privuku umetnike mlađe generacije, koji su novim idejama i stavovima, ali prevashodno novim medijima i tehnologijama, dali i novi karakter ovom dešavanju. Tako je tokom letnjih meseci u malom posavo-tamnavskom mestu već nekoliko godina zaredom moguće videti radove kakvi se izlažu i u velikim svetskim galerijama. Instalacije, intervencije u prostoru, skulpture i ready made objekti koji nastaju u Jaloviku, daleko prevazilaze očekivanja kada je reč o umetnosti koja nastaje u uslovima jedne stereotipne manifestacije. Jalovička kolonija, međutim, u svojim nastojanjima da se osavremeni i modernizuje ide i korak dalje. Osim obezbeđenog smeštaja i uslova za rad, organizatori su osmislili interesantan i raznovrstan program u kojem umetnici aktivno učestvuju uz konstantno promišljanje datih situacija i okolnosti.

Jalovička kolonija iz godine u godinu dokazuje da je pre svega jedna velika radionica, laboratorija savremene umetnosti, u kojoj umetnici, u iskoraku iz svakodnevnog života, daju novu perspektivu kako svom radu tako i umetnosti uopšte. Najveći kvalitet kolonija je to da su one mesta okupljanja i susretanja. Mogućnost da umetnici saznaju šta njihove kolege rade, kako razmišljaju, koje materijale i tehnike koriste, dragoceno je i neprocenjivo iskustvo. U međusobnim razgovorima umetnici na neposredan, iskren i otvoren način komentarišu svoje i tuđe radove, mogu da uvide neke greške i pronađu nove načine rešavanja određenih nedoumica i problema. Ponekad je dobro napraviti distancu i videti kako vaš rad funcioniše u odnosu na druge radove, a kritike i sugestije kolega imaju drugačiju dimenziju od klasične kritike. Uprkos usporenom tempu života malog mesta, idiličnom okruženju i prirodi, umetnici su nastavili aktivno da se bave recentnim temama.

Polazeći u svom stvaralaštvu od različitih tehnika, modela, ali i nekonvencionalnih formalnih rešenja, umetnici se u traganju za sadržajem oslanjaju na širu savremenu vizuelnu kulturu i na brojna iskustva iz istorije umetnosti (Miodrag Vargić). U praksi njihovi postupci idu od transformacije, kopiranja i aproprijacije, do slobodnog reprodukovanja i prevođenja postojećih motiva i sadržaja u jedan novi formalni okvir (Danijela Anđelković). Umetnici ne traže univerzalna rešenja i odgovore, oni ne pričaju velike epske priče. Njihova umetnost ne teži monumentalnom i spektakularnom, već jednom istinski oslobođenom pogledu koji sagledavanjem malih realnosti i malih fenomena ukazuje na veće probleme i zablude (Nikola Marković). U zavisnosti od svojih interesovanja, ponuđenog sadržaja, razmišljanja o savremenom društvu i hiperrealnosti (Boris Šribar), autori u svojim delima tretiraju brojna pitanja poput stereotipnih predstava koje kreira moderni advertajzing (Branislav Nikolić), uticaja urbanog okruženja na psihu pojedinca i sliku društva u celini (Julie Dessaud), terora digitalnih slika (Nadia Lichting) i dvostrukog morala (Marko Crnobrnja). Sukob realnosti i percepcije uslovljene medijskom kulturom i dominantnim položajem vizuelnog, koje pretenduje da postane univerzalni jezik i postaje realnost za sebe, zapaža se u skoro svim radovima nastalim u Jaloviku.

Po završetku planiranog rada u koloniji organizuju se izložbe na kojima umetnici predstavljaju svoje radove i na taj način ostvaruju dodatnu vezu sa lokalnom sredinom koja se upoznaje sa savremenom umetničkom produkcijom. Veliki broj radova koji su nastali u koloniji od njenog osnivanja do danas ostali su u vlasništvu jalovičkog Kulturnog centra i sada, posle 30 godina, možemo govoriti o značajnoj kolekciji dela mnogobrojnih umetnika koji su boravili u Jaloviku. Visoke domete kolonije potvrđuje činjenica da su umetnici, iako odvojeni od gradova koji su središta dešavanja, zadržali kritički stav i na izvestan način produbili svoje poglede. Na kraju treba još jednom istaći da je Jalovik redak primer uspešne transformacije starijih manifestacija i jedno od retkih mesta gde mladi umetnici koji imaju šta da ponude, dobijaju šansu da to i ostvare. Stvarajući radove u različitim novim tehnikama i tehnologijama, i savremenim pogledom na svet, oni su pokrenuli novi način rada u kolonijama. Ova kolonija realizuje i značajnu saradnju sa inostranstvom jer pozivanjem umetnika iz raznih delova sveta ostvaruje komunikaciju i kontakte sa brojnim umetnicima i organizacijama koji se samim tim upoznaju i sa našom umetničkom scenom.


Saša Janjić, 2008 | JLK — Jalovička likovna kolonija
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: