LIKOVNA UMETNOST

ZONE NARODNE KULTURE I UMETNOSTI => Karakteristike zona [regija] => Temu započeo: Angelina Mart 11, 2011, 11:23:00 pm



Naslov: Srpska tradicionalna odeća po zonama
Poruka od: Angelina Mart 11, 2011, 11:23:00 pm
**

PODELA SEOSKE TRADICIONALNE NOŠNJE PO ZONAMA



(http://riznicasrpska.net/fotografije/Likovna_umetnost/Karte_vodici/Podela_tradicionalne_nosnje_po_zonama_(Karta).png)


ZONE:

Alpska
     Dinarska
          Panonska
               Jadranska
                    Moravska
                         Vardarska


Naslov: Srpska tradicionalna odeća po zonama
Poruka od: Angelina Septembar 09, 2011, 01:57:05 am
*

SRPSKA TRADICIONALNA ODEĆA


Sabori kao i neki drugi vidovi drustvenog i obicajnog znamenja u raznim sredinama srpskog etnickog podneblja bili su prilike kad se na malom prostoru, prisustvom mnogih clanova zajednice, sagledavala osobenost tradicionalne odece. Prema nacinu odevanja prepoznavalo se odakle je ko i kojoj nacionalnoj zajednici pripada narocito u mesovitim sredinama. U 19.-om i prvoj polovini 20.-og veka postojale su izrazite razlike u odevanju izmedju gradskog i seokog stanovnostva. Gradjanska odeca razvijala se pod turskoorjentalnim a kasnije pod evropskim uticajem. Seoska tradicionalna nosnja bila je neuporedivo bogatija i raznovrsnija. Mozemo je podeliti po zonama:

Narodna nošnja centralnobalkanske zone — središnji, istočni i južni krajevi Srbije, kosovsko metohijska oblast i predeli Raške.

Narodna nošnja panonske zone — rasprostire se u Banatu, Bačkoj, Sremu, Baranji, Slavoniji, Beloj Krajini i Bosanskoj Posavini u cijoj je populaciji znatan udeo srpskog stanovnistva.

Narodna nošnja dinarske zone — zauzima veliki prostor počev na severu južno od Save, preko većeg dela Bosne, kontinentalne Dalmacije, Hercegovine, preteznog dela Crne Gore sve do planinskih litica koje nadvisuju uski pojas jadranskog primorja, zatim u srednjem i gornjem Podrinju i jugozapadnim oblastma Srbije.

Narodna nošnja primorske zone — zauzima znatno umanjen prostor. Uski pojas jadranske obale od Bokokotorskog zaliva preko Pastrovica sve do reke Bojane na jugoistoku. Razvijao se u mediteranskim klimatskim i privrednim uslovima.


Srpska ženska građanska nošnja sastojala se iz košulje od svilenog "srpskog platna", preko koje se oblačila dugačka haljina "fistan" sa dugim rukavima, preko haljine oblačilo se "libade" — otvoreni haljetak sa zvonom. Stavljao se dugački svilen pojas "bajader" koji je isticao eleganciju celokupne nošnje. Zimi se koristila bundica krojena u struku. Otmenom izgledu nošnje odgovaralo je oglavlje "fes" — uokviren pletenicama i okrugom "bares" sa prstenom po sredini.

Srpska muška građanska nošnja — do tela su se nosile "čaksire" šireg nabranog tura i uskih nogavica a u Hecegovini i Crnoj Gori široke "šalvare", gaće koje dopiru do ispod kolena. Od haljetaka korišćeni su "anterija" sa dugačkim rukavima, "fermen" spreda otvoren i bez rukava. Praznični haljetak bila je "dolama" sa "cevken" rasečenim rukavima, a za zimu "čurak" u obliku dugačkog kaputa, postavljen krznom. U predelu pojasa opasivao se svileni "trabolos", u Bosni pojas crvene boje a i kožni pojas "silaj" sa pregradama za pribor za pušenje, oružje i drugo. / Suveniri Srbije (http://www.maksilora.com/strana/srp/tradicionalnaodeca/)