Pustošenja srpskih svetinja
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Pustošenja srpskih svetinja  (Pročitano 3549 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« poslato: Januar 07, 2011, 03:41:09 pm »

*

DIVLJAVŠTVA ALBANACA NA KOSOVU


PUSTOŠENJA SRPSKIH SVETINJA

Nedavna izjava episkopa raško-prizrenskog vladike Artemija da se srpska kulturno-istorijska baština na Kosovu i Metohiji nalazi u očajnom stanju, jedno je od brojnih zvona koja godinama zvone na uzbunu, a za koje su vlastodršci u Srbiji i gluvi i nemi. Stanje u kome se nalazi crkva Samodreža, u kojoj je 1389. godine, neposredno pre Kosovske bitke, pričešćena srpska vojska, prelilo je čašu žuči koju ovih dana ispija svaki Srbin u Srbiji a, nema sumnje, i u brojnim zemljama dijaspore.

Crkva Samodreža, čije je demoliranje počelo 1999. godine, posle bombardovanja kojim su nas podarili naši današnji "saveznici" i "prijatelji" sa Zapada, pretvorena je vremenom u javni WC. U njoj, po rečima visokog crkvenog veledostojnika, ima danas svega i svačega, "a najviše ljudskog i stočnog izmeta".

U svakoj normalnoj, dostojanstvenoj i civilizovanoj zemlji, na vest poput ove sa Kosmeta, ne samo vlast, već i brojne organizacije, udruženja građana i građani, digli bi glas i tražili da se svim sredstvima, ne samo političkim, diplomatskim i beskrajnim verbalnim dijalozima sa evropskim institucijama, spreče slični postupci sa srpskim svetinjama. Nažalost, takva vest, iako potekla iz usta jednog duhovnog lica, nije prodrla u javnost. A poznato je da ono čega nema u medijima, kao da se i nije dogodilo. Takva sudbina pogodila je i izjavu koju je vladika Artemija o stanju crkve Samodreže dao Novinskoj agenciji Tanjug, jer su je prevideli najčitaniji, najslušaniji i najgledaniji srpski mediji. Izuzetak je samo proskribovani dnevni list "Kurir" na čijem je sajtu osvanula vest o nečovečnom divljanju i iživljavanju nad ovom srpskom svetinjom. To je, mora se priznati, suviše malo da vest postane svojina većeg broja ljudi u Srbiji, a još manje van njenih granica. Za pokretanje šire akcije koja bi upozorila i prodrmala ne samo domaću vlast, odnosno Vladu i Parlament Srbije, veći i svetsku javnost, Ujedinjene nacije, Unesko, Unmik, Euleks i druge institucije koje bi svojim autoritetom, ako treba i primenom sile, bile u stanju da spreče očigledna divljaštva putem kojih kosmetski Albanci nekažnjeno uništavaju srpske svetinje.

Primer crkve Samodreže nije usamljen. Za proteklih deset godina, rušenjem, paljevinom i skrnavljenjem, uništeno je mnogo srpskih bogomolja od kojih dosta predstavljaju ne samo srpsku, već i svetsku baštinu. Srbija je, doduše, pokušavala da preko Uneska spreči divljanje Albanaca, ali se, mada zvuči neverovatno, ispostavilo da ih je Unesko neshvatljivim odlukama upravo podsticao da širom Kosmeta pale i ruše srpske crkve i manastire. Krila za takve postupke Albancima je, pored ostalog, 2005. godine dao i godišnji izveštaj Komiteta za kulturnu baštinu Uneska, u kome se ne navodi da su Pećka Patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i stotine drugih crkvenih i manastirskih zdanja srpska svojina, već da su to "srednjovekovna nasleđa Kosova". U okviru izbegavanja formulacije da je reč o srpskim baštinama, spekulisalo se i terminima kao što su: "vizantijsko nasleđe" i "nasleđe na jugoistoku Evrope". Takve formulacije, prema pouzdanim saznanjima, inicirala je Albanija i još nekoliko Srbiji "prijateljskih" zemalja. Nikakav zvaničan protest ili demarš država Srbija nije učinila s tim u vezi, mada verovatno nema zemlje na svetu koja u sličnim slučajevima ne bi veoma ozbiljno reagovala i odlučno zahtevala predzimanje odgovarajućih akcija. A i kako Srbija da reaguje kad su njeni čelni ljudi preokupirani "važnijim" poslovima kao što su, na primer, ostanak što duže na vlasti na kojoj, inače, opstaju zahvaljujući svestranoj podršci onih koje bi trebalo da optužuju i šalju im demarše za sve što se zbiva na Kosmetu.

Pored velikog broja registrovanih rušilačkih nasrtaja i piromanskih akcija kojima se Albanci ne zadovoljavaju do kraja, krenulo se i na zatiranje tragova o postojanju srpskih verskih objekata na Kosmetu. I na to je upozoravao vladika Artemije ali, nažalost, i u ovom slučaju bez ikakvih rezultata, odnosno bez očekivanog reagovanja države Srbije. Jedan od primera koji se odnose na uklanjanje tragova srpskih svetinja je do temelja porušena crkva Svete trojice u Đakovici. Na mestu gde se nekada nalazila ova crkva, prostire se danas park na kome nema nikakvih naznaka da se tu, gotovo do juče, nalazio srpski pravoslavni hram. A u tom Božjem domu nalazila se, pored ostalog, i Spomen-kosturnica posvećena Srbima poginulim u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Sve se to dešavalo 17. marta 2004. godine kada su, pored crkve u Đakovici, srušene još 33 srpske svetinje na Kosmetu. Inače, od 1999. godine, tokom bombardovanja NATO i posle toga, na Kosovu i Metohiji uništeno je više od 150 srpskih crkava i manastira.

Manastir Visoki Dečani je 2004. godine upisan u listu Svetske kulturne baštine, a 2006. stavljen na listu Ugrožene svetske baštine. Prilikom uvršćenja u navedenu svetsku listu Unesko je izdao saopštenje u kome stoji, pored ostalog, da je "Manastir Dečani najveća srednjovekovna crkva na jugoistoku Evrope, izuzetno bogata vizantijskim freskama i romaničkim skulpturama". Takva definicija Dečana bila je veoma dobro poznata celom svetu, samo ne, izgleda, Albancima na Kosmetu. Jer, dok se civilizovan svet sa izuzetnom pažnjom odnosi prema objektima takve vrste, kosmetski Albanci ih bez ikakvih obzira varvarski skrnave, ruše, pale i granatiraju. A sve to uz prisustvo Kfora, Unmika, kosmetskih policijskih organa, a evo sada i Euleksa. Da oni koji bi trebalo da štite srpske kulturne i duhovne spomenike mirno gledaju na divljanja Albanaca, najpotpunje svedoče brojne izjave ljudi koji snose najveću odgovornost za zaštitu preostalog dela srpskog stanovništva na Kosmetu i brojnih verskih i istorijskih objekata na tom prostoru.

Petnaestak dana posle granatiranja Dečana, 15. aprila 2006, manastir je posetio Frank Vizner, specijlani izaslanik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za Kosovo. On je tom prilikom rekao da "administracija SAD čvrsto stoji na stanovištu da pravoslavni manastiri i drugi kulturno-istorijski spomenici moraju biti sačuvani za budućnost". Osim te konstatacije, međutim, izbegavajući da kaže kako se radi o sprskim kulturno-istorijskim spomenicima, prevideo je potrebu da osudi počinioce i međunarodne snage odgovorne za zaštitu tih objekata. Uz to, više puta je tokom 2006. i 2007. godine ponavljao da "Kosovo sigurnim koracima ide i nezavisnost", što je Albancima bio dodatan podstrek da vrše pogrom nad Srbima i njihovim svetinjama na Kosmetu.

Simptomatično je da se tada, a i kasnije, i šef Unmika na Kosmetu Joahim Riker, nije mnogo uzbuđivao zbog nasrtaja Albanaca na srpske svetinje i groblja na kojima su rušeni spomenici i druga obeležja posvećena preminulim i poginulim Srbima. On se, podnoseći izveštaj Savetu bezbednosti u Njujorku 9. jula 2007. godine, najviše zalagao za oživotvorenje Ahtisarijevog plana, bez ikakvih komentara o osudi učinioca granatiranja manastira i odgovornosti snaga Unmika za zaštitu kulturno-istorijskih spomenika na Kosmetu. Uzgred je samo napomenuo da je bilo nekih incidenata u vezi sa napadom na manastir Dečani.

I aktuelni šef Euleksa Iv de Kermanbon ne mari mnogo što i danas ne jenjavaju nasrtaji na srpska groblja i kulturno-istorijske spomenike. Za njega to ne predstavlja nikakav problem jer se, kako je lakonski objasnio, "Euleks ne bavi zaštitom kulturnih i istorijskih spomenika".

Najteže od svega pada činjenica da i država Srbija, osim verbalnih jadikovki i čestih lamentiranja, gotovo nikakve odlučne korake ne preduzima u cilju zaštite srpskih svetinja na Kosmetu. Mnogo je proteklih godina bilo takvih jadikovki od kojih nijedna nije dala bilo kakve rezultate. Povodom granatiranja manastira Visoki Dečani 2006. godine, na primer, predsednik Tadić je, upozoravajući Međunarodnu zajednicu povodom tog varvarskog čina, rekao da je "dužnost Kfora i Unmika da srpski narod, sveštenstvo i srpsku kulturnu baštinu na Kosovu zaštite od ekstremista". Dodao je i već poodavno poznatu, ali i istrošenu, floskulu o protivljenju Srbije da Kosmet dobije nezavisnost. I to je, što se reagovanja Srbije tiče, bilo uglavnom sve, mada su, bez ikakvih praktičnih rezultata, slične kuknjave dopirale i do Brisela, Vašingtona, Njujorka...

Valja na kraju naglasiti i činjenicu da, kako na jednoj od konferencija za štampu rekoše vladike Artemije i Irinej, nijedna od preko 150 oštečenih i porušenih svetinja nije obnovljena u smislu da je vraćena u svoju funkciju i da je dovedena do punog stanja u kakvom je bila pre rušenja ili oštećenja. Posebno su se, pri tome, osvrnuli i na najavljivane "obnove koje treba da posluže nekom političkom cilju". Takve "obnove", zaključuje vladika Artemije, treba posmatrati kao "čiste manipulacije od Međunarodne zajednice, pre svega Saveta Evrope, Ujedinjenih nacija i tako dalje".


Radisav Ristić
16.11.2009.
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1919
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: