Kraj turske vlasti u Srbiji
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
ISTORIJSKA DOGAĐANJA « ISTORIJSKA RASKRŠĆA I « Vreme ropstva « Kraj turske vlasti u Srbiji
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kraj turske vlasti u Srbiji  (Pročitano 11452 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 318



Pogledaj profil
« poslato: Mart 26, 2011, 07:04:08 pm »

*

BEOGRADSKI VEKOVNIK

Prestonica Srbije i srpskog naroda je stalno naselje puna 24 veka. Toliko traju nataloženi mitovi, legende, predanja, zapisi, tradicije i maglovita sećanja. Beogradski Vekovnik je zbirka tragova naših predaka i onih koje je sudbina provela ovim mestom istorijske vetrometin



KRAJ TURSKE VLASTI U SRBIJI

Devetnaestog aprila 1867. godine, ferman turskog sultana o predaji tvrđava u pašaluku, javno je objavljen na poljani kod današnjeg glavnog ulaza na Kalemegdan. U Beograd su se slili Srbi iz svih krajeva zemlje, ali i iz Zemuna, Pančeva, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Like i svih krajeva u kojima živi srpski narod. Nikada do tada grad nije više blistao od sreće i osmeha, u svečano narodno ruho odevenih žena, devojaka, mladića i ljudi. Na savskom pristaništu pristigle brodom, čekali su hleb i so u rukama mladih Beograđana. Na prilazu Carigradskim drumom, slika je bila istovetna. Sve beogradske kuće bile su otvorene za goste, čak i ako se gosti i domaćin do tada nikada nisu videli. Beograd je otvorio vrata svom narodu na dan najznačajniji u proteklih nekoliko vekova. Od ranog jutra reke ljudi slivale su se ka svečanoj tribini, prekrivenoj srpskim ćilimima i prostirkama, ukrašenoj cvećem i crveno-plavo-belim trobojkama sa ocilima. Dan je bio lep, pravi prolećni. Srpski vojni orkestar postrojio se sa leve strane tribina, a sa druge nizami i njihova muzika.

Kada je Ali Riza paša krenuo iz tvrđave, knez Mihailo je na belom konju pojahao iz dvora, odeven poput starog srpskog viteza iz Dušanovih vremena. Za Knezom, u nekoliko kočija pristigla je porodica Obrenović: strina Tomanija supruga Jevrema Obrenovića, sestra Ana Konstantinović i kći Katarina, sestra Perka, strina Ana Jovana Obrenovića, sestre Ermila Ćupićka i Savka Rajić.

Tačno u 11 časova, knez Mihailo je izvršio smotru čete narodne vojske: "Zdravo junaci"!, "Od boga ti zdravlje gospodaru!". Knez je salutirao i turskom bataljonu postrojenom nasuprot srpskim vojnicima: "Padišah jok čaša" — "Živeo sultan!", bio je vojnički otpozdrav Turaka.

Dubokim naklonom, muhafiz beogradske tvrđave Ali Riza paša, pozdravio je srpskog kneza. Potom su Ali Riza paša i Ašir paša, zaseli na centralnom delu tribina, okruženi predstavnicima sila garanata — Rusom Šiškinom, Italijanom Skovasom, Englezom Longsvortom, Prusom Meronijem, Francuzom Botmilom, Rumunom Kantakuzenom i Austrijancem Lenkom od Volsberga. Na srpskoj strani tribine, sedeli su Knez, mitropolit Mihailo, predsednici Vlade Ilija Garašanin, Državnog saveta Jovan Marinović, Narodne skupštine Živko Karabiberović, ministri Rajko Liješanin, Kosta Cukić, Milivoje Blaznavac i Nikola Hristić, zatim poslanik u Carigradu Jovan Ristić, dok je posebno mesto imao ostareli i oboleli ustanik Jevrem Nenadović, kojeg su Mihailovi konjanici na ramenima preneli do tribina.

Srpski orkestar intonirao je himnu "Drino, vodo hladna". Nastala je apsolutna tišina. Potom se začuo na turskom jeziku tekst sultanove naredbe o poveravanju na upravu knezu Mihailu tvrđava u Beogradu, Smederevu, Šapcu i Kladovu. Ferman je pročitan i na srpskom jeziku, a potom je odjeknuo 21 plotun topova sa beogradskih bedema. Ali Riza paša, sa crvenim kadifenim jastučetom na kojem su blještali simbolični gradski ključevi tvrđave Beograd, pristupio je i pružio ih knezu Mihailu. Mihailove reči zaglušila je topovska kanonada sa bedema, na kojem se, na jarbolu pred vezirovim konakom, polako uzdizala srpska zastava. Radosni usklik naroda zaglušio je i topove, dok su zvona sa Saborne crkve brujala lepše nego ikada.

Na zapovest komandanta Svetozara Garašanina, prvi srpski vojnik uspeo se na bedem prema varoši, prekrstio se i ponosito, u stavu mirno počeo da stražari. Ljudi su zaplakali, padali jedni drugima oko vrata, nastalo je neopisivo radovanje i veseljenje. Duboko potreseni Knez je podigao gradske ključeve da ih svi vide. Orkestar je zasvirao "Prag je ovo milog srca", a Knez uzjahao konja i krenuo u obilazak tvrđave. Ali Riza paša, koji je donekle bio prijatelj Srba, ispred svog konaka je predao Knezu zlatan ključ u znak gospodarstva srpskog. Mihailo je znao da je ispunio Karađorđeve, Miloševe i sve petovekovne srpske snove o slobodnoj Srbiji.

Specijalno naručen orkestar, taktovima pesme "Večernji nizamski rastanak" ispratio je Turke dva dana kasnije. Sedmog maja, sa savskog pristaništa zaplovio je "Deligrad", sa čije palube je setni Ali Riza paša posmatrao grad u koji turska noga više nikada neće da zakorači.



U TO VREME (1867)

1867. U Glazgovu prva hirurška intervencija pod antiseptičkim uslovima. Hirurg Džozef Lister operisao sestru Izabelu.
1867. Nobel pronašao dinamit.
1867. Johan Štraus komponovao "Na lepom plavom Dunavu".
1867. Svetska izložba u Parizu.


piše: Jovan Nikočić
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/04/19/srpski/bg07041805.shtml
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: