Borivoje Marjanović — Kako je uhvaćen general Draža
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
ISTORIJSKA DOGAĐANJA « ISTORIJSKA ČITANKA  « Knjiga kao putokaz — odabrane stranice  « Borivoje Marjanović — Kako je uhvaćen general Draža
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Borivoje Marjanović — Kako je uhvaćen general Draža  (Pročitano 8466 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 11, 2011, 10:40:32 pm »

**





BORIVOJE MARJANOVIĆ
KAKO JE UHVAĆEN GENERAL DRAŽA


PREDGOVOR
 
Ovo je autentično svedočanstvo o vremenu bratoubilačkog rata, puno ispovesti kako vođa ravnogorskog pokreta, takođe i aktera komunističke ideologije. I to tako učesnika i u "lovu" i hvatanju đenerala Draže Mihailovića.
 
Očigledno, budući da istoriografija o ravnogorskom pokretu još uvek nije dala svoj konačni sud, jer su neophodna svestrana istraživanja, novih dokumenata preostale arhivske građe, bez kojih nije moguće kritičko preispitivanje prošlosti. Stoga svako nekritičko ocenjivanje prošlosti, reflektuje se svakako na sadašnjost i ostavlja posledice za budućnost.
 
U Drugom svetskom ratu, štampa u Srbiji, naročito ravnogorska, u istraživačkom smislu, bila je na marginama, pa naučna i šira javnost nije bila u mogućnosti da se upozna s njenom stvarnom ulogom u istorijskim zbivanjima toga vremena.
 
Za ozbiljne istoričare i analitičare ravnogorskog pokreta, postalo je značajno pitanje, gde treba tražiti korene četničkog pokreta. Da li u Kraljevini Jugoslaviji, naročito u godinama pred Drugi svetski rat ili možda, s okupacijom zemlje? Kao i pitanje ne malo važno, da li je pokretanje akcije Draže Mihailovića i dizanje ustanka došlo spontano ili je pak, ona već ranije bila osmišljena i planirana?
 
O liku i delu Draže Mihailovića pozabavili su se istoričari više generacija kao i publicisti i novinari, a takođe i neuki diletanti.
 
Iz vremena kada je to bila tabu-tema, samim tim i nije bilo prilike za objektivno pisanje o Draži i njegovom pokretu. Ipak, evidentno, izdvaja se trotomno delo, smelo i nepristrasno, Jugoslovenska ratna drama i saveznici, iz pera beogradkog istoričara, dr Veselina Đuretića, koji je okvalofikovao ovaj pokret među prvima kao antifašistički, što mu je donelo mnogo nevolja, pa čak i zabranu dela.
 
U pogovoru ove studije naslovljene su ove reči:
 
— Generacije srpskih istoričara i onih koji su nosili masku istoričara na licu, a ideologiju marksizma-lenjinizma u mislima, trudili su se da iznova pobeđuju đenerala Mihailovića i njegovu vojsku, u skladu s proklamovanom dogmom o "herojima i neprijateljima". Iskrivljena tumačenja i brojni falsifikati prećutkivali su glavne osobine takve istoriografije.
 
Međutim, bilo je istoričara starije generacije kao što je bio univerzitetski profesor već pokojni dr Jovan Marjanović koji je uzgred budi rečeno doktorirao u NOB-u. Upustio se tako u ovu problematiki, za koju nije bio dovoljno potkovan a ni objektivan, objavivši nekoliko tomova Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca.
 
Evo jednog karakterističnog izvoda iz ove pozamašne studije:
 
— Ko je iole dolazio u dodir s četničkim pokretom Draže Mihailovića neposredno u toku rata ili posredno putem proučavanja dokumenata i literature, morao je zapaziti veoma izraženu četničku ambivalentnost. Tu se, po profesoru, spajaju "nespojive" stvari: patriotizam i izdaja naroda, težnja za spasavanje naroda od "biološkog uništenja i masovni pokolj tog istog naroda, junaštvo i krajnji kukavičluk, kruta vojnička disciplina i potpuna razularenost, prijateljstvo prema članicama antihitlerovske koalicije uz istovremenu saradnju sa snagama Osovine".

Dobrica Ćosić, akademik i književnik, bivši komesar Rasinskog partizanskog odreda sa Jastrepca, nekadašnji kalemar vinogradarskog smera iz Velike Drenove, inače, pisac partizanske odiseje, izdao je svoj prvenac Daleko je sunce, a zatim se smelo upustio u novu literarnu avanturu i objavio trilogiju Deobe. U ovom delu Dražin pokret nazvao je kontrarevolucijom u Srbiji, pokušavajući da objasni fenomen ravnogorskog pokreta, na čelu sa đeneralom Dragoljubom Dražom Mihailovićem.
 
Dakle, otisnuo se na pučinu bez vesala i dao svoje viđenje i ocenu ravnogoraca i njihovog vođe, definišući ih kao "psihiku primitive, folklor, pravoslavlje i deformisani kosovski mit!"
 
Svakako, za vreme četvorogodišnjeg bratoubilačkog rata, komesar sa Jastrepca tukao se i ratovao do istrebljenja sa dražinovcima, gledajući ih uglavnom i neprekidno preko puščanog nišana.
 
Sva je prilika, izgleda, da je Ćosić smetnuo s uma činjenicu da je u Beloj Crkvi, leta gospodnjeg 1941, student iz Valjeva, Žikica Jovanović Španac, 7. jula pucao u živo meso dvojice srpskih žandarma, zaduženih za red i poštovanje zakona. Tim činom zapalio je iskru građanskog rata, a brat pucao na brata, pa nisu bili pošteđeni ni kumovi.
 
Kako samo delo Deobe nije izdržalo kritiku vremena i gledano sa vremenske distance, to je estetski, literarni i idejni promašaj.
 
Uostalom, on nije mogao nepristrasno ni svedočiti o tom vremenu, naravno, i svojoj epohi.
 
Štaviše i što je najvažnije, nekako je skinuta hipoteka sa Dražine navodne "izdaje", koju je, u stvari, komunistička propaganda žestoko plasirala, nastojeći da ga degradira i sroza kao ratnika i čoveka.

Što se pak tiče Kalabićeve "izdaje", tu postoji oficijelna verzija koja je dugo na snazi, ali doduše, stoji na "klimavim nogama", jer na osnovu nje ne može se rekonstruisati verodostojna drama generalovog hvatanja. Uz to, prohujalo je više od pola veka, a da se još uvek ne zna pouzdano, kako je skončao gde je humka večnog počinka ovog srpskog mučenika.
 
Autor ovog dela Borivoje Marjanović obilazio je najpoverljivije svedoke istorije, koji su mu ostavili svoja zaveštanja šta da objavi posle njihove smrti.



~ ~ ~

Autor knjige "Kako je uhvaćen general Draža" je beogradski publicista i novinar Borivoje Marjanović. Objavio je preko trideset knjiga, između ostalih, "Jugoslovenski atentati", "Haški zatvorenik", "Ravna Gora", "Srpske stranputice", "Stazom bezumlja", "Karađorđevi ustanici", "Monografija Aleksandar Ranković", "Hronologija političkih događaja", "Kraljevi ringa" i druge.
 
Prevođen na Zapadu i Istoku, takođe je autor brojnih feljtona. Intervjuisao je najveće ličnosti naše planete.
 
* * *
 
Marta 24, godine 1946, ministar unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandar Ranković, u svom ekspozeu u Narodnoj skupštini obznanio je da se "izdajnik" Dragoljub Draža Mihailović od 13. marta nalazi u rukama narodne vlasti. "Zato, drugovi, dozvolite da ovog puta kažem nekoliko reči o Odeljenju za zaštitu naroda, jednoj od najlepših tekovina NOB-e naših naroda. Ja znam da ovako lepo ne misle svi o Ozni.


o autoru knjige Borivoju Marjanoviću Boculi (1928—2013) »»»
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: