Dragan Đuričić (1961—2003)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
LIKOVNA UMETNOST « SLIKARSTVO « Srpski slikari XX—XXI veka « Dragan Đuričić (1961—2003)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dragan Đuričić (1961—2003)  (Pročitano 18282 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« poslato: Jun 17, 2011, 09:40:01 pm »

*





DRAGAN ĐURIČIĆ
(Bogatić, 1961 — Šabac, 06.06.2003)


Dragan Đuričić, jedan od najboljih srpskih portretista mlađe generacije, rođen je 1961. godine u Bogatiću. Likovnu akademiju završio je u Beogradu, 1988. godine. Posle školovanja vratio se u rodno mesto. "... 'Iz tada žive likovne sekcije nastavnika Rada Torbice izdvaja se Dragan Đuričić koji je polovinom osamdesetih došao u rodni Bogatić sa završenih studija. Njegovo pitomo lice i slikarstvo su naišli na retku blagonaklonost vlasti." Imao je svoj krug prijatelja, omiljene izlaske kod Rade "U lipov lad", drugovao sa Mikom Puzićem, harmonikašem, školskim drugom Obradom, Đokom Petrovićem...    

Umro je iznenada, u 42-oj godini, u zoru 6. juna 2003. godine.


* * *

Dragan  Đuričić: "Zauvek će u meni ostati urezano u pamćenju druženje i opojni miris prostorija likovnog kabineta nastavnika Radomira Torbice, koji mi je usadio gen ljubavi prema slikarstvu."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Jun 17, 2011, 09:41:03 pm »

**

DRAGAN ĐURIČIĆ — SLIKE







Na svetog Iliju, 2. avgusta 1998. godine, pod raskošnim krošnjama stoletnih lipa u Etno-parku u Sovljaku, po mnogo čemu jedinstvenom u Srbiji, sastali su se mačvanski likovni sanjari, koji bojama iskazuju svoje viđenje života i sveta. Te izuzetno lepe letnje večeri, akademski slikari poreklom iz Mačve, Milić od Mačve, Dragan Martinović, Dragan Đuričić i Nenad Stanković, zajedno sa onima kojima je životni poziv drugačiji, ali im je ljubav prema slikarstvu jednako velika, prihvatili su od sveg srca ideju poteklu od Kulturno-obrazovnog centra Skupštine opštine Bogatić, da nedelju dana zajedno stvaraju na tom mestu. ...

Svoju prvu izložbu mačvanski likovni stvaraoci koji su toga leta slikali u Etno-parku imali su u okviru programa kulturno-turističke priredbe "Hajdučke večeri 98", a mesec dana kasnije u Galeriji Kulturno-obrazovnog centra u Bogatiću. ... [Petar Berić]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Jun 17, 2011, 10:39:05 pm »

**

DRAGAN ĐURIČIĆ — SLIKE






Portret (detalj), 1998.
privatno vlasništvo
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Jun 18, 2011, 01:28:32 am »

**

DRAGAN ĐURIČIĆ — SLIKE








Buđenje, 1998.
privatno vlasništvo
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Jun 18, 2011, 01:59:22 am »

**

DRAGAN ĐURIČIĆ — SLIKE





Portret nepoznate devojke
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Jul 05, 2011, 10:55:20 pm »

**

DRAGAN ĐURIČIĆ — SLIKE





Portret nepoznate devojke
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Maj 25, 2012, 11:17:33 pm »

**

DRAGAN ĐURIČIĆ — SLIKE






Portret Mačvanina, 1998.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Mart 04, 2013, 04:57:37 pm »

**

DRAGAN ĐURIČIĆ — SLIKE






                                                                      


                                      Portret (detalj), 1999.
                                      privatno vlasništvo
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Mart 09, 2013, 05:49:42 pm »

**

DRAGAN ĐURIČIĆ — SLIKE










Portret, 2000.
privatno vlasništvo
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Avgust 28, 2013, 08:27:07 pm »

**

DRAGAN ĐURIČIĆ — SLIKE







Godina 2000.
privatno vlasništvo
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Septembar 22, 2015, 07:58:34 pm »

**

DRAGAN ĐURIČIĆ


... Đuričićeve slike, u svoj tematsko-motivskoj ravnopravnosti (ne i šarolikosti) dočaravaju i odslikavaju svet spoljašnjeg, viđenog, a zrelim likovnim jezikom obrazlažu unutarnja umetnikova doživljavanja (impresije). Štedrom paletom boja i rukom kojoj je prihvatljiviji diktat duše negoli oka, stvoren je svet, izgleda potreban da svedoči o univerzalnosti i vrednosti stvaralačkog pokušaja što, ne bežeći od klasičnih postupaka tvoraštva, traži za sebe prostora i sigurnijeg oslonca u iznova poljuljanom vrednosnom kodu...

... Slikarev postupak nije mimetički, on ne preslikava, već se dijapazon njegovih interesovanja kreće od (ne)lokalnih eksterijera (pejzaža) do portreta, koji su obogaćeni nijansom stvaraočevog latentnog prodiranja u psihu i karakter modela.

... Namah je uočiva i određena osobenost: da slikarevom rukopisu, koji je preovlađujuće impresionistički uglavnom ne odgovara u potpunosti škrta paleta boja u kojoj preovlađuju nijanse okera, što može biti svedočanstvo o autorevom naslojavanju na raniju likovnu tradiciju i valjani zalog budućem stvaralaštvu...

Mileta Aćimović Ivkov
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #11 poslato: Septembar 22, 2015, 07:59:08 pm »

**

POETA LJUDSKOG LIKA
 

Ubogi prosjaci, pospani pijanci, starine naborana lica, čedne lepotice nabreklih grudi, vitezi od opanka, na junskoj vrelini, izranjaju oko odra usnulog slikara portreta, večno zaljubljenog u klasično realističko, figurativno slikarstvo, nezaboravnih majstora baroka Rubensa i Rembranta. Njegovoj seljanki, koja je naprtila tešku korpu kukuruza, klecaju kolena, a igra svetlosti na drinskoj plaži, gradi prelepi lik i obline kupačice. Iz ustreptale vreline izranjaju stari čiraci, pleteni baloni šljivovice, hajdučka puška kremenjača i kubura. Na trenutak bljesnu gnjile kruške, natrule žute dunje, zrele kolačare i adžinke, te zaboravljeni naslani, plotovi i šumarci zavičaja.

Zaljubljenici impresionizma, u kojem je umetnik povremeno tražio inspiraciju, ostaju nemi. Ljudi iz neme povorke ne mogu da se pomire sa neumitnom činjenicom. Iznenada i nečujno, upokojio se u Gospodu akademski slikar velike srpske ravnice i ljudske duše Dragan Đuričić (42) iz Bogatića. Praskozorje šestog juna 2003. godine u šabačkoj bolnici označilo je tužan smiraj života umetnika u naponu stvaralačke moći. Njegov prerani odlazak je veliki gubitak za srpsku umetnost, ocenjuju savremenici. Suza suzu sustiže na naboranom licu Radomira Torbice, penzionisanog profesora likovnog, bogatićke osnovne škole. Prisetio se starina davnih sedamdesetih i svog učenika, bucmastog dečaka, zaljubljenog u boje, čije radove je izložio ljubiteljima likovne umetnosti u Paraćinu.

Članovi žirija su sumnjičavo vrteli glavom, tvrdeći da to nije mogao naslikati učenik petog razreda osnovne škole. Vrsnom pedagogu, već tada je bilo jasno da pred sobom ima budućeg studenta likovne akademije i velikog slikara.

Nesvakidašnji talenat Dragana Đuričića, impresionirao je Sergeja Jovanovića, čiju slikarsku školu je prošao pre studija. Najbolji u klasi profesora Vojislava Todorovića, oduševio se studijskim putovanjima u Pariz i čuveni Luvr. U hramovima svetske umetnosti, posmatrajući najveća ostvarenja ljudskog duha u likovnoj umetnosti, izgrađuje sopstveni stil. Na odseku za slikarstvo, likovne akademije u Beogradu, diplomirao je 1988. godine i iste ulazi u izbor "Perspektive", grupe slikara koju organizuje galerija kod pozorišta. Nižu se samostalne i grupne izložbe u beogradskim i drugim galerijama po Srbiji. Mačvani postaju ponosni na svog umetnika, a on im se višestruko odužuje slikama, izložbama... Znameniti Milić od Mačve ga je uvrstio u red četiri najpoznatija slikara portreta u Srbiji.

Modele pronalazi u svojoj Mačvi, a najinspirativniji su mu stari ljudi, čija lica pričaju o težačkom bitisanju pod modrinom neba mačvanske ravnice. Umetnik želi da taj svet održi, potvrdi i sačuva za sva vremena. Za njega je to svet duhovno bogatih ljudi. Dragan svojom pojavom obogaćuje likovni život Mačve i daje mu poseban pečat. To se najbolje videlo pre nekoliko godina, kad je njegovom zaslugom u Etno parku u Sovljaku počela rad prva mačvanska likovna kolonija u kojoj nastaju značajna likovna ostvarenja.

Dragan Đuričić je duboko proživljavao svoje delo. Radio je studiozno i precizno. Iz njegove umetničke radionice izašle su slike neprolazne vrednosti, koje oplemenjuju ljudsku dušu, gde god se nalaze. Želeo je i mogao mnogo više, ali prerana smrt ga je sprečila da to postigne. Ostaju njegove slike, kao potomstvo (jer drugog nema) i značajan trag umetnika male varoši u srpskom slikarstvu.

Poslednjem ispraćaju, na groblju u Bogatiću prisustvovali su roditelji, rodbina, prijatelji i poštovaoci njegovog dela.


Ljubiša Đukić,
("Glas Podrinja", jun 2003.)

Mačvani iz mog pera / Ljubiša Đukić
Sremska Mitrovica : Udruženje kulturnih stvaralaca "Zavičaj", 2003 (Novi Sad : Ofset atelje).
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #12 poslato: Septembar 23, 2015, 03:01:03 am »

.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 1557



Pogledaj profil
« Odgovor #13 poslato: Decembar 06, 2015, 01:24:51 pm »

*

USPOMENA NA MAJSTORA PORTRETA

 
Velike umetnike i majstore svog zanata, za života, ljudi i sredina u kojoj žive i stvaraju retko primećuju i ne uvažavaju ih koliko zaslužuju, posebno njihovo stvaralaštvo. Tek kad napuste ovozemaljski svet, oni budu shvaćeni i vrednovani na pravi način. Dragan Đuričić, akademski slikar iz Bogatića, uklopio se u ovaj kliše.
  
Ako je sudbina umetnika da ih njihovo rodno mesto ne prepoznaje dok hodaju zemljom, onda je, bar donekle, ispravljanje nepravde kad se među žive vrate svojim delima. Posle nešto više od tri godine od iznenadne i prerane smrti njegove slike su na izložbi upriličenoj u Domu omladine u Bogatiću, podsetile da se u ovom mestu rodio, tu živeo i stvarao jedan od najboljih portretista srpskog slikarstva.
  
Uramljeni likovi mačvanskih seljaka, jarana, devojaka, staraca..., livade sa naviljcima sena, drinski vrbaci i čamci... podsetili su na slikara koji se u večnost odselio u svojoj 42. godini iznenada i nečujno, u zoru 6. juna 2003. godine.

Radomir Torbica, profesor likovnog vaspitanja u Osnovnoj školi u Bogatiću, iako teško bolestan došao je da se divi svom "otkriću". Prve radove svog đaka u petom osnovne poslao je na jedan likovni konkurs i zbunio članove žirija koji nisu verovali da su delo dečaka od 12 godina. Taj dečak je, kasnije, postao akademac slikajući na prijemnom ispitu rad za nepun sat vremena, a za koji je potrebna bila bar jedna nedelja. "Iz prve" je dobio indeks Fakulteta likovnih umetnosti.
    
Posle školovanja vratio se u svoj Bogatić gde je živeo skromno, pošteno, neprimetno, boemski poput svih velikih majstora. Imao je svoj krug prijatelja, svoje mesto u "Ambasadi" kod Slobodana Simića Čulje, omiljen izlazak kod Rade u "Lipovom ladu"... Drugovao sa  Mikom Puzićem i njegovom harmonikom, školskim drugom Obradom "zubarom", Đokom Petrovićem, Marom Pejdićem ... Slikao je, izlagao, pomagao mladim slikarima na likovnim kolonijama.
    
Nažalost, jedan krajnje normalan, jednostavan i običan, a istovremeno iskustveno bogat i stvaralački plodan život ugasio se kad za to nije bilo vreme. Slike koje su nastale u njegovom ateljeu su jedino potomstvo koje je ostavio.

Dragan Martinović, akademski slikar, rekao je da Dragana Đuričića nije poznavao toliko dobro kao njegovi najprisniji prijatelji, i zažalio za tim iskreno jedva uspevajući da obuzda suze. Klecala su kolena majstoru Miki Puziću dok je na ramena stavljao harmoniku, a prsti su se kočili dok je svirao "Kad umoran budem pao", jednu od slikarevih "omiljenih" melodija. Posle nje ništa nije mogao da progovori.
  
Glumac Branislav Ković je govorio odomke iz "Besmrtne pesme" Miroslava Antića, a glumica Jelica Đonlić podsetila na Đuričićev kratak život i bogato stvaralaštvo tekstom koji je posle smrti objavljen tog tužnog juna u listu "Glas Podrinja", iz pera školskog druga Ljubiše Đukića.
  
Sa više od 50 radova prikupljenih iz privatnih kolekcija i skromne zaostavštine koju čuva porodica, Dragan Đuričić je ovom izložbom oživeo među svojim sugrađanima. Naboj umetničkog duha kojim su zračile izložene slike, emocije, poštovanje, učinili su ovaj omaž priređen pod pokroviteljstvom opštine, jedinstvenim događajem, a ipak skromnim vraćanjem duga najboljem akademskom slikaru mlađe generacije koji je ponikao u Bogatiću.

  
D. Grujić u listu "Glas Podrinja" povodom izložbe za Dan opštine, septembra 2006. | Bogatić
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: