sledeća tema »

[Angelina]

*

SAOPŠTENJE 01/07
15. maj 2007.

SAVET BEZBEDNOSTI UN PRED ISTORIJSKOM ULOGOM
 
Preteća rezolucija, kojom bi Savet bezbednosti UN amputirao 15% srpske teritorije (regija Kosovo i Metohija), predstavlja verziju američkog plana da šiptarska manjina dobije državu sa statusom "nadgledane nezavisnosti". To je rezultat završnog projekta kaznene strategije izaslanika OUN Marti Ahtisarija i Misije Saveta bezbednosti, koju je predvodio belgijski ambasador pri UN Johan Verbek (april 2007).
 
Odbor za odbranu slobode i prava smatra da je Savet bezbednosti pred odgovornim izazovom ne samo zbog evidentnog terora nad Srbima, posebno martovskog pogroma 2004. i ni jednog izvršenog standarda na Kosovu i Metohiji (vratilo se manje od 5000 prognanih) — već stoga što nova rezolucija ne može da udovolji različitim interesnim centrima. Jedni se zalažu za "Kosovo" pod aneksijom EU a drugi za američko "Kosovo" odnosno pridruženu državu NATO- imperije.
 
Razlozi za "nadgledanu nezavisnost" druge šiptarske države na Balkanu, očito, proizilaze iz američkog uverenja da Šiptari nisu sposobni da sami upravljaju novom državom, te zbog činjenice što su, od dolaska mirovnih snaga NATO i oružanih snaga UN na Kosovu i Metohiji, srpski strosedeoci bili izloženi dirigovanom teroru. Od juna 1999. do februara 2007. izvedeno je 7000 napada na Srbe, 931 od njih je ubijen a nepoznata je sudbina 2488 otetih. Izlazak iz ograđenih geta Srbima je omogućen samo uz pratnju "mirovnih snaga" i to dva puta nedeljno.
 
Crkve i manastiri pravoslavnih Srba izolovani su žicom i pod zaštitom su vojnika iz međunarodne misije. Na svoja vekovna groblja Srbi mogu da odlaze u vojnoj pratnji i to samo jedanput godišnje o Zadušnicama, danu koji živi logorski Srbi posvećuju slobodnim mrtvim Srbima.
 
Osmogodišnji rezultat evroatlantske mirovne misije na Kosovu i Metohiji su preko 240 000 proteranih Srba, 20 000 Cigana i sveukupne jevrejske zajednice. Porušeno je, u istom periodu 150 srpskih bogomolja — ali sagrađeno 211 džamija. Na Srbe i druge nacionalne zajednice su u prva četiri meseca 2007. godine izvršena 52 napada.
 
Iako Savet bezbednosti nema mandat da stvara nove države on uveliko najavljuju skorašnju rezoluciju o "nadgledanoj nezavisnosti Kosova". U tom cilju, na samitu šefova država i vlada jugoistočne Evrope u Zagrebu pomoćnik američkog državnog sekretara Nikolas Berns je ponovio da vlada SAD "podupire nezavisnost Kosova" i želi da se to ostvari do kraja maja 2007. Njegovom intervencijom kod ambasadora SAD u Republici Hrvatskoj, Roberta Bratkea, za službenim stolom dobio je mesto i "poseban uzvanik sa Kosova", Agim Čeku.
 
U sličnom duhu demokratske tradicije, šef UNMIKA (civilne misije UN na "Kosovu") Joakim Riker je u Prištini, 12. maja izjavio da će međunarodna administracija štititi "teritorijalni integritet Kosova". To je valjda i razlog što je "kosovska vlada" ovog američkog protektorata, u dogovoru sa Rikerom, već pripremila nove pasoše za svoje građane. Nesumnjivo, Riker svoje stavove oslanja na izjavu američkog ambasadora u Srbiji, Majkla Polta, datu u intervjuu za TV B92 dan ranije, a po kojoj će "Kosovo biti nezavisno na teži" (ako Rusija uloži veto u SB) ili "na lakši način".
 
Žurba da "Kosovo" dobije nezavisnost ima samo jedno objašnjenje: Amerikanci vrše istorijsku reviziju završetka Drugog svetskog rata, što su obelodanili, aprila 2000, na Konferenciji u Bratislavi (tema: "Balkan i proširenje NATO") koju su organizovali američki Državni sekretarijat i Spoljnopolitički institut Republikanske partije. Već u prvoj tački ovog dokumenta američki predstavnici zahtevaju od svojih saveznika "da što pre preduzmu priznanje nezavisne države Kosovo". S obzirom da su u Evropsku uniju brzopotezno primljeni bezmalo svi saveznici Hitlerove Nemačke — jasno je da u istom paketu treba zadovoljiti i Šiptare, koji su takođe bili deo  nacifašističke osovine.
 
Ovaj politički haos recidiv je medijske srbofobije. Naime, licitiralo se brojem Šiptara u južnoj srpskoj regiji: Amerikanci su, zajedno sa pridošlima iz Albanije tokom rata, izbrojali 2,000.000 šiptarskih stradalnika; po Kušnerovom popisu iz 2000. godine taj broj je sveden na 1,039.000, dok interna dokumenta Unmika operišu sa cifrom 800 000. Šiptarski kriminalni narko-politički lobi (na primer, Haradinaj koga inače u Hagu brani kancelarija gospođe Bler — prema Unmikovim izvorima reketira 890 benzinskih pumpi) ne izjašnjava se o ovim demografskim neusaglašenostima.
 
Savet bezbednosti UN je pred istorijskim izborom: ili će ponoviti grešku sa bespravnim osnivanjem Tribunala u Hagu i pretvoriti se u servis svetskog moćnika ili će braniti dostojanstvo najveće međunarodne institucije koja iznad prava moći stavlja moć prava. Odlukom o takozvanoj nadgledanoj nezavisnosti "Kosova" — Savet bi počinio pravnu besprizornost, značenjski relativizirao Povelju UN, poništio Deklaraciju Generalne skupštine UN od 18. 12.1992, član 5, i pregazio odredbe međunarodnog prava koje je obavezan da poštuje.
 
Odbor za odbranu slobode i prava traži od Saveta bezbednosti UN da u rešavanju krize na Kosovu i Metohiji postupi suprotno od sukoba sa međunarodnim pravom, istorijom, istinom i zdravim razumom. To će učiniti donošenjem:
 
1. Rezolucije kojom se prava Šiptara na Kosovu i Metohiju rešavaju shodno pravima proteranih Srba u Hrvatskoj;
2. ili Rezolucijom o stavljanju Šiptara jedino pod starateljstvo, primereno njihovom kršenju ljudskih prava koja su evidentna na svakoj stopi južne srpske regije.

Odbor za odbranu slobode i prava, predsednik Predrag R. Dragić Kijuk | UK Srbije

[Angelina]

*

ZLOČINAČKO UDRUŽENJE I PRESUDA ZA SRBIJU
 

Kao što je bila nesposobna u prvoj polovini 20. veka da se odupre nacizmu (kada je Hitler Minhenskim sporazumom Čehoslovačkoj 29. 09. 1938. oduzeo sudetsku regiju), tako je i u prvoj polovini 21. veka Evropa potvrdila da nije sposobna da se odupre pravu sile Sjedinjenih Američkih Država.
 
Podržavan američki nalog da šiptarska manjina u suverenoj Republici Srbiji proglasi za svoju državu regiju Kosova i Metohije (što se i dogodilo 17. februara 2008.) i bespravna odluka Evropske unije o istovremenom "slanju Euleks misije na Kosovo" — dokazuju koliko je logoraš, prorok i apostol istine, Solženjicin, bio u pravu kada je još 1972. u besedi prilikom dobijanja Nobelove nagrade uočio da u zastrašenoj civilizaciji još uvek preteže "duh Minhena".
 
Odbor za odbranu slobode i prava protestvuje protiv civilizacijskog varvarstva evroatlantske falange koja je programirani raspad Jugoslavije shvatila kao priliku da nagradi sve neprijatelje srpskog naroda. Tako je ispunjen Titov komunistički testament. Rušenje Jugoslavije se pretvorilo u sasvim transparentan put ka rušenju Srbije. Tako je ispunjen i Hitlerov testament. Očito da su predstavnici novog evropskog i američkog poretka rešili da prevremeno obeleže jubilej kaznene politike prema srpskom narodu: osuđeni "na političku smrt" (kako je utvrdio dr Vladan Đorđević u studiji "Die serbishe Frage", još 1909.) Srbi se danas suočavaju sa izvršenjem takve presude.
 
Baš zato, Odbor za odbranu slobode i prava ističe: Srbija ne treba, ne može i neće se odreći Kosova i Metohije, svog istorijskog sunčanog sata i moralnog rodnog lista, i poništiće svaki protivpravni akt kojim joj se amputira deo teritorije. Nagrada šiptarskim teroristima i kriminogenim separatistima kao i priznanje kvazi-NATO države na Kosovu i Metohiji, tim pre, predstavlja anticivilizacijski rezultat političke krize i duhovne tranzicije povampirenih imperija. Činjenica da se srbofobija događa izvan Saveta bezbednosti UN i u suprotnosti sa Poveljom UN a gaženjem Rezulucije 1244 Saveta Bezbednosti — to najbolje potvrđuje.
 
Srpskom narodu, na koga su u 20. veku "demokratske" oligarhije tri puta atakovale sa genocidnim namerama i posledicama, nije mesto u Evropskoj uniji — koja se poslednjim aktom samovolje potvrdila kao zloćudni protivnik vladavine prava i očuvanja susreta civilizacija. Zalaganjem za sukob civilizacija, devastiranje kulturnog nasleđa (na Kosovu i Metohiji samo u periodu od 1999. porušeno je 150 bogomolja sa ciljem da se poništi pravoslavna episkopija stara 1080. godina) i potpuno anuliranje ljudskih prava — Evropa je dokazala da je zarobljenik svoje anahrone biografije.
 
Prihvatajući svojevremeno Hitlerov diktat a danas Bušov, Evropa se nije našla jedino u sukobu sa međunarodnim pravom već i sa istorijom. Ovakva politika evroatlantske koterije sama je sebe ispisala iz budućnosti moralnih nacija i državnih zajednica dostojnih poštovanja. Vraćajući se na pozicije rasističke kulture i "duh Minhena" Evropa je, nesumnjivo, srušila sve postojeće pravne postulate na kojima je utemeljena.
 
U Beogradu, Odbor za odbranu slobode i prava
17. februara 2008.
Predrag R. Dragić Kijuk, predsednik | UK Srbije

[Angelina]

*

ODBOR ZA ODBRANU SLOBODE I PRAVA
Comité pour la defense de la liberté et des droits
IZVEŠTAJ Srbi Ignjatoviću,
predsedniku Udruženja književnika Srbije
 
Prvo reagovanje Odbora za odbranu slobode i prava UKS u ovoj godine bilo je 17. februara, čim su alabanski teroristi objavili vest o samoproglašenju svoje lažne države na tlu suverene Srbije. Osudili smo, naravno, i varvarstvo evroatlanske falange koja je programirani raspad Jugoslavije shvatila kao priliku da nagradi sve neprijatelje srpskog naroda. Istakli smo da Srbija ne treba, ne može i neće se odreći Kosova i Metohije, svog sunčanog sata i moralnog rodnog lista, i poništiće svaki protivpravni akt kojim joj se amputira deo teritorije. Dva dana potom organizovali smo protestni skup u Udruženju književnika "Kosovo je rodni list Srbije", kad su — naravno, pred punom salom — govorili Predrag Dragić Kijuk, Milovan Vitezović, Dobrica Erić, Dragan Kolundžija, Radoslav Bratić, Duško M. Petrović i, kao gost, Mladen Obradović, predsednik društva OBRAZ.
 
30. jula ove godine digli smo glas protiv sramne odluke srpskih vlasti da — čak i kad je Tribunal u Hagu doneo oslobađajće presude Naseru Oriću i Ramušu Haradinaju (nagrađujući ih za zločine nad Srbima) nastave  ponižavajuću saradnju s tim američkim ad hok sudom, da uhapsi i u Hag deportuje dr Radovana Karadžića, prvog predsednika Republike Srpske, inače člana našeg udruženja književnika.
 
U semprembru ove godine protestvovali smo zbog sramne odluke bosansko-hercegovačkih vlasti da redovni član Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske, Gojko Đogo, bude vraćen sa graničnog prelaza u Gradiški na osnovu Zakona o boravku stranaca i azilu. Naime, u BiH ne mogu ući lica koja predstavljaju pretnju "bezbednosti zemlje, ustavnom poretku i javnom redu i miru". Kako se ugledni pesnik i humanista, rodom iz Vlahovića u opštini Ljubinje u Republici Srpskoj, našao na ovome spisku niko ne zna, ali je nesumnjivo da se tom postupku pristupilo s namerom.
 
Posle rušenja spomenika nobelovcu Ivi Andriću u Višegradu i Branku Ćopiću u Hašanima, posle svojatanja Njegoša, Vuka Karadžića, Šantića, Dučića i Kočića — vlasti BiH i Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice (Miroslav Lajčak), i ovim činom nastavljaju sa programiranom diskriminacijom i ograničavanjem ljudskih prava Srba. Od zločina protiv mira i Izetbegovićevog uvlačenja Bosne i Hercegovine u rat (i pored Lisabonskog sporazuma od 18. marta 1992), pa do onemogućavanja Gojku Đogu da prisustvuje skupštini Akademije nauka i umetnosti RS ništa se nije promenilo u politici drugog entiteta i takozvanoj međunarodnoj zajednici prema Srbima. Slučaj Gojko Đogo je izabran da se srpskoj državi u Bosni da do znanja da se nad njenim akademicima može primenjivati demonstracija sile čak i onda kad je na mestu predsednika Republike (dr Rajko Kuzmanović) sadašnji predsednik Akademije nauka i umetnosti  Republike Srpske.
 
Na žalost, ni ove godine na sajtu Udruženja književnika Srbije, čiji smo odbor, nije bilo mesta za naša saopštenja,*** (Videti napomenu) iako smo ih uredniku uredno dostavili — baš onako kako nam je rekao.
 
Duško M. Petrović
9. decembra 2008.
 
*** NAPOMENA: Naknadno je razjašnjeno da su ta saopštenja upućena na neaktivne adrese UKS, tako da nisu ni primljena u uredništvu sajta UKS. Zato se i objavljuje ova Arhiva Odbora.

Udruženje književnika Srbije [Association des écrivains de Serbie] | UK Srbije