Srpska politička "elita"
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Srpska politička "elita"  (Pročitano 15650 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« poslato: Februar 08, 2012, 08:53:32 pm »

*
KAKO DA SE NAUČITE PAMETI


AH TA DIVNA POLITIKA

Prenosimo jedan tragikomičan tekst vojvođanskog autora, koji vrlo plastično oslikava našu političku "elitu", njihovu stručnost, radno iskustvo i sposobnosti — pa se i ne treba čuditi zašto su Srbiju doveli do ovolikog posrnuća i beznađa.
 
I dok mnogi od Vas "peglate" vašu decu floskulama tipa: "Završi školu i fakultet! Od čega misliš da živiš u životu?!?" — vodeći ljudi Srbije, sve zajedno, nemaju, ni 10 godina radnog iskustva! Očigledno pametniji od mnogih, rano i vispreno su shvatili da se ne živi "od rada i motike" — već od lelemuđenja i poltronstva; sve ostalo je za naivne i budale. Ili što kaže stara crnogorska zapovest: "Rad ubija čoveka; kada vidiš da neko radi — skloni se da ne smetaš".

Ili još bolje — postani političar.

No, da ne dužimo, i ne okološamo "kao kiša oko Kragujevca", evo skice i preseka prosečnih p(r)oli(v)tičara u Srbiji danas — njihove kratke radne i životne biografije, stručna znanja i umeća. Da ne "favorizujemo" nikoga počećemo kako i dolikuje — a kako i "riba smrdi od glave" — tako i mi krećemo od "čela":
 
Boris Tadić — Sarajevo 1958: uz svesrdnu pomoć i lobiranje roditelja, univerzitetskih profesora i visokopozicioniranih partijskih "drugova i drugarica" — konačno diplomirao na Psihologiji. Odbijen za pozicije asistenata na Fakultetima, (svako već ima jedan fikus ili kakvu drugu sobnu biljku u kancelariji) — raduckao jedno vreme kao psiholog u Prvoj Beogradskoj Gimnaziji, gde svesrdno pomaže maloletnicama i maloletnicima, pre svega u seksualnom sazrevanju.
 
Nenad Čanak — Pančevo, 1959. Večiti bundžija i lenčuga (voli da spava do 12) — diplomirao Ekonomiju na čuvenom direktorskom fakultetu u Subotici (gde su studirali svi partizanski direktori koji nisu imali kvalifikacije, i koji su, naravno, redom završavali isti). Nenadovo radno iskustvo, kafanski muzičar sa par godina radnog iskustva u "Naftagasu" — gde je, naravno, bio zaposlen "preko veze". Nije mu trebalo dugo da shvati da se dobro i lagodno može živeti jedino od Politike. Ali i hrkanja na TV Pinku, pevanja sa Karleušom i sličnim estradnim izletima. Inače, na gotovo svakom estradnom nastupu peva jednu te istu pesmu; "Čamac plovi sam na Tisi, a ti Nešo ni za ku*ac nisi...".
 
Bojan Pajtić (zvani Bobi) — 1970, Szenta; iz mešovitog braka (otac Srbin — sveštenik, majka Angelina, Mađarica). Diplomirao Pravni Fakultet i prvo vreme nešto radio u Okružnom Sudu u N. Sadu. Prvo je bio u stranci neo-fašiste Milana Paroškog (onaj iz "Farme", što mrzi Cigane, Muslimane, itd — svakog ko nije SrB-in). Odakle je prešao u DS. Tek odnedavno je tzv. "zaposlen" na Pravnom Fakultetu kao profesor Obligacionog Prava. Inače svo vreme živi od Politike.
 
Dragan Đilas — 1967, Beograd. Sin čuvenog "Đide", koji je obrijane glave jahao po Crnoj Gori i činio "pseća groblja", nakon čega se dohvatio teniskog reketa i shvatio da kapitalizam možda i nije tako loš. Dragan je završio Mašinski Fakultet u Beogradu — odsek — aeronautički inženjer (spremao se čovek za NASU). Kao student radio u Radio Indexu — nakon čega je shvatio gde je prava karijera i lova.
 
Mlađan Dinkić — 1964, Beograd. Sin Mirosinke. Ekonomista bez dana radnog iskustva. Kao i mnogi drugi — iz školske klupe direktno otišao u partiju i poslaničku klupu — da bi orgazmirao do funkcije Guvernera Narodne Banke. Pasija mu je novokomponovanje Grand Paradne muzike.
 
Božidar Đelić (zvani Boža Derikoža) — 1965, Beograd. Odrastao sa babom i dedom, 1973 se seli kod keve i očuha u Francusku, gde završava Ekonomiju. Poznat po katastrofalnim savetovanjima Poljske i Rusije u njihovim tranzicionim periodima, odakle su ga najurili — nakon čega se vratio da učini isto i u Srbiji.
 
Vuk Jeremić — 1975, Beograd. Sin budžovana, Miloša, generalnog direktora "Jugopetrola". Tatica ga je sirotinjski iškolovao u Engleskoj — gde je navodno diplomirao Fiziku (mada nema dokaza). Nakon toga je pohađao kurseve za politiku na američkom Harwardu. Nema dana radnog iskustva.
 
Aleksandar Vučić (u narodu poznatiji kao "Pussy lips" ili "pi*kousti") — rođen 1970 u Beogradu. Završio Prava sa čistom 10-kom. Nakon čega je shvatio da je ipak bolje da priljubi svoje "Anjelina Jolie" usne za Šešeljevu zatvorsku guzu. Drugim rečima — nikad radio nije (a po Zakonu, niti će; jer bo su za sebe osigurali Zakon da mogu da budu doživotni poslanici (bez mandatnog ograničenja).
 
Čedomir Čeda Jovanović (zvani Čeda Butik, ili Čeda Prašak) — rođen 1971; po zanimanju Dramaturg. Zato mu i jeste svaki nastup, dramaturški. Svaki put kao da gledate Magbeta uživo. Nikad nije radio u životu. Istančanog ukusa, glavni hobi mu je trošenje love po preskupim buticima, restoranima i letovalištima.
 
Ivica Dačić (zvani Gljivica) — rođen 1966 u Prizrenu; zbog tatinog milicionersko-batinaškog posla, još kao mali prešao u Žitorađu — gde je išao u istu školu kao i Svetlana Ražnjatović. Završio je Fakultet Političkih nauka, i odmah postao "mali od palube" kod Slobodana Miloševića. Radno iskustvo — Nula. Zilch, Zero, Nada...
 
Tomislav Nikolić (Toma Grobar) — 1952, Kragujevac. Građevinski tehničar, koji je radio uglavnom kao šef gradilišta (terenac) širom nekadašnje SFRJ. Radio je izvesno vreme i kao grobar. 90-tih je shvatio da je budućnost u Politici. Da bi dokazao pismenost — objavio čak 13 knjiga. Naslovi i više nego slikovito pokazuju plafon njegovih književnih kapaciteta:

"Šešelja za predsednika"
"Sve za Kosovo i Metohiju"
"Ni Pobeda ni Poraz"
"Govorio sam"
"Pismo sa adresom"...

(u pripremi su "S lopatom na skupštinsko jutrenje", "Nazad Srbijo!" i "Nikad Grobom")
 
Dušan Bajatović — 1967, Ravno Selo kod Vrbasa. Majka i otac, oboje učesnici NOB-a i postNOB-ovske plenidbe. Po zanimanju Ekonomista bez radnog iskustva. Vlasnik TV "Most" i generalni direktor "Srbija-Gasa" (plata — 15.000 evra mesečno)
 
Igor Mirović — 1968, Kruševac. Po zanimanju pesnik (književnik). Napisao dve zbirke pesama — "Nebo nad Vizantijom" i "Kremen-Plamen". Naravno — bez radnog iskustva. Koje, mu, svakako, nije smetalo da se probije u svetu politike — prvo — proterivanjem Đorđa Balaševića iz Novog Sada i Vojvodine, u vreme strahovlasti Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja — za čega je naknadno nagrađen funkcijom direktora ZIG-a u Novom Sadu — "drugog čoveka" u pokrajinskom SRS (odmah iza Maje Gojković). Od prihoda od behatoniranja Centra Novog Sada — izgradio sebi velelepnu viletinu na Alibegovcu.
 
Dragan Šutanovac (zvani Gagi Rolex) — 1968, Beograd. Po zanimanju Mašinski Inženjer bez dana radnog iskustva. Završio političke kurseve. Hobi mu je skupljanje skupocenih ručnih satova ("Panerai", "Rolex", "Omega" itd itd)
 
Miloš Aligrudić — Decembar 1964. Pravnik bez radnog iskustva. Sin poznatog pozorišnog i filmskog glumca, Slobodana. Zakleti Srbin i DSS-ovac — čiji lider, Vojislav Koštunica propoveda — da — "ko ne razume trubu i Guču — ne razume ni SrBiju". Miloš ga tajno vara slušajući jedino Led Zeppelin i Deep Purple.
 
Velimir Ilić — 1951, Čačak. Građevinski preduzimač, koji je 2005 diplomirao Građevinu, u Kragujevcu pred komisijom članova svoje stranke.
 
Slavica Đukić Dejanović — 1951 Rača kragujevačka. Diplomirala Medicinu sa 32 godine — 1983. Nakon čega shvata da se italijanske cipele mogu kupiti jedino od poslaničke plate i mesta u upravnim odborima — ne od brige za bolesne.
 
Oliver Dulić — 1975, Beograd. Po izjašnjavanju — Srbin. Po drugom izjašnjavanju — Jugosloven. Po trećem izjašnjavanju — dete iz mešovitog braka. Otac — Bunjevac. Oliver je po političkoj liniji prešao u Pravoslavlje. Po zanimanju Ortoped. Ali samo na papiru. Radno iskustvo = 0
 
Bojan Kostreš — 1974 Zrenjanin. Večiti student FABUS-a (privatni fakultet za uslužni bizMis). Radno iskustvo = 0
 
Aleksandra Jerkov — 1982, Novi Sad. Potomak saradnika Vase Stajića (tako i dobila mesto u LSV). Diplomirala na Filozofskom Fakultetu u Novom Sadu — smer — sprski jezik i lingvistika. Nikad nije bila u radnom odnosu.
 
Aleksandar Jovanović (zvani Sadam, ili DJ Saddam) — 1976, Novi Sad. Aktuelni Predsednik Skupštine Grada Novog Sada. Potpredsednik Čankove LSV. Kao klinac jedno vreme živeo sa roditeljima u Kuwait-u (odakle i nadimak). Završio Sociologiju — a od radnog iskustva ima da je radio "jedno vreme" (?) u Zavodu za Transfuziju Krvi u Novom Sadu, kao "motivator" (ne, nije motokultivator — motivator) — PR za privlačenje dobrotvornih davalaca krvi. Nakon čega je shvatio gde se krv najbolje sisa — i od čega se živi. Dugo vremena Čankov "mali od palube".
 
Dušan Elezović (zvani Konobar) — 1975. Od školske struke — srednja konobarska. Inače je iz Zmajeva. Prvi Tadićev pulen u Vojvodini. Kupio — i poseduje diplomu FABUS-a (* pogledaj biJografiju Bojana Kostreša). Danas je član Upravnog Odbora NIS-a (5.000 evra mesečna naknada). Partijski zadatak mu je da pazi na Bojana — Bobija - Pajtića — da se ne uzjoguni previše u Vojvodini. Od politike je zaradio stan u centru N. Sada od 150 kvadrata, kao i neke lokale.
 
Igor Pavličić (zvani Rodni (znate Rodnija iz "Mućki") — 1979, Beograd. Zanimanje — advokat bez iskustva i klijenata. Kum Bojana Pajtića. "Gradonačelnik" Novog Sada.
 
Maja Gojković — 1963, Novi Sad (tata Mita "Šteta" iz Čačka). Položila pripravnički ispit i nikad se nije bavila advokaturom. Godinama pliva u političkim vodama — od čega lagodno živi. Od Šešelja, preko finansiranja njene novoosnovane stranke od Borisa Tadića i DS — do koalicije sa Mlađanom Dinkićem — Maja je svesna da drugog načina da preživi i ima prihode — nema — osim u politici. I kao i u seksu — sa svakim je spremna da legne u krevet.
 
Aleksandar Caki Kravić — 1958, Novi Sad. Svirač bas-gitare i nosilac prvog stepena Pravnog Fakulteta ("drugi dan"). To mu, međutim, nije pravilo smetnje da u političkim dogovorima dobija funkcije Direktora RTV-a ili čak Gradskog Ministra za Sport i Omladinu. Inače, voli jako da putuje — nedavno je sa Sašom Jovanovićem Sadamom bio i u Meksiku — u "uzvratnoj poseti udaljenom braCkom gradu Piči-Kaka"; pre toga su bili u Kini, Austriji, Nemačkoj, Americi, Belgiji....
  
Dragan Marković Palma (zvani Blentoven) — rođen 1960 u Končarevu kod tadašnjeg Svetozareva (današnje Jagodine). Završio ŠUPU od škole (Škola Učenika u Privredi); peko je cigle, iznajmljivao šatre za svatove, bio autoprevoznik — uglja i kasnije Arkanove kradene robe sa ratišta. Jedno vreme je imao čak i ringišpanj. Danas, zahvaljujući Politici — Dragan ima i Grad Jagodinu — i ZOO vrt — i žirafu kao koalicioni poklon DS-a. Opštepoznat u zemlji kao jedini — koji se družio sa 200 godina mrtvim Betovenom. Slušao ga je dok je biJo mali. Ipak, sve što ima — i što je kapitalno stekao — stekao je kroz Politiku.
 
Siniša Bubnjević — 1958, Novi Sad. Samouki fotograf, koji je ranih 90-tih radio u Dominikanskoj Republici kao ulični fotograf: fotografisao je turiste, gole pi*ke na plaži i tome slično. Još kao mali, voleo je mnogo da se igra automobilčićima — što mu je već u dva navrata donelo titulu Gradskog Ministra za Saobraćaj u Novom Sadu; gde je "glavni Baja" za taksiste i semafore, preko kojih pešaci moraju da jure prelazima zbog kratkotrajnih signala — dok Ministar jaši čopera, zamišljajući da je Piter Fonda u "Golima u sedlu".
 
Bora Novaković, zvani "Sombrero" — 1964. Sociolog — bez dana radnog iskustva. Nekadašnji "prvi čovek" Novog Sada — danas "vladar u senci" — na mestu generalnog direktora ZIG-a Novog Sada; glavne "žile kucavice" Vlasti i odlučivanja u Novom Sadu.
 
Ima joj, ali mislim da vam je ovoliko dosta — može nekom i da pozli, ako vam se samo smuči, ništa — muka nam je svima, poodavno.
 
Pa na kraju krajeva — ko bi te trutove uopšte i zaposlio — kada ni ne znaju ništa da rade — sem da verbalno seruckaju. Zato i jesu stvorili Zakon — po kojem će živeti od Politike do kraja njihovih Života; jer — kako neko nekad reče — kako međ zvezdama — tako i u životu — Veliki Medved je sinonim za Velika Kola.
 
Vile (Ravijojle) imaju svoje vile — mi ostali smo vešci — i imamo naše metle. Zato — ne terajte decu previše da uče. Prikazani primeri pokazuju da od škole i rada nema puno leba. Nek' nauče himnu, uvežbaju laktove — i budu fleksibilni. Jer — samo Etika Pokretna — plus Ruka Okretna jesu Imovina Nepokretna.
 
U Zdravlje! | Srpska politika

Napomena: "U nekim svojim nastupima pojedinci mešaju Aleksu i Dragana Đilasa. Aleksa Đilas je sin Milovana Đilasa, nekadašnjeg šefa Agitpropa pokojne KPJ". [Janko Bojić za Novinar online, 23.07.2007]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Avgust 24, 2012, 03:03:32 am »

*

IZDAJNICI I IZDAJNICI SRPSKOG RODA!


Izdaja danas ima suviše malo značenje u odnosu na ono što naši političari priređuju sopstvenom narodu i vlastitoj zemlji.

+++

Neki čak smatraju da je prema našem narodu i ustaški teror i zabadanje noža u leđa, dok su delili ministarske fotelje sa našim državnicima a sa strane ubijali Srbe bila blaža izdaja od ove današnje.

Ponekad se i ja moram složiti sa njima, gora je utoliko što je Ante Pavelić bio ustaša dok su i pored mnogih špekulacija ko odakle vodi poreklo ipak većinski Srbi.

Za ovih deset godina manipuativnom politikom postali smo nacija što bi se u narodu reklo i dužna i ružna i Bogu i ljudima. Naravno sve zahvaljujući DOS-ovskom klanu koji je uspeo samo u jednoj grani privrede u trgovini i to u rasprodaji.

Veliko je pitanje naše krivice, koliko je kriva za ovo stanje naša letargija, jer vlast je jedna a narod druga strana medalje jednog naroda, a opet koliko je krivo naše neznanje.

Kada su na početku svoje vladavine pominjali privatizaciju i obećavali gomile stranih kupaca i investitora, verovatno smo svi mi mislili da oni govore samo o nepokretnom kapitalu, fabrikama pod stečajem, polu uništenim privrednim preduzećima, sumnjam da je iko išao tako daleko da vidi da ćemo pored fabrika i zemlje biti i mi kao narod na licitaciji.

Nismo bili obavešeni! Očigledno je da nismo ni danas obavešteni, bar veliki deo javnosti nije.
 
Počeli su sa parolom koja je glasila "Kosovo i EU" i završili sa izjavom Borisa Tadića da će Srbija moći da živi sa činjenicom da je naša južna pokrajina postala "velika Albanija", nisu uspeli da spadnu ni sa konja na magarca već na zemlju, a od svega je najgore što se još nisu spustili ni na zemlju već, verovatno poludrogirani ili jednostavno glupi, jer niko imalo razuman i pismen ne bi mogao gore voditi našu zemlju i u veću propast od ove gomile, oni nastavljaju svojim putem pod već izlizanom i skoro nikom prihvatljivom parolom "Evropa nema alternativu".

Ako se preračunamo videćemo da smo zarad te nedostižne a i neželjene Evropske Unije, samovoljom isključivo vlasti koja očigledno samo sebe i jedan deo potčinjenih smatra celom Srbijom, izgubili sve a dobili dug koji će plaćati i naša deca u nekoj novoj zemlji koja se po svemu sudeći neće zvati Srbija.

Od fabrika, pa preko vojske, sudstva, policije , naših heroja, došli smo do samog kraja, do prodaje naše zemlje. Kada je pre nekoliko dana Ivica Dačić, posle svoje izjave o podeli Kosova gostovao u emisiji upitnik na Rts-u mislim da je većini bilo jasno da je sudbina Kosova unapred određena i da su takozvani pregovori o statusu samo jedna predstava i kupovanje vremena kod Srbskog naroda.

Da smo mi država koja ima ustanovljen pravni sistem, država u kojoj je sudstvo na strani pravde a da vlast brine o svom narodu i bar pokušava da održi celovistost zemlje samu sebe bi uhapsila.

To smešno zvuči ali mi smo u očajnoj situaciji u policijskoj državi, sa vlastodržcima koji su umislili da je Srbija sa svim pokrajinama njihovo privatno vlasništvo o kojoj imaju pravo sami da odlučuju. Možda još bolje rečeno ovo je repriza Jugoslavije, rasparčavanje i deljenje teritorija i to ne otimanje i osvajanje od suseda već svojevoljno poklanjanje od strane njenih vođa, zbog ko zna kakvih ucena, jasno je samo jedno da većinski deo Srbije ne želi da bude deo satanističke tvorevine EU.

Srbija može da živi sa velikom Albanijom, ne znam da li su novinari namerno zanemarili tu izjavu, gurajući je pod tepih ali onaj ko je pročitao i čuo te reči, možda i izjavu godine u kojoj se predsednik jedne države odriče čitave svoje pokrajine, kao da priča o svom nasledstvu a ne o sopstvenoj zemlji i narodu koji tu živi i to u korist nacije koja je oduvek bila neprijateljski natrojena, čak šta više i genocidno okrenuta prema našem narodu. I istovremeno se pere od Velike Srbije, koja nije ništa drugo nego naša država u čijem sastavu su samo Srbske države gde živi većinski Srbski narod.

Nekolicina analitičara je u prvom mahu smatrala da je prva izjava Dačića možda tekst Borisa Tadića provučen kroz usta Dačića pokušaj trgovine i razmene teritorija, odnosno pripajanje republike Srpske nama i davanje u zalog jednog dela Kosova, pa su pojedinci sve ovo protumačili kao jedini pametan potez Borisa Tadića. Međutim nakon njegovog pranja i od RS i izdajnička izjava povodom njegove mogućnosti prihvatanja Velike Albanije, teško da ko može nešto pogrešno ili da razume ili da traži neko skriveno značenje u kom Tadić pokušava išta da spase, osim možda svog sopstvenog života.

Bilo kako bilo, jasno je da je Boris Tadić zajedno sa svojom svitom najgora vlast ikad u istoriji Srbije, jer dok su naši prethodnici ratovali i davali živote da povrate svoje prirodne teritorije on ih u miru poklanja i menja.

Danas smo imali priliku da čujemo izjavu ministra sponjnih poslova Nemačke Gvida Vestervela, gde je poručio da su granice Balkana sa nezavisnim Kosovom sasvim ispravno iscrtane i da mi ukoliko želimo da uđemo u EU ne smemo sebi dozvoliti da dovodimo u pitanje granice bilo čije zemlje.

Zanimljivo je to "bilo čije" zemlje, jer ovim je sasvim očigledno da oni znaju nešto što nama još uvek nije poznato a to je da Južna pokrajina više nije u sastavu naše zemlje i da su prethodne licemerne i izdajničke izjave bile samo uvertira u ono što će nam verovatno u skorije vreme biti saopšteno. Još jedna u nizu činjenica i vesti kojima nas bombarduju u vrlo kratkom roku jeste i to da je baš danas, verovatno ohrabren izjavom dotičnog Nemca i Borko Stefanović priznao Kosovske pasoše pod smešnim izgovorom da će to doneti dobro obema stranama a najviše našim Srbima koji žive na Kosovu.

Maslanje i izvrdavanje je već postala svakodnevnica, narod se ipak neće tako lako odreći koliko god oni mislili da vremenom otkupljuju i zamajavaju narod sopstvenim osptankom i mislim da i njima to počinje da biva sve jasnije, naša neprevidivost je jedinstvena i upravo ona je uvek zadavala poteškoće ukalupljenim Evropejcima i zapadnjacima.

Sad opet se vraćamo do dela gde treba razlučiti izdaju od izdaje, da pojasnim ukoliko se oni osećaju kao Srbi znači da je ipak izdaja u pitanju ali ukoliko se ne osećaju tako ili preziru sebe zbog toga, poput "slavnih" Srbskih koljača Srba poput Damjaniča onda ih ipak pogrešno kvalifikujemo, trenutno to je možda ono što i nije ni bitno bitna je jedino volja naroda i želja da se oslobodi ove kao što već rekoh najgore nasledničke žute komunističke bande ma koje nacije da jesu.

Autor: Vesna Veizović | 11.06.2011. | Novinar online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 14, 2013, 01:56:14 am »

*

NOĆ TUPIH NOŽEVA

Srbija je rešila da bankrot spreči genocidom. Bolje da pomre narod, nego da umre država. Bolje je da ćata primi sledovanje plata, nego da deca imaju hleba.

Udariće hrabri državni čelnici na prodavce rezanog duvana, na kartonske tezge sa polovnim kineskim gaćama i porodičnim srebrom, biće para za komunalce u uniformama i njihove uglancane limuzine, ali će zato vrtići da stegnu kaiš i tako pripomognu borbi protiv bele kuge.

Penzioneri propale vojske koji predvode hodočašća u Kuću cveća i dalje će se useravati od mesečnih prinadležnosti, a fosilni ostaci familije Krkobabić lelujaće srpskim dvorom i plašiti MMF gospodu.

U međuvremenu će oni koji nisu imali sreće da kapituliraju u uniformi tumarati među kontejnerima, čekajući da im unuci nađu neki posao, pod uslovom da unuke nije uhapsila komunalna policija dok su pokušavali da uvaljaju kineske gaće, ili porodično srebro.

Ministri u besnim kolima će i dalje prskati blatom bedu koja čeka gradske autobuse, ili će ih, kao Petra Božovića u "Lepoti poroka", nositi na ramenima do zabačenih sela u Sandžaku, na Pešteru, kod Kuršumlije ili Crne Trave, da otvore renoviranu školu u koju neće imati ko da se upiše.

Muamer će da diže minaret za ponos, a srpska crkva hramove u koje neće imati ko da uđe.

Tumaraćemo u mraku, gladni i poniženi, čekaćemo da svane zora koje nema. I neki novi 5. oktobar koji će nam, po drevnom predanju, oteti CIA, otporaši i tajkuni.

Naša je jama duboka kao ona u Prebilovcima, u koju je bačena srpska budućnost. Tu je jamu zaboravio i gospodar Toma kad je, onako očinski, Hrvatima poručio da još dugo neće biti baš neke velike ljubavi među nama, ali da je biti mora.

Kao što je Ivica rekao da Tači nije stoglava aždaja, nego jedan fini sagovornik, divan da ga nema nadaleko. Mada mu Veliki Kasapin ne da na Lazarevo Kosovo, pa ga usput malo i podjebava, onako podmuklo, kako to samo znaju Titove narodnosti koje su postale narodi.

Nismo dobili od naše vlasti ni ono što je hajduk Stanko učinio agi zulumćaru: Nož mi je oštar ko mazija, a ti si zaslužio da te tupim koljem!

Tup nož više boli.

Prokleti nek su svi koji nas, voljno ili nevoljno, sahranjuju, blagosloven nek je svako ko nam nađe put spasenja.

Umesto analitičara i sveznajućih, najbolje svedoči Petar Pajić, pesmom nastalom još u vreme titoizma, a danas aktuelnijom nego ikad:

Ja sam bio u Srbiji,
Srbija je na robiji!
Srbi sede u kafani
Što pijani, što poklani,
Srbi leže pokraj druma,
Iz glava im niče šuma,
A iz svake srpske glave
Teku mutne tri Morave.

Srpskog vođu Karađorđa
Ubio je drugi vođa,
Mesto gde je bilo klanje
Srbi zovu Radovanje.
Ubijenom i ubici
Dignuti su spomenici,
Sad se svaki Srbin bije
Sa dve svoje istorije.

Srbin samo iz inata
Sekirčetom mlatne brata,
Dok na groblje brat se seli
Srbin se sav sneveseli,
Prazno mu u rodnoj kući,
Ne može se ni s kim tući!
Žao mu je brata, svega,
A dosada izjede ga.
Mučni Srbin doseti se,
Uzme štranjku — obesi se!

Sve su srpske oranice
Same kao udovice.
Nit se ore, nit se žanje,
Srbije je stalno manje!
Leti jato crnih ptica
Preko srpskih oranica.
I grobovi nebom lete,
Pošli Srbi da se svete!

Iz detinjstva vidim sliku:
Lisica na drvljaniku.
Prelaz, zabran i brvine,
Srbija od hrastovine.
Duvar puko sa svih strana,
A unutra sama Nana.
Nano moja ti nas spasi,
Ne daj vatri da se gasi.

Pod zemljom sam ti video lice
Srbijo, zemljo nebesnice,
Pod zemljom teku tvoje Bistrice,
Pod zemljom zvone Gračanice.
Pod zemljom mač tvoj i štit se sija,
Pod zemljom — cela zemlja Srbija.

Milan Jovanović | 12.10.2013. | Vesti online
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: