Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898—1899
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
ISTORIJSKA DOGAĐANJA « ISTORIJSKA ČITANKA  « Feljtoni « Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898—1899
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898—1899  (Pročitano 15423 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 317



Pogledaj profil
« poslato: April 17, 2011, 12:40:29 pm »

*
PREPISKA O ARBANASKIM NASILJIMA U STAROJ SRBIJI 1898—1899 01


ODBRANA PRAVA NA KOSOVSKI VILAJET

Od 1885. godine zaštita ugroženog srpskog naroda predstavljala je prvorazredni zadatak Srpske kraljevske vlade kojim su se sa uspehom vodili Stojan Novaković, Đorđe Popović Daničar, Petar Manojlović i Branislav Nušić

"Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898—1899" sačinjena je na osnovu međusobne prepiske i diplomatskih nota kojima su onovremeni predsednik Srpske kraljevske vlade dr Vladan Đorđević, poslanik Kraljevine Srbije u Carigradu Stojan Novaković i turski ministar inostranih dela Tefik-paša nastojali da obuzdaju i spreče nasilje Arnauta nad hrišćanskim srpskim stanovništvom u rubnim područjima srpsko-turske granice u Staroj Srbiji.

Ova prepiska, na francuskom i srpskom jeziku, uverljivo odslikava stanje terora, zuluma, otmica, pogroma i beščašća na samom kraju prošlog veka i predstavlja svakako samo jedan segment žestoke i neobuzdane represije Arbanasa, znatno pojačane od stvaranja Prve prizrenske lige 1878. godine, napisao je u pogovoru knjige dr Đorđe Borozan.


"BELA KNJIGA"

Okolnost da se pojavi ova svojevrsna prva "bela knjiga" o arnautskim nasiljima nad srpskim hrišćanskim stanovništvom u Staroj Srbiji vezuje se za nastavak nove tzv. Pećke lige posle izrade sultana Abdul Hamida II 1896. i grčko-turskog rata 1897. godine. Poraz Grčke u ratu s Turskom 1897. ohrabrio je ohole i dobro naoružane arbanske dobrovoljce koji su novonastalu situaciju u Kosovskom vilajetu nastojali iskoristiti kao dobru priliku da pojačaju teror i zulume prema hrišćanskom stanovništvu.

Odmetničkom kačačkom akcijom nastojali su da prisile Srbe na iseljavanje i time demografski ojačaju svoje političke zahteve za autonomijom na čitavoj teritoriji "Arnautluka" kojeg su činili, prema konceptima lige u Prizrenu, Kosovski, Bitoljski, Skadarski i Janjinski vilajet.

U nameri da evropskoj javnosti predstavi etnografske prilike na ovim teritorijama, Jovan Ristić, ministar inostranih dela Srbije, odlučio je da za rusku vladu sačini "iscrpni elaborat o teritoriji Stare Srbije" i na predlog Matije Bana taj posao poverio je učenom nacionalnom radniku Đorđu Popoviću Daničaru, koji je sačinio zbirku dragocenih saznanja čije je publikovanje u novinama "Stara Srbija" pokrenulo raspravu i privuklo pažnju javnog mnjenja, naročito u okolnim državama. Time je Srbija dokumentovano branila svoje pravo na Staru Srbiju, odnosno na teritoriju Kosovskog vilajeta koji je tada predstavljao krajnju zapadnu granicu turskog carstva na balkanskim prostorima.

Od 1885. godine, kada srpska kraljevska vlada počinje organizovanu nacionalno-političku akciju u ovom delu Turske, na osnovu Uputstva za održavanje uticaja Srbije u Staroj Srbiji, te postavljanja Stojana Novakovića za poslanika Kraljevine Srbije u Carigradu 1886. godine i rada na otvaranju konzulata u Skoplju i Prištini — zaštita ugroženog srpskog naroda predstavljala je prvorazredni zadatak kojim su se sa uspehom vodili Stojan Novaković, Đorđe Popović Daničar, Petar Manojlović i branislav Nušić.


NESTALO VIŠE OD 60.000 SRBA
 
Srpska vlada raspolagala je mnoštvom činjenica o arbanaškim zločinima usled kojih je za period od 1889. do 1899. s pomenutih prostora nestalo preko 60.000 Srba. Ipak, mnogi pokušaji srpske vlasti da zainteresuju velike sile nisu nailazili na razumevanje diplomatskih i političkih krugova velikih sila, čija aktivnost nije išla dalje od pragmatičnog ponavljanja potrebe da sultan reformama u duhu tanzimatskog zakonodavstva popravi položaj hrišćana u Turskoj.

Poslanik Stojan Novaković obraćao se od 14/26. maja 1898. godine u više navrata Tefik-paši, ministru inostranih dela Turske, notama u kojima su opisana brojna arnautska nasilja "upravljena isključivo protiv hrišćanskog stanovništva srpske narodnosti, i izgleda da im je svrha da taj narod istrebe iz tih krajeva".


DIPLOMATSKA BORBA ZA ZAŠTITU SRBA

Vlada Kraljevine Srbije je od prvog prodora srpske vojske do Gračanice na Kosovu preko južnog Pomoravlja i topličkog kraja (u januaru 1878) nastojala diplomatskim putem zaštiti svoje sunarodnike u još neoslobođenim južnim krajevima. Time se Vlada Kraljevine Srbije pripremala da prostore Kosova, Metohije i Raške oblasti kao duhovno-političku, nacionalnu i istorijsku baštinu, povrati i priključi sopstvenoj državnoj teritoriji. Kako su odlukom Berlinskog kongresa, kojim je Srbija stekla punu nezavisnost, pomenuti prostori ostali Turskoj u tzv. Kosovskom vilajetu, diplomatsko-politička akcija Kraljevine Srbije otpočela je upoznavanjem evropske javnosti sa stanjem, teškoćama i nevoljama hrišćana u ovom delu Turske.


Glas javnosti, 14. april 2007.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 317



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 17, 2011, 12:45:20 pm »

*
PREPISKA O ARBANASKIM NASILJIMA U STAROJ SRBIJI 1898—1899 02


TURSKA IZBEGAVALA DA SREDI STANJE

Srpska vlada bila je uverena da okolnosti u tadašnjoj evropskoj diplomatsko-političkoj javnosti pred sazivanje prve konferencije u Hagu o miru i razoružanju 1899. godine treba iskoristiti kao zgodnu priliku za predstavljanje
arnautskih nasilja koja čine neodrživim stanje na srpsko-turskoj i crnogorsko-turskoj granici


U predstavkama koje je uporno podnosio, Novaković prikazuje stanje uzrujanosti koje rezultira sukobima i žrtvama na jednoj i drugoj strani i konstatuje da je tokom "prošloga leta i zime izvršeno u sandžacima Prištinskom, Novo-pazarskom, Pećkom i Prizrenskom, više od četiri stotine zločina kao što su: ubistva, paljevine, razbojništva, skrnavljenja hramova, silovanja, otmice, pljačkanja, krađe", te stoga predlaže da se imenuje komisija koja bi izvršila uvid i krivce predala sudovima, kao i da se imenovanjem energičnih i poštenih činovnika nateraju arbanasi da se pokoravaju zakonima i poštuju živote i imovinu hrišćanskog srpskog stanovništva.

Prema podacima Stojana Novakovića, turska vlada je izbegavala da sredi stanje u ovom vilajetu i gotovo sve preduzete mere ostajale su bez "ikakvog dejstva". Srpska vlada je bila uverena da okolnosti u tadašnjoj evropskoj diplomatsko-političkoj javnosti pred sazivanje prve konferencije u Hagu o miru i razoružanju 1899. godine treba iskoristiti kao zgodnu priliku za predstavljanje arnautskih nasilja koja čine neodrživim stanje na srpsko-turskoj i crnogorsko-turskoj granici.

Upravo u toj nameri nastala je ova zanimljiva prepiska, s ciljem da je predstavnik Srpske kraljevske vlade prezentira na Osnivačkoj konferenciji u Hagu, gde je srpska delegacija među 26 država bila učesnica ove konferencije. Na sesijama, održanim od maja do jula 1899. godine, među tada usvojenom dokumentima svakako najznačajniji je onaj o ustanovljenju međunarodnog arbitražnog suda.

U odsustvu tada bolesnog predsednika vlade dr V. Đorđevića, Kraljevinu Srbiju na ovoj konferenciji predstavljao je poslaniku Londonu i zastupniku tom svojstvu za Holandiju Čedomilj Mijatović. Prilika da se ova knjiga o službenoj prepisci sa Carigradom tokom 1898. i 1899. predoči učesnicima Haške konferencije propuštena je usled zahteva kralja Aleksandra Obrenovića da se sačeka dok se predsednik vlade V. Đorđević oporavi.

Ova knjiga o arbanaškim naseljima u Staroj Srbiji ni tada, ni ikada kasnije nije prezentirana, čime je i je time propuštena dragocena prilika da se u materijalima prve Haške konferencije nađe, do danas gotovo nepoznat, a izuzetno značajan spis o zločinima i teroru koji su predmet Haškog tribunala. Danas, sto godina kasnije, opet smo tu, pred Haškim sudom, u političkoj realnosti koja u mnogome podseća na ondašnje prilike, uprkos potpuno drugačijoj međunarodnoj političkoj situaciji, primetio je dr Đorđe Borozan u pogovoru knjige čije je reprint izdanje objavila knjižanja "Nikola Pašić" u Beogradu.

Dr Vladan Đorđević, ministar inostranih dela, pisao je 15. aprila 1898. godine Stojanu Novakoviću, poslaniku Srbije u Carigradu:
"O nasiljima, koja vrše Arbanasi muslimani nad stanovništvom naše vere i narodnosti u Kosovskom vilajetu, ima u arhivi poverenog Vam Poslanstva i suviše izveštaja kako iz ranijeg tako i iz skorašnjega vremena.

Za ovo poslednjih nekoliko meseci novi izveštaji prosto me zasipaju množinom podataka o raznim nasiljima arbanaskim, čije posledice prete da dovedu do raseljenja i uništenja naše pleme u tim pokrajinama Turske.

Meni je čast poslati Vam u prilogu pod četiri takva izveštaja, iz kojih možete najlakše steći uverenje o istinitosti gornjega tvrđenja. Prema takvom stanju stvari ja ne mogu dalje ostavljati, a da Vas ne umolim, da učinite korak na Porti, a ako ustreba i kod samoga Sultana, i da tražite, da se merama od stvarnog dejstva prekinu ovi zločinački izgledi jednog neobuzdanog plemena prema našim sunarodnicima, koji bez pogovora predstavljaju u pomenutim krajevima elemenat reda i mira.

Dobri odnošaji, koji nas sada vezuju za Tursku Carevinu, nalažu nam dužnost, da skrenemo pažnju Visoke Porte na takvo stanje koje je, u prvom redu, štetno po samu Tursku, a koje dovodi i Kraljevsku Vladu u mučan položaj, izazivajući neprestane nerede i sukobe na granici, i donosi joj znatnih materijalnih žrtava u toliko što veš i obziri proste čovečnosti nalažu našim pograničnim vlastima, da begunce prihvate i na pomoći im budu. Molim Vas da me izvolite izvestiti o svemu što budete po ovoj stvari preduzeli.

Dr Vladan Đorđević.

Novaković je brzo reagovao i već 15. maja pisao je Đorđeviću iz Carigrada da je završio i Tefik paši predao notu o arbanaškim nasiljima po Staroj Srbiji.



UBISTVA

Dva Arnautina: Ajdar Uskoković, iz sela Busovata (giljanske nahije) i Suljo ubiše Srbina Gavrila Kušliovca i teško raniše njegovog brata Savu. Ovo se ubistvo dogodilo u mesecu martu, blizu sela Boževca, gde stanovahu oba brata.
U početku meseca maja, Arnauti napadoše na kuću Vukosava Dragutinovića, čiju kćer htedoše odvesti. Ali Vukosav sa svojim ljudima uspe da ih odbije. Ne mogući odvesti njegovu kćer, ubiše mu ženu. Posle nekog vremena, napadoše ponovo na kuću Vukosavljevu i ubiše i njega i sina mu Vukotu.
20. jula, na Sv. Iliju, Arnautin Sulča Hasanović, iz sela Busovata, dođe u selo Gogolevac (gilj. kaze), u kuću Gige Stojiljkovića, da ga prisili da pošlje svoje ljude k njemu, te da mu besplatno žanju. Pošto je giga to odbio, zbog praznika, Sulča ispali pušku na njega i ubi ga.


SILOVANJA I OTMICE

Nekoliko zlikovaca arnautskih, predvođeni izvesnim Jašarom iz Dobrotina, silom odvedoše, u selu Tirincu (gilj. nahije), dve snahe Stojana Kolara: Krsjanu i Kitu. Ove dve žene zadržaše kod svojih kuća dve noći jedan dan, i za ovo vreme nekoliko Arnauta izvršili su nad njima silovanje.
Arnautin Omer, iz sela Glavotina oteo je 23. juna Savetu, kćer Rasrbina Đorđa Nedeljkovića i odveo u kuću svoga strica Etulaja Sejdinovića iz sela Streoca, i tu je silovao. Ona je se protiv toga žalila vučitrnskom sudu. Arnauti oteše Cvetu Maksimovićevu, devojku iz sela Rajanovca (giljanske nahije), četiri dana je zadržaše u šumi, gde su je i silovali. Arnauti razbojnici iz sela Domoneka (prizrenske nahije), silom odvedoše, krajem oktobra, kćer Đorđa Tomića, iz istog sela, udatu za jednog Srbina iz sela Movljana, i više je ne pustiše. Arnaut Vilja Aračanović, iz Kabaša, silovao je dvadesetogodišnju kćer Alekse Vesića iz Vitine.


Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 317



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: April 17, 2011, 12:45:44 pm »

*
PREPISKA O ARBANASKIM NASILJIMA U STAROJ SRBIJI 1898—1899 03


DEPEŠA TEFIK PAŠI

Arbanasi, dobro naoružani i pogotovu sigurni da neće biti kažnjeni, dali su potpunu slobodu svojim svirepim nagonima, napisao je, između ostalog, Stojanović u noti

Stojan Novaković, poslanik Srbije u Carigradu, poslao je 14/26. maja 1898. godine pismo ministru inostranih dela Turske Tefik paši pismo u kome ga obaveštava o zločinima nad srpskim stanovništvom.

Gospodine Ministre,

U toku poslednje četiri godine Kraljevska Vlada bila je više puta primorana skrenuti pažnju Cerskoj Vladi na nerede i neverovatna i bezbrojna nasilja, koja neprestano čini nepokorno i nedisciplinovano arbanaško stanovništvo, kako na srpsko-turskoj granici, tako i u pograničnim sandžacima. Ovi zločini i napadi upravljeni su isključivo protiv hrišćanskog stanovništva srpske narodnosti, i izgleda da im je svrha, da taj narod istrebe iz tih krajeva.

Nezgode, koje su posledica ovog zlog stanja, i teškoće — Carska Vlada zna za njih — s kojima se kraljevske vlasti bore, da bi očuvale red i mir na granici i u zemlji, tako su velike da Kraljeva Vlada ne može duži ostati ravnodušna, i smatra da joj je prava dužnost da se postara da se izbegnu zapleti, koji moraju proizaći, ako se ne pohita da se energičnim i istinski ozbiljnim merama nađe brzog leka tome stanju.

Srpska Vlada priznaje dobru volju i želju Carske Vlade da zajemči svima podanicima Njegovog Carskog Veličanstva Sultana pravdu i bezbednost. Ali i ako je Carska Vlada, više puta, nalazila za potrebno, da naredi da se preduzmu izvesne naročite mere, da se krivci pronađu i kazne, ove mere ostajale su uvek bez ikakvog dejstva, i nisu nikad izvršavane od strane mesnih vlasti. Carski pogranični komesar, pukovnik Alibej, mogao se o tome sa uveriti prošle jeseni u Prištini, gde je bio došao da pregleda šta je učinjeno po izvesnim zahtevima Kraljevskih Vlasti, usled događaja na granici.

No, naročito od kako su se arbanaski dobrovoljci, po svršenom ratu sa Grčkom, vratili kućama, neredi, ubistva, paljevine i svakovrsna nasilja toliko su uzeli maha, da je uzrujanost zahvatila ovu okolinu, prešla našu granicu, na kojoj su se — Vaše Prevashodstvo se dobro opominje - svakodnevnim krvavi sukobi nizali jedan za drugim, a jedan od drugog ozbiljniji, donoseći mnoge žrtve jednoj i drugoj strani.

Isledna komisija, određena od obe Vlade, konstatovala je, kao što se vidi iz protokola sastavljenog u Vranju 10/22. avgusta prošle godine, da su sukobi bili izazvani napadima Arbanasa, koji su prelazili na naše zemljište i muški ubijali naše žandarme.

Kraljevske Vlasti kaznile su po zasluzi vinovnike ovih napada i odbije su ih od granice Kraljevine. Međutim, zebnje Kraljevske Vlade nisu se umanjile. Svakog poverenja dostojna izvešća ne prestaju, zaista, da joj stižu, kako je hrišćansko stanovništvo srpske narodnosti u pograničnim sandžacima i dalje izloženo napadima i nečuvenim svirepostima.

Arbanasi, dobro naoružani i po gotovu sigurni da neće biti kažnjeni, dali su potpunu slobodu svojim svirepim nagonima, pošto njihovom fanatizmu i njihovoj neobuzdanoj mržnji ništa ne stoji na putu. Zločini i pljačke dešavaju se svakodnevno, a krivci ne samo da nisu kažnjeni, već ih vlasti i ne gone.

Broj begunaca, koji prelaze granicu da bi život spasli, ogorman je i raste iz dana u dan. Treba napomenuti, da ni jedan od krivaca imenovanih u prilozima nije bio optuživan niti kažnjen. Ovako stanje, koje onemogućava opstanak srpskog stanovništva u tim krajevima, neće se moći produžiti, a da ne izazove uzbuđenja duhova, veoma štetno po dobre odnose između dveju Država, i puno opasnosti za dobar red i mir na granici i u unutrašnjosti Kraljevine.

Jer begunci koji traže spasenja i zaštite u Srbiji, sem toga što izlažu Kraljevske Vladi velikim nezgodama i troškovima, pričaju patnje i nasilja, kojima su izloženi njihovi saplemenici u Carevini, bez razlike na godine i pol. Otuda potiče uzrujanost u zemaljskom javnom mnjenju, koje dovodi Vladu Njegovog Veličanstva Kralja u zaista nepogodan i težak položaj, nanoseći uštrba njenom ugledu, i izlažući je zapletima, čija se ozbiljnost ne može predvideti.

Kraljevska vlada misli da je do ovoga trenutka, a naročito za vreme teških trenutaka, koje je Otomansko Carstvo imalo prošlog proleća, dala dovoljno dokaza o svojim prijateljskom i lojalnom raspoloženju prema Njegovom Veličanstvu Sultanu i Visokoj Porti, da bi se sada mogla da pozove na njihova osećanja pravde i pravice, kao i na Njihove dobre namere prema Srbiji, kako bi ubrzo i jednom za svagda stala na put neredima i nasiljima, koji bi, izlažući narhiji i pustošenju jednu čitavu pokrajinu carevine, neminovno izazvali posledice pune opasnosti za mir na granici obeju zemalja.

U toj svrsi, ona smatra da je neodložna potreba, da se preduzmu ozbiljne i stvarne mere da se u pomenutim krajevima zaštiti hrišćansko stanovništvo, uvek tako miroljubivo i tako verno Carstvu, od napada fanatičkog i zakonima nepokornog arbanaskog stanovništva, i da se primerno kazne vinovnici mrskih zločina, koji su počinjeni u poslednje vreme, i čija je uspomena još živa u sećanju narodnom.

Kraljevska Vlada nada se, da će Carska Vlada u svojoj želji da očuva mir i da zajemči red na granicama Carevine, hteti uzeti u ozbiljnu ocenu dostavu i molbu, koje sam izložio; u tom istom nadanju, čast mi je zamoliti Vaše Prevashodstvo, da ima dobrotu što skorije izvestiti me, šta Carska Vlada namerava dalje preduzimati po ovoj mojoj noti.



VIŠE OD 400 ZLOČINA

Po podacima koje ima Kraljevska Vlada, za kratko vreme od nekoliko meseca, prošloga leta i zime, izvršeno je, u sandžacima Prištevskom, Novo-pazarskom, Pećskom i Prizrenskom, više od četiri stotine zločina, kao što su: ubistva, paljevine, razbojništva, oskrnavljenja hramova, silovanja, otmice, pljačkanja, krađe čitavih čopora.
Ovaj broj predstavlja tek jedan deo, najviše petinu, onoga što se u stvari desilo, pošto se za većinu zločina i ne saznaje jer se žrtve ili njihove porodice ne smeju ni da žale.
Dovoljno će biti da se ovde iznese samo izvestan broj takvih nedelja, pa da se Carska Vlada uveri u kakvom se žalosnom stanju nalazi srpsko stanovništvo u zapadnom delu Kosovskog vilajeta. U prilozima ove note nalaze se pobrojani samo nekoliki od onih zločina, za koje je Kraljevska Vlada saznala, i čija je istinost neosporno utvrđena - napisao je Novaković Tefik paši.


PUT DO REDA I BEZBEDNOSTI

Kraljevska Vlada vidi jedini put i način da se postigne željeni cilj i zajamči red i bezbednost:
1) u izašiljanju na lice mesta naročite komisije, koja bi davala dovoljnog jemstva o svojoj nepristrasnosti i sposobnosti, i kojoj bi se stavilo u zadatak da učini ozbiljan izviđaj, da krivce pronađe i sudovima preda i da preduzme sve mere, koje iziskuje ozbiljnost situacije;
2) u naimenovanju energičnih i poštenih činovnika, sposobnih da namoraju Arbanase da se pokoravaju zakonima i Carskim Vlastima, i da poštuju tuđ život i imanje.
Prožeta najiskrenijom željom da održi prijateljske odnose, koji postoje između Srbije i Turske, Vlada Njegovog Veličanstva Kralja naredila mi je, da ovo što prethodi stavim do znanja Carskoj Otomanskoj Vladi, da na to obratim njenu ozbiljnu pažnju, i da je zamolim da izvoli bez odlaganja, i u gore izloženom smislu, preduzeti potrebne mere, da se otklone opasnosti, koje ovakva situacija sobom donosi — piše u noti.


Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 317



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: April 17, 2011, 12:46:23 pm »

*
PREPISKA O ARBANASKIM NASILJIMA U STAROJ SRBIJI 1898—1899 04


NAPADI I NASILJE NAD SRBIMA

Pretnjama, pljačkanjem i svakakvim nedelima zlikovci terorišu Srbe kosovskog vilajeta i gnjilanske nahije koji im ne smeju ništa odbiti, ali ni da se žale vlastima protiv njih

Stojan Novaković je Tefik paši poslao dugačak spisak nasilja koja su Arbanasi izvršili nad Srbima. Sve je bilo zabeleženo: datum, mesto, imena zločinaca i žrtava.

Sinovi Ukšina i Đeriša, iz sela Donjeg Makreša, 23. aprila teško raniše Simeona sina Pešinog iz istog sela (giljanske nahije): puščana zrna izrešetala su mu noge. Bajram, sin Ismajila Adže, iz Novog Sela (napred već pomenuti), i njegov prijatelj Binak, iz sela Radovca, tražili su od svake kuće sela Gorađevca po 750 groša i pretili su stanovnicima ovoga sela da će ih odatle isterati, ako traženu sumu ne polože.


PUSTOŠENJE KUĆA

Stanovnici sela Vitine (gilj. nahije) veoma stradaju od tiranije Arnauta, a naročito od nekoga Adema i Mustafe, iz Kabaša, koji im nameću svakovrsne namete. Tako na npr. Kad se ko ženi mora da im plati četiri lire, ovoliku isto sumu traže i od mlade. Ovi Arnauti svakog dana teraju seljane na kuluk.

Meseca maja, Arnauti Feta Verič i njegovi srodnici i pristalice isterali su iz sela Majstira (pećke nahije) staru srpsku porodicu Ašadžića, vrlo poznatu i poštovanu, i zauzeli njihovu kuću i zemlje njihove. Pred veče 14. jula, više Arnauta, blizu sela Kosovice, ispališe nekoliko metaka na Simu Đokića iz sela Carevca i slomiše mu desnu ruku.

Slična dela događaju se svakodnevno po celoj Staroj Srbiji, a naročito u giljanskoj nahiji.

Arnauti opljačkaše i potpuno opustošiše četiri srpske kuće u Peći: Jovana Đaka, Petra Dimića, Spire Savića i Nikole Miladinovića. Jedan Arnautin iz sela Jalača (giljanske nahije) dođe u prvoj polovini meseca septembra, u Gogolevac (iste nahije) u kuću Riste Ilića i obiđe sve sobe tražeći Ristinu ženu i sestru. Najzad ih nađe u žitnici. Ali pošto mu Rista ovu nije hteo otvoriti, to ga je Arnautin kundakom tukao i ostavio polumrtva. Dok je Arnautin Ristu tukao, njegova žena i sestra pobegnu u obližnju šumu, i tako su se preplašile da su dugo bolovale. Usled ovog događaja Rista bi primoran da napusti svoju kuću i svoje imanje i da pobegne sa celom svojom porodicom i svojim slugama u drugo selo, kod jednog svog rođaka.

Dva brata Zuko i Airo, Arnauti iz sela Batajira (mitrovačke nahije), koji su već ovde pominjati, počiniše meseca oktobra ove otmice i krađe. Oteše jednog konja Prolu Markoviću iz Donje Kamenice, dve krave Mihailu i dva vola Radojici (obojica iz Sečenice), dva konja Zaki Vukomanoviću, iz sela Leposavljevića (novo-pazarskog sandžaka), dva vola Anđelku Petroviću iz Suvodola (istog sandžaka) i dva vola Kosti Anđelkoviću iz sela Grižana (istog sandžaka). Ukradoše dva konja Kosti Aksentijeviću i Jevremu Milovanoviću iz sela Rudine, dva vola i jednu kravu Vandiću iz sela Pridvorice. Vandić pojuri za njima, uspe da im oduzme stoku, i tom prilikom oni ga raniše, sedam komada tegleće stoke Milenku Uroševiću, takođe iz sela Pridvorice, (Ali-Aga Ćamilović, srete kradljivce i primora ih da Milenku vrte svu ukradenu stoku). Opljačkaše kuću Pante Aleksića iz sela Crveni i ubiše Pantu.


ODUZIMANJE ZEMLJE

Arnautski razbojnici trećeg decembra napadoše Velička Pešića iz sela Božovaca (giljanske nahije) tuko ga, nekoše i metaše na svakovrsne muke, tražeći mu novaca. Kad njegova ostarela žena stade plakati, jedan je arnautin premlati kundakom. Drugog decembra 1897. godine, Kostu Milojevića iz Radena i Milojka Bojovića iz Tvrđena, koji vođahu svoje konje natovarene brašnom u Novi Pazar, Arnauti napadoše pred veče blizu Novog Pazara, na mestu zvanom Sviba i ubiše Kostu, a Milojka odvedoše zajedno sa konjima.



ZA ŽENU PARE ILI ŽIVOT

Arsa, sin Mitra Lazića iz sela Gogolovaca (giljanske nahije), venčao se 13. novembra sa Mladenom ćerkom Stevana iz sela Robovačke Reke (iste nahije). Posle venčanja, razbojnik Šakir Kopran, Arnautin iz sela Jelače, koji sada živi u selu Robovac, dođe u kuću Arsinu i potraži od Arse ili da mu da ženu ili 12 lira, izjavljujući da će sva lica koja bude u njegovoj kući našao poubijati. Pošto Arsa to odbi, Šakir, praćen od još četiri razbojnika, ponovo dođe u Arsinu kuću 28. novembra.
Ovi su zlikovci vezali Arsi ruke, pekli ga na vatri, boli ga i na različite načine mučili, da bi ga prisilili ili da im da 12 lira ili ženu. Cela njegova porodica beše pobegla u planinu, dok Arsa spopaše ova užasna mučenja. NJegov otac Mitar otrči u Giljane, da se vlastima žali, rekavši mu da se vrati svojoj kući i obećaše mu poslati nekoga na lice mesta, da učini istragu, ali ništa ne uradiše. Arse i sva njegova porodica moradoše pobeći, i napustiti svoju kuću i svoje imanje.


Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 317



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: April 17, 2011, 12:46:44 pm »

*
PREPISKA O ARBANASKIM NASILJIMA U STAROJ SRBIJI 1898—1899 05


TEŠKO ONOME KO JE HRIŠĆANIN

Novaković je smatrao da se u Carigradu ponovo pomišlja na stvaranje gvozdenog muslimanskog obruča oko Srbije od Arbanasa, kakav se nekada od Čerkeza pravio

Iz Stare Srbije su u Carigrad redovno stizali izveštaji o nasilju Arbanasa nad Srbima, pa je Novaković o tome redovno obaveštavao i Portu.

U jednom od tih dopisa navedeno je, između ostalog, i da u toku decembra 1897. godine Arnauti oteraše četiri koze Janku Mitroviću iz Domorovaca, 27 koza Vasi Ivanoviću iz Korminjana, četiri koze Mihajilu Filipoviću iz istog sela, šest kobila Jovanu Đorđeviću iz Bostana, dve kobile Lunafu Faliću iz Tručevca. Sva se ova sela nalaze u giljanskoj nahiji. Čuveni razbojnik Rašid Degerle iz Lablanja, poznat po svojim zločinstvima i svirepstvu, koja behu primorala više od 20 srpskih porodica da napuste svoje domove, bi primljen, 29. decembra u goste sa 10 svojih pristalica kod Maksima Miloševića, kmeta iz Papalova, gil. nahije. Pre nego što napusti ovu kuću, ovaj razbojnik tako ističe pomenutog Maksima, da ovaj u malo što nije od ovog zlostavljanja umro.

Nikola Anđelković, koji se nastanio pre 40 godina u Prištini, beše primoran da napusti ovu varoš jer mu čuveni zlikovac Bećir Aga iz Vučitrna pređaše da ga ubije, Anđelković je ostavio sva svoja primanja i sva svoja nepokretna dobra, sve u vrednosti više od 1.000 turskih lira.

Arnauti petog januara napadoše na Jovana i Stevana, braću Milivojeviće, i na sinove Sana Milivojčića iz Sivaca (Kosovo) — u trenutku kada su sekli drva, nedaleko od svoga sela.

Jedna vrlo čudnovata navika vlada od nekog vremena u varoši Peći. Kad telal objavljuje kakav zvaničan glas narodu, on uvek završava rečima: "Teško onome ko je hrišćanin".

Stojan Novaković je 17. juna 1898. godine poslao novo pismo Vladanu Đorđeviću u kome ga obaveštava da je 15. juna bio na Porti da pita šta je urađeno po predstavci od 14. maja u kojoj su navedena nasilja arbanasa po Staroj Srbiji.

— Zatekavši Pašu u Ministarstvu, ušao sam s njime odmah u razgovor o tome. Na moje pitanje da li je šta naređeno, Paša se izgovarao, da se još nije moglo, ali da je učinjen korak kod Velikog Vezira, što znači, da mu je prevod naše note saopšten. Na to sam ja vezao predmet note s najnovijim napadima na granici našoj, kazao sam, da je značajno što su ti napadi izvršeni jednovremeno sa sukobima u Beranima, da sve to dolazi od nejednakog i odviše blagog postupka turskih vlasti spram Arbanasa, dalje, kazao sam otvoreno, kako se turske vlasti onamo upravo boje Arnabasa i kako se nikad prema njima ne služe sredstvima koja jedina pomažu, kazao sam, kako bi se stanje moglo popraviti i snosnijim učiniti, kad bi vlasti turske upotrebile i neposredna sredstva za abranasku obest, saopštio sam Paši što se zna iz iskustva našeg, a i iz iskustva turskih vojnika, kako se arbanasko junaštvo topi kao sneg, čim se prava sila pokaže. I kad me je Tefik paša pitao, da li mi mislimo da Turska malo fizičke sile vlastima svojim na raspoloženje stavlja, odgovorio sam, da sile ima dovoljno, ali da je očevidno, kako vlasti imaju otvoren ili tajan nalog da se njome ne služe, i kako ista vojska turska, koja granicu prema nama čuva, obično pomaže Arbanasima, i mesto da ih uzbija ili uzdržava, zajedno s njima radi. Tom prilikom sam kazao, da se sve to vidi i zna, da se uznemirenje i razdraženost naroda u Turskom Carstvu svagda širi među narod u Kraljevini, da ovome narodu kao i Državi česti begunci i materijalne terete uveličavaju, da iz Srbije taj glas ide dalje u Evropu i da Turskoj ne mogu koristiti eklatantni dokazi, koji svedoče, da se jedno pleme napušta, na istrebljenje drugoga — napisao je, između ostalog, Novaković.

Razgovor je, kako je pisao Novaković, zaključen Tefik pašinim obećanjem da će rešenje požuriti. Novaković primećuje da je to kazano običnim apatičnim tonom i izvodi zaključak da je Tefik paši razgovor te vrste dosadan.

Pet dana kasnije Novaković je poslao novo pismo u kome Đorđevića obaveštava da je Porti predao i drugu notu. U međuvremenu se dogodio još 31 napad na Srbe.


KOMISIJA ZA IZVIĐANJE NASILJA

— Ja sam usmeno položio Tefik paši i naš zahtev da u komisiju za izviđanje arbanaskih nasilja uđe i jedan izaslanik Srbije. Kao razlog za taj zahtev naveo sam, prvo, što arbanaske sporove na srpsko-turskoj granici raspravlja mešovita komisija s jednim srpskim i jednim turskim delegatom, a drugo i poglavito poslednje sukobe Vasojevića i Arbanasa u okolini Berana, koji su se dogodili na turskoj teritoriji, pa su ih stišavali i raspravljali turski i crnogorski izaslanici. Uz to sam kazao da bi time tek Srpska Vlada bila potpunce zadovoljna, jer bi u susedne Carske Vlade videla istinitu dobru volju, da se ovo pitanje povoljno i s dobrim rezultatima raspravi. Izgledi za izašljanje komisije prilično su povoljni, tako da je već uzet u kombinaciju i Sadedin paša, koji sad s delegatom crnogorskim u Beranama raspravlja vasojevićko-arbanaski sukob. Taj se glas raširio i među dragomanima ostalih misija, koje su se počele interesovati za ovaj predmet — referisao je Novaković Đorđeviću.


STVARANJE ŠIPTARSKE VOJSKE

— Ponašanje Arbanasa u celoj Staroj Srbiji može imati vrlo značajnih posledica, jer se vidi i zna, da je jedan isti izvor i uzrok kako napadima na našu granicu, tako i nasiljima nad našim saplemenicima po Staroj Srbiji i događajima oko Berana. Time sam mu, između vrsta, kazao, da sve biva po nalogu iz Carigrada i iz Jildiza, gde se opet pomišlja na gvozdeni muslimanski obruč oko Srbije, kakav se nekada od Čerkeza pravio. Da u ovome imam pravo, pomenuću Vam, gospodine Ministre, uzgred kao dokaz, što sam neki dan čuo, kako se misli da organizuje naročiti kor vojske pod nazivom Hamidovska šiptarska vojska, nalik na poznate kurdske kavaljeriske odrede. Kad se Turci razgovaraju sa Srbima, oni govore da se to sprema protiv Bugara, a kad razgovaraju sa Bugarima, oni onda, sigurno, govore da se to sprema protiv Srba - pisao je, između ostalog, Novaković.


Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 317



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: April 17, 2011, 12:47:04 pm »

*
PREPISKA O ARBANASKIM NASILJIMA U STAROJ SRBIJI 1898—1899 06


PLAN ZA ISTREBLJENJE SRBA S KOSMETA

Ubistva, silovanja i razbojništva, koja se čine neprestano, ne mogu više imati karakter dela usamljenih i bez posledica, već ona očevidno pokazuju da su se Arnauti unapred rešili da sasvim istrebe hrišćanski elemenat, a naročito Srbe iz toga kraja — pisao je Stojan Novaković

Stojan Novaković je bio prinuđen da ponovo piše Tefik paši, 16/28. jula 1808.

Pozivajući se na svoju notu od 14. maja, Novaković je pisao o novim zločinstvima i nasilju Arnauta nad Srbima u kosovskom vilajetu.

— Ubistva, silovanja i razbojništva, koja se čine neprestano, ne mogu više imati karakter dela usamljenih i bez posledica, već ona očevidno pokazuju — kao što sam, uostalom, imao čast napomenuti Vam u svojoj pređašnjoj noti — da su se Arnauti unapred rešili da sasvim istrebe hrišćanski elemenat, a naročito Srbe, iz toga kraja — pisao je Novaković.

On moli pašu da baci i letimičan pogled na priloge note, na zabeležena ubistva, silovanja i otmica, razbojništva, nasilja, mučenja, krađe, kuluke, kojima su Srbi svakodnevno izloženi i zbog kojih su primorani da "napuste svoja ognjišta i da se preseljavaju u Srbiju, nemajući više sigurnosti ni za svoje imanje, ni za svoj život, ni za čast svoju".


PORTA NIŠTA NE PREDUZIMA

Ovakvo stanje stvari odista je za sažaljevanje. Ali što je još ponajgore, to je zlokobna nemoć koju osvedočavaju oblasne vlasti, ostavljajući nekažnjena najveća zla dela, koja se vrše, tako reći, pred njihovim očima. Ova nemoć, ova trpeljivost vlasti ostavlja Arnautima ne samo slobodno polje za zlostavljanje i mučenja, već ih hrabri na ovome putu.

Kraljevska Vlada, koja dobro poznaje brižljivost Carske Vlade prema svima svojim podanicima, bez razlike plemena i veroispovedi, veoma je neprijatno dirnuta, što vidi da Visoka Pora nije htela do sada nikakve ozbiljne mere preduzimati da spreči ovo zlo, koje se s dana na dan sve više širi, i koje bi moglo dati povoda posledicama, čija se ozbiljnost ne može predvideti. Ona konstatuje, takođe, sa žaljenjem, da V. Porta ne uviđa pravo stanje stvari i da nije htela ništa uraditi po njegovoj pređašnjoj noti u kojoj je jasno izložio stanje i posledice koje bi mogle otuda proizići.

I ja mislim, Gospodine Ministre, da je već krajnje vreme, da se bez ikakvog daljeg odlaganja preduzmu najoštrije mere, te da se jednom stane na put ovome zlu, koje je već postalo nesnošljivo, i koje će, na posletku, izmetnuti se u nesreću i bedu sa svim drugog zamašaja - nastavlja Novaković.

U nastavku note, Novaković piše da je ubeđen da je i paša osetio neodoljivu potrebu da se učini kraj ovome stanju.

— Ja ne sumnjam da ćete hteti učiniti sve što je u Vašoj vlast, te da se u ime moje vlade tražena komisija što pre pošalje na lice mesta u cilju, da se obezbedi spokojstvo i sigurnost Srbima, turskim podanicima, čija je vernost i odanost dobro poznata Carskoj Vladi. Izašiljanje ove komisije i usvajanje uspešnih mera proizvešće dvogubo dejstvo: da se zaustavi ovo zlo, koje bi trebalo sasvim iskoreniti, i da se otklone brige i neprilike, što produženje ovoga zla stvara mojoj vladi — napisao je, između ostalog, Novaković.

U prilogu note, Novaković nabraja sve zločine počinjene između slanja dva protesta.

Arnautin Elijas, sin Saliha Džungule, iz sela Bresje, ubio je iz puške Jovana Simića iz istog sela, u njegovoj kući, iz razloga što mu rečeni Jovan nije imao od kud vratiti jednu tursku liru kazne, na koju ga je kaznu mesni sud osudio, u svoje vreme, da plati Jovanu, za to, što ga je istukao na najsvirepiji način. To se dogodilo 15. maja, a dva dana kasnije Ramija Sadiković, iz Dobrotina (giljanske kaze), slomio je ruku Đorđu Ivanoviću, iz Raniluga (u istoj kazi). Stričevi ovoga istoga Ramiza bejahu ubili, pre dve godine, Ceva Ristića, iz Petrovca.

Prvih dana meseca maja, Nudž Mehmedović, iz Busovata, ubio je iz puške Sentu Ljubića, iz Ajnovca (giljanske kaze). Ovaj isti Nuh, sada zahteva od tasta ubijenog 12 turskih lira, preteći mu, da će ovoga puta ubiti njegovog sina, ako ovo ne htedne učiniti. Kako je on, takođe, pretio smrću Anti Miljkoviću zato što je ovaj radio na tome, da se jedna seljanka uda, rečeni Anta morao je da napusti svoje selo i da se nastani na drugom mestu. Arbanas Musli Selimović, iz Raitnice (vučitrnska kaza), ubio je iz puške Milovana Spasojevića, iz sela Jarsenovića. Isti Musli došao je u selo Čečevo (nahije kolašinske) i tu ucenio svaku srpsku kuću sa po jednom turskom lirom, preteći im smrću. Ovaj Musli, u društvu sa svojim prijateljem Adžijem, oteo je i dva konja Cvetku Simiću i Nestoru Filipoviću, iz sela Razala. Jedan Arbanas ubio je Đoku Virtunića, iz Vičnjeva (Novi Pazar), u njegovoj vodenici, a 28. maja izvestan broj Arbanasa napade i opljačka Lipljansku crkvu (na Kosovu).



OTMICE DEVOJAKA

Arbanasi su 7. juna silom odveli u Prištinu Tatu, kćer Marka Milića, u nameri da je poturče.
Arbanas Ali Bajram, iz Donjeg Nerodimlja, i njegova četiri druga 11. juna nasilno odvedoše devojku Spaseniju Andreje Markovića, iz istog sela u trenutku kad ona okopavaše kukuruz. Ona bi odvedena u planinu blizu sela Butakova, odakle se njen vrisak čuo više od jednog sata. Najčešći postupak Arbanasa, kada otmu kakvu devojku, taj je, što je oni najpre siluju, pa je onda namoravaju da pređe u muhamedansku veru, preteći njoj ili njenim roditeljima smrću. Na ovaj način desilo se nekoliko slučajeva da su se mlade devojke poturčile.


TUŽBE BEZ REZULTATA

Bajram Zekirović, čuvar železničke linije, teroriše celo stanovništvo sela Skulanova, vršeći svake vrste zla dela, silom odvodeći žene i kćeri, od kojih svaku po petnaestak dana zadrži u svojoj stražari. Tako je tu skoro silom odveo Nedu, ženu Trajka Krstića, iz istog sela. On sada žudno želi ženu Stojana Milića, i vrlo je verovatno, da će je skoro takođe oteti. Vrlo često preti smrću ženama i devojkama da bi prešle u muhamedansku veru.
Prvog juna, jedan Turčin po imenu Adil Sulejmanović, iz Prištine, silovao je u vinogradu, blizu same varoši, devojčicu od osam godina, kćer nekog Cveje Safa. Devojčica je na umoru. Osamnaest dana kasnije, čuveni pustahija Abdulajim Munišević, iz Vučitrna, hteo je silom da uđe u kuću Stevana Rolića, u nameri da siluje ženu Stevanovu. Mati Stevanova, koja podupiraše vrata da bi mu sprečila ući u kuću, bi teško ranjena u obadve ruke udarcima noža.
Tužbe podignute kod vlasti, primetio je Novaković, ostale su, kao i uvek, bez ikakvog rezultata.


Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 317



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: April 17, 2011, 12:47:28 pm »

*
PREPISKA O ARBANASKIM NASILJIMA U STAROJ SRBIJI 1898—1899 07


PORTA NAREDILA ISTRAGU ZULUMA

Ivan Ivanić, delovođa Konzulata Srbije u Prištini, pisao je da je "apsolutno potrebno da u komisiju za izviđaj zuluma bude određen i jedan hrišćanin, srpski ili ruski izaslanik, jer bez toga komisija neće pokazati nikakve stvarne rezultate, niti će narod imati kuraži da komisiji, sastavljenoj od samih Turaka, predstavi pravo stanje stvari"

Novaković je Đorđeviću 3. avgusta 1898. pisao da je u Carigradu naređeno formiranje komisije "koja će izviđati nasilja arbanaska po Staroj Srbiji i da je toj komisiji postavljen za predsednika Saadelin paša, koji je proletos ispitivao spor o kumanovskoj crkvi, a nedavno i sukob u okolini Berana, otišao sam prošle subote na Portu da se od Tefik paše o tome pouzdano izvesti".

Novaković je Tefik paši ponovio da je potrebno da u komisiji bude i izaslanik Srbije, ali Turci, kako je u pismu naveo Novaković, "nisu radi da ovaj posao vrše s našim učešćem, ali ću ja ipak navaljivati". Posle devet dana, Novaković je pisao u Beograd da je Saadelin paša dobio ipak nekakvu drugu misiju u Tetovu.

Međutim, 21. avgusta Novakoviću je stiglo pismo od Tefik paše u kome ga obaveštava da je "carskom naredbom diviziskom generalu Saadelin Paši naređeno da učini izviđaj po predmetima napada, u gornjim notama iznesenih, i to pošto bude gotov sa poverenim mu poslom u Beranama.

Ivan Ivanić, delovođa Konzulata Srbije u Prištini, pisao je 12. avgusta 1898. godine Đorđeviću da je "apsolutno potrebno da u komisiju za izviđaj zuluma bude određen i jedan hrišćanin, srpski ili ruski izaslanik, jer bez toga komisija neće pokazati nikakva stvarna rezultata, niti će narod imati kuraži da komisiji, sastavljenoj od samih Turaka, predstavi pravo stanje stvari".

U Beograd je iz Carigrada stigla još jedna depeša od Novakovića. Tefik paša je 17. avgusta obavestio Novakovića da će srpski konzul Stanković primiti u Prištini "komisiju sa konsultativnim glasom". Sutradan je Novaković poslao novo pismo.

— Po telegramu našeg Konsulata u Prištini od 14. ov. meseca, izgledalo je da je Saadedin paša došao u Giljan 12. da izviđaj otpočne, i da je namera Portina da nam delom otkaže učešće našeg izaslanika u toj komisiji.

Sišavši u prošli ponedeljak u Carigrad, s namerom da se vidim i o tim poslovima razgovorim s Tefik pašom, saznam, da je uznemirenje u Vasojevićima oko Berana i na crnogorskoj granici, za koje sam već ranije čuo da se bilo započelo, uzelo opet jače razmere, da su Crnogorci ubili na granici tri Arbanasa, da je Sultan telegrafisao Knezu Nikoli neposredno, izjavljujući da mu je nemogućno održati red u tom kraju, ako se sa crnogorske strane stanu vršiti ubistva i izazivanja, i moleći ga da tome kraj učini, i da je, na posletku, Saadedin paša dobio nalog, da se što pre opet krene u Berane.

Kad sam se na Porti sastao sa Tefik pašom i upitao ga o tim događajima, odgovorio mi je da su se doista dogodila ta ubistva na granici crnogorskoj. Što se tiče misije Saadedein paše u Beranama, paša mi kaza da mu nije ništa poznato. Na moje dalje pitanje o dolasku Saadedin paše u Giljan i o tome da li je on tamo otišao po poslu arbanaske komisije i da li su mu izdana uputstva, o kojima mi je na poslednjem sastanku govorio, Tefik paša odgovori, da on još nema pisama od Saadedin paše i da uputstva ovome još nisu izdata.

Teško je oceniti značaj ovih ministarskih izjava ovde gde se, pri dvostrukoj upravi, pored svekolike centralizacije, nikad ne može tačno znati, kako koji posao stoji, ako Turci to neće sami iskreno da kažu — pisao je Novaković.

Saadedin paša je počeo izviđanje bez Stankovića, koji je 24. avgusta 1898. poslao pismo u kome obaveštava Đorđevića da je paša otputovao 22. avgusta "u Prizren u očiglednoj nameri da omete izašiljanje komisije, i da i tamo spremi zemljište, kao što je to već učinio u Giljanu i Prištini. Ovo mu je potrebno na slučaj ako se u Carigradu ne primi njegov izveštaj kako je ovde sve mirno i u redu, nego i plod ovog njegovog prividnog isleđenja, i protiv njegove želje, potpuna komisija ipak dođe da isleđuje zulume, koji satiru i raseljavaju narod u ovim krajevima".

Paša je boravio u Prištini sveta tri dana, od 18. do 21. avgusta. To vreme je bilo isuviše kratko da se izvrši isleđenje mnogobrojnih nasilja u tri kaze: prištinskoj, vučitrnsko i mitrovačkoj. Ali, kako se vidi iz prepiske, za ta tri dana Saadedin paša nije isleđivao nasilja, već je samo pozvao nekoliko seljaka, kojima nikakvo zlo nije učinjeno, a koje su pripremili i zaplašili zaptije i zulumćari, da izjave i potpišu, kako nemaju uzrok da se žale. On je samo takve izjave primao i sobom iz poneo, dok je one koji su imali razloga da se žale isterivao napolje.



PRETNJE TURSKIH VLASTI

Da turske vlasti zabranjuju raji pravljenje i podnošenje žalbi pokazuje i slučaj kad je ovdašnji Mutesarif, 25. aprila, pred seljacima sela Prilužja, Glavotina, Sibovca i Janjine Vode, koji su mu bili došli na žalbu, izgrdio svoga arzovaldžiju Turčina i uhapsio ga, što se usudio da raji piše žalbe. Osim toga ima bezbroj primera da turske vlasti isteruju žalioce Srbe iz ućumata pogrdnim rečima.
Turske vlasti, bojeći se komisije, počele su primoravati ljude da oporiču svoje žalbe. Tako je Mitar Lazić, iz sela godolevca, u nahiji giljanskoj, na to primoran, oporekao 6. ov. meseca u ućumatu giljanskom svoju raniju žalbu da mu je kačak (odmetnik) Šaćir Kopran mučio sina i oteo dve lire i jedan dukat i kravu s teletom. Ućumat je tražio, da se na tome poricanju udari seoski pečat, što su zaplašeni seljaci i učinili. I inače zaplašuju seljake da ne govore istinu pred komisijom, koja se šalje "po želji Srbije", i prete ubistvom ljudima, koji govore narodu da se žali na zulume — pisao je, između ostalog, Ivanić.

SUD ZA MIRENJE KRVI

Saadedin paša je ustanovio takozvane isljahate — sudove za mirenje krvi sredstvom novčanih odšteta među Arbanasima. Za predsednika isljahata postavio je u Prištini Sulejman-agu, poznatog velikog zulumćara, u Vučitrnu drugog Suleman-agu, isto tako zloglasnog čoveka. U isljahatima nije bilo ni jednog Srbina. Ovakvi isljahati već su postojali u ovim krajevima 1892. godine, ali Srbi od njih nisu imali nikakve pomoći, niti se tim načinom među Arbanasima mogla iskoreniti krvna osveta. Novi isljahati ustanovljeni su da bi sprečili slanje komisije.
Isljahati su počeli da pozivaju Srbe kojima je kakvo zlo učinjeno, i primoravaju ih da daju pismene izjave da su zadovoljni i "rahat". Srbe od kojih nisu mogli da dobiju takve izjave terali su da se "izmire" sa razbojnicima, ubicama njihovih sinova i otmičarima njihovih kćeri, pa pošto se tako "izmire" da daju izjave kako im nikakvo zlo nije učinjeno. Pozivali su redom i sve seoske kmetove da im potpišu kako u njihovim selima nema zuluma.


Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 317



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: April 17, 2011, 12:47:51 pm »

*
PREPISKA O ARBANASKIM NASILJIMA U STAROJ SRBIJI 1898—1899 08


TEFIK PAŠA NEGIRA ZLOČINE

Tefik paša, ministar inostranih poslova Turske, u pismu Novakoviću od 17. oktobra 1898. negirao je da su Arbanasi činili zločine nad Srbima

U pismu se, između ostalog, tvrdi da je silovanje snaje Peše Simića od strane Alila Latifovića potpuno izmišljeno. Što se tiče kćeri Makse Nikolića, ona je odista pronađena kod hodže iz Breznice i odvedena zastupniku giljanskog vladike, piše paša. On dalje tvrdi da je, ispitana o onome što joj se dogodilo, ona ovako odgovorila: "Simon, sin Trajkov, hteo me je uzeti za ženu, i ja nisam htela na to pristati. Onda on posla k meni dva Arnautina: Nazira i Zekarija, plati svakome po dve lire, kako bi me primorali da se za njega udam. Ja ipak ne pristadoh".

— Trajko i njegov sin, kada su ispitani po ovome delu, oni potpuno odricahu. No, ipak žandarmi koji behu određeni da zatvore gore pomenute Arnaute, uhvatiše ih kod Trajka, gde se behu sklonili, čime se, pokraj svega odricanja Trajkovog, utvrđuje iskaz gore pomenute devojke — nastavlja paša.

Saadedin paša, putujući tri dana po selima, koja sačinjavaju lepinsku kazu, primetio je, navodi paša, da svi seljani rade spokojno i u potpunoj sigurnosti na svojim poljima, i on je sam video jednog hrišćanina, koji beše otišao u sedište sandžaka i vratio se u svoje selo sasvim sam, a niko ga nije uznemirivao.

— Kao što izlazi iz ove istrage, napadi koji se pripisuju Arnautima, ili su neosnovani, ili su uveličani. U ostalom, ovi slučajevi se nisu dogodili, kao što se tvrdi od 27. aprila do 3. juna tek. godine, već mnogo pre ovoga vremena, a nekoliki datiraju još i od pre četiri godine. Krivci su bili svi sudski gonjeni i strogo kažnjeni.

— Svi ovi događaji desili su se između turskih podanika i ja smatram za dužnost ovde izneti, da bi naziv Srbina mogao u toliko manje dolikovati hrišćanima, o kojima je reč u noti Vašeg Prevashodstva, što su ovi — u ostalom, malobrojni i rastureni po turskim selima, poreklom Bošnjaci i Arbanasi, od kojih se ne razlikuju ni po običajima, ni po navikama.

— Treba takođe napomenuti, da su nedela, koja čine ovi hrišćani na štetu svojih zemljaka muslimana, još mnogobrojnija od onih zbog kojih se hrišćani tuže protivu muslimana, i, što je još gore, dok muslimanski krivci vuku zaslužene kazne, dotle se hrišćani izvlače ispod suđenje, bežeći u Srbiju, gde su neki među njima, kao: Milosava i Radenko iz sela Kovagiča (Vučitrn) — ubice više muslimana — stavljeni za pandure pogranične straže — pisao je, između ostalog, paša.

Sadedin paša je takođe tvrdio da razlika u veroispovedi nije nikada bila u ovim krajevima uzrok mržnje i nesloge. Kada je u pitanju čast žena, strogost običaja kod Arnauta u ovom pogledu poznata je svakome, zaključio je paša. Neosnovanim je nazvao i tvrdnje da su crkve izložene napadima.

Ovo je navelo Novakovića da 21. decembra 1898. pošalje novu notu Tefik Paši. Pozivajući se na izveštaj Njegovog Prevashodstva Saadedin paše koji od više nego 100 slučajeva, dostavljenih Visokoj Porti od strane Kralj.
Poslanstva, pominje samo trideset, pa i te pokušava da spori, Vaše Prevashodstvo tvrdi, da su napadi, koji se Arnautima pripisuju, neosnovani, i svoju prvu nogu završuje izjavom, kako je uvereno, da će Kralj, Vlada i sama uvideti, da je obmanuta od ljudi, kojima je u računu da pokvare odnose prijateljstva i dobrog susedstva, koji tako srećno postoje između obe zemlje.

Zato baš što i mi od sveg srca želimo da se održe odnosi dobrog prijateljstva, koji postoje između srbije i Turske, iskreno žalimo što nikako ne stoji, da je Kralj Vlada obmanuta. Poričući naše tvrđenje, da su crkve bile izložene napadima, Vaše Prevashodstvo govori samo o jednom jedinom slučaju, i to o onom, koji je Njegovo Prevashodstvo Saadedin paša našao za dobro pomenuti, no ipak potvrđuje, da je crkva laplovska bila opljačkana.

Ako njegovo Prevashodstvo Saadedin paša misli, da može reći, da se na crkve nije napadalo, pošto se u našem prilogu govori samo o jednom slučaju, koji je mogao u očima carskog izaslanika izgledati kao izuzetak, mi smo, po nesreći, u stanju da dokažemo da se razbojništvo Arnauta ne zaustavlja na pragu samo jedne crkve.

Tako u šumi čičevačkoj, koja razdvaja, vučitrnsku kazu od dreničke ravnice, Arnauti su srušili više crkava, i za to se slave u njihovim narodnim pesmama - pisao je Novaković. Nepunih mesec dana kasnije, Novaković je ukazivao na to s kolikom sporošću Visoka Porta radi po žalbama Srba protiv arbanaskih nasilja u Staroj Srbiji, "ne mareći ni za savete velikih sila, ni za kritiku štampe, ni za naše nastojanje čitavim zbornikom nota, vidi se po tome, što sam, sa svim po tradicinalnom šablonu, tek prekjuče dobio, i to na osnovu izveštaja Kosovskog valije, odgovor na prvu notu, koju sam joj uputio meseca maja prošle godine. Šablonska kancelarijska brazda izbija nemarno kroz politički i skroz aktuelni značaj ovih poslova".



PRISTRASNOST VISOKE PORTE

Novaković je redovno izveštavao Visoku portu o zločinima i nasilju nad Srbima, ali se odgovori nisu razlikovali.
— Pored tolikih zločina, koje smo joj ukazali, pored tolikih naših opomena i molba da se stane na put arbanaskim nasiljima, Porta se jednako pridržava usvojenog sistema, koji se sastoji u tome da opovrgava naše nepobitne navode i da brani svoje vlasti.
Ma koliko da su pristrasni i netačni izviđaji, koje turske vlasti u Kosovskom Vilajetu vrše po naredbi Visoke Prote a usled naših nota, ipak rezultat tih izviđaja u našu je korist. I prilog koj mi je Porta poslala uz gore pomenutu svoju notu, a čiji prepis imaj takođe čast poslati Vam i onaj prilog Portine note, na koji sam ja odgovorio pismom mojim od 21. decembra prošle godine, dokazuju, da se nasilja vrše u velikoj meri i da su turske vlasti i suviše slabe i suviše nehatne - pisao je Novaković vlastima u Beogradu.


Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 317



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: April 17, 2011, 12:48:10 pm »

*
PREPISKA O ARBANASKIM NASILJIMA U STAROJ SRBIJI 1898—1899 09


NA ZULUME SE NIKO NE OSVRĆE

Srpski izaslanik u Carigradu tražio je od turskih vlasti da se "zakoni podjednako vrše i nad muslimanima, kao i nad hrišćanima, i da se ničija zla radnja — radi vere — kroz proste ne gleda"

Prepiska između Tefik paše i Stojana Novakovića se nastavila i narednih dana. Novaković je redovno slao izveštaje i u Beograd koji je obaveštavao o tome da se na zulume koje čine Arbanasi nad srpskim stanovništvom u Staroj Srbiji gotovo niko ne osvrće.

Na adresu Visoke porte redovno su stizale note s nabrojanim zločinima.

Početkom 1899. godine, 26. januara, Tefik paša je poslao odgovor Stojanoviću.

— Primio sam Vašu notu, zajedno sa prilogom, koju mi je Vaše Prevashodstvo izvolelo uputiti 14. maja, prošle godine broj 744, a po predmetu zločina i nedela, o kojima se tvrdi, da su izvršeni na granici u pograničnim varošima.


PRIKRIVANJE ZLOČINA

Valija kosovskog vilajeta, pozvat da povede istragu o ovim slučajevima, poslao je Visokoj Porti priloženi pregled u prevodu, u kome su izloženi rezultati izviđaja, koje su na samom licu mesta izvršile naročito za to postavljene komisije, i to u svakom od onih slučajeva, koji su Kralj. Poslanstvu dostavljeni — pisao je Tefik paša.

Naravno, i ovoga puta je ispalo da zločina, uglavnom, nije bilo.

Novaković je bio u skoro svakodnevnom kontaktu i sa ostalim turskim velikodostojnicima. Jedan od njih bio je i Tahsin-bej, a o razgovoru je odmah obavestio Đorđevića.

— I pitanje o našim žalbama i o istražnoj komisiji sa našim delegatom po predmetu arbanaskih nasilja nisam ostavio nepomenuto u prekjučerašnjem razgovoru sa Tahsin-bejom o našim nesvršenim poslovima.

Svratio sam mu pažnju na našu stvarnu odanost k miru i redu, na umerenost zahteva za naše sunarodnike u Turskoj, gde mi, osim sigurnosti života, imanja i prosvetno-crkvenog nesprečenog razvijanja ništa drugo za njih ne tražimo — pisao je, između ostalog, Novaković.


ZAHTEVI SRBA

Srpski izaslanik u Carigradu pomenuo je Tahir beju da Srbi isključivo traže "da se zakoni podjednako vrše i nad muslimanima, kao i nad hrišćanima, i da se ničija zla radnja — radi vere — kroz proste ne gleda".

Tim duhom opšte zakonitosti zadahnuti su i srpski zahtevi protiv arbanaskih zuluma. Govorio je Novaković i o tome da je tražio ozbiljnu komisiju za istragu zločina sa srpskim delegatom. Rezultat toga bilo bi "utvrđenje sigurnosti i reda u onim krajevima, u čem je prava korist Carstva, i veće učvršće međusobnih prijateljskih odnošaja među Srbijom i Turskom".

Novaković je zaključio s molbom "da se u tom pravcu iz Dvora ne smeta zadovoljenu naših zahteva".

Tahsin-bej je odgovorio da će on Novakovićevu molbu predstaviti Sultanu, da ne zna njegovo mišljenje i sud, i samo sa svoje strane napominje da se "ovaj srpski zahtev potpuno zadovoljava najnovijom Sultanovom naredbom valijama, u kojoj se najstrože preporučuje čuvanje lične sigurnosti i valijama oštro zapoveda, da na odgovor uzimaju i kažnjavaju one činovnike, koji bi se, ma u čem, ogrešili o ovu previsoku zapovest".


NAREDBA
 
Tahsin-bej se, kako je pisao Novaković, starao da pokaže, kako je time želja Srba zadovoljena. Pritom je pronašao naredbu štampanu u nekom turskom listu i celu je pročitao Novakoviću.

— Ja sam odgovorio, prvo, da je vrlo teško za izvršenje naredba o hvatanju i o kažnjavanju činovnika, zbog toga što to opet imaju da izvrše činovnici, koji po običaju i prirodi ljudskoj jedan drugog čuvaju. Nekolikim primernim kaznama u dotičnom vilajetu najbolje bi se poslužilo potrebi sigurnosti, jer bi, samo iz toga, zlikovci videli da se sa njima ne tera šala.

Osim toga, kazao sam: pomenuta je naredba dobra i dovoljna za sadašnje prilike u vilajetima, u kojima je obično red i mir, ali Kosovski Vilajet, nažalost, naročito pak nekoliki sandžaci njegovi ne mogu se staviti u red sa ostalim krajevima. Onde je sve drugojačije, ugled i interesi Carstva zahtevaju onde druge mere i tamo se tom opštem naredbom ništa neće moći popraviti. Naročit sastav stanovništva, naročit način života i dosadašnji događaji traže i naročit postupak za te sandžake — pisao je Novaković.

Tahsin-bej je zaključio razgovor novim obećanjem da će izvestiti Sultana. Ali se iz svega toga razgovara, zaključio je Novaković, razgovetno se moglo videti "da se krugovi dvorski složno i uporno protive svoj meri u smislu istrage i kažnjenju arbanaskih zuluma u Staroj Srbiji, što je i tolikim drugim posmatranjima potvrđeno.



NASILJNO RASELJAVANJE

G. Dr. Vladan Đorđević, Ministar Inostranih Dela
G. Stojanu Novakoviću, Poslaniku Srbije u Carigradu
Beograd, 10. marta 1899.
Iz doline Ibra prebeglo je u Srbiju od grdnih zuluma pre desetak dana 118 duša. Ovo nasilno raseljavanje našeg naroda iz Stare Srbije puno je opasnosti za mir na granici i u pograničnim krajevima u Turskoj. Učinite odmah novu predstavku Porti i svratite joj pažnju na opasnosti ovoga stanja, sa zahtevom da naši sunarodnici budu jednom zaštićeni od napada i zuluma arbanskih.
Bliže podatke šaljem vam poštom.
Dr Vladan Đorđević


Glas javnosti, 22. april 2007.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 317



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: April 17, 2011, 12:48:34 pm »

*
PREPISKA O ARBANASKIM NASILJIMA U STAROJ SRBIJI 1898—1899 10


SRBI NE ZNAJU DA LI ĆE DOČEKATI SUTRAŠNJI DAN

Visoka Porta, umesto da se ozbiljno odazvala zahtevima srpskog Poslanstva, našla je način da sačuva mesne vlasti koje su svojom nebrigom i zlonamernošću postale saučesnice napadača muslimana

Novaković je bio poslanik Srbije u Carigradu četiri godine i za to vreme napisao je Tefik paši nekoliko desetina pisama, uputio brojne note i nabrojao više stotina zločina koje su Arbanasi počinili nad Srbima.

U pismu koje je 24. marta 1899. poslao u Beograd, ministru inostranih dela Vladanu Đorđeviću, Novaković podseća da je "Kraljevsko Srpsko Poslanstvo više puta skretalo pažnju Carskoj Vladi na samovoljna i do krajnosti žestoka zla dela, koja arnautsko stanovništvo sistematski i stalno vrši nad hrišćanskim stanovištvom izvesnih sandžaka Kosovskog Vilajeta".

Visoka Porta, umesto da se ozbiljno odazvala zahtevima ovog poslanstva, pisao je, između ostalog Novaković, "usvojila je način, da ma po koju cenu zakloni mesne vlasti, koje su svojom nebrigom i zlonamernošću postale u nekoliko saučesnice napadača muslimana".

— S obzirom na takvo držanje Visoke Porte, sasvim je prirodno što je arbanasko stanovništvo, ne bojeći se da će biti kažnjeno, dalo najslobodnijega maha svome religioznom fanatizmu.

Pored nekoliko uspokojavajućih odgovora visoke Porte na žalbe ovoga Poslanstva, hrišćani u sandžacima prištinskom, prizrenskom i pećkom, žive jednako pod neprestanom pretnjom i nisu nikada sigurni da će dočekati sutrašnji dan. Ako se slučajno desi da se kakav hrišćanin usudi uzeti udela u kakvoj, ma i najnovijoj zabavi, on to skupo plaća, kao što su platili, da od mnogih slučajeva navedeno samo jedan, ona četiri srpska mladića iz Mitrovice, od kojih je jedan ubijen, a ostala su trojica bili bijeni i stavljeni u zatvor, u kome se još nalaze, i to samo zato, što su se jedne večeri, za vreme mesojeđa, usudili izaći u maskama — pisao je Novaković.

On ukazuje i na najnoviji talas iseljavanja srpskog stanovništva koji uzima sve veće razmere i time stvarati Kraljevskoj Vladi sve veće i veće neprilike.

— Ja sam dobio formalni nalog da obratim još jednom pažnju Carske Vlade na nesnosno stanje srpskog stanovništva u Kosovskom Vilajetu, stanje puno opasnosti za budućnost i koje će imati nepovoljnog uticaja na odnose dobrog prijateljstva koji sada postoje između obeju Država. U interesu samih tih odnosa, i da bi se otklonili zapleti, koje bi produženje ovakvog stanja stvari moglo sobom doneti, mi se ponovo obraćamo Carskoj Vladi i najživlje je molimo, da energično postupi, da izda najozbiljnije naredbe mesnim vlastima — koje su sa svoje tromosti i pristrasnosti jedine krive za anarhiju, što vlada u jednom delu Kosovskog Vilajeta — da primenjuju na sve i svakoga zakon potpuno jednako i u svoj strogosti — pisao je Novaković.

Kao i više puta ranije, a i kasnije, Novaković je pisao da su Srbi i vlasti Beogradu ubeđene da su carski zakoni, kad bi se primenjivali sa svim nepristrasno i podjednako na ceo svet, na muslimane, kao i na hrišćane, dovoljni, da uspostave red i bezbednost u Staroj Srbiji. Novaković, kao ni njegovi naslednici na funkciji u Carigradu, nije tražio ništa više, nego da se postupa podjednako prema stanovništvu muslimanskom i srpskom u tim krajevima.



NOTA BR. 1753

U noti od 21. decembra 1898. godine br. 1753 Novaković je govorio o iseljavanju srpskog stanovništva, za šta su bile povod arbanaske svireposti. Dva meseca kasnije i sam je bio začuđen da je iseljavanje već uzelo tako velike razmere da je Kraljevska Vlada bila izložena troškovima i neprekidnim neprilikama, kako političkim tako i administrativnim, zbog razdraženosti, koja je, usled toga, srpskim javnim mnjenjem ovladala.
— Samo početkom februara 110 lica moralo je da napusti svoje ognjište i iseli se u Srbiju, da bi se na taj način spasla od arbanaske obesti, koji su im smrću pretili — zaključio je Novaković.


Glas javnosti
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: