Prekrajanja granica na Balkanu
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Prekrajanja granica na Balkanu  (Pročitano 3709 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« poslato: Mart 26, 2011, 06:58:10 pm »

*

VELIKA MAJKA I MALA DECA

 
Proces prekrajanja granica na Balkanu još traje i najverovatnije se neće završiti sa "ucrtavanjem" Kosova kao posebne države na mapi sveta. Jer, ni države, pogotovo kada su marionetske i podmetnute, ne mogu tek tako, dekretom, postati stabilne i sigurne članice međunarodne zajednice. Bilo je i pre Buša svetskih moćnika koji su kosovskim Albancima crtali državu, pa nije ispalo ništa ni od te države, ni od tih silnika.

Najnovije prekrajanje državnih granica na Balkanu počelo je u vreme pada Berlinskog zida, kada su se, sticajem istorijskih okolonosti i promenom balansa snaga na svetskoj političkoj sceni, svodili zaostali računi iz dva prethodna svetska rata.


STVARANJE

Na Balkanu je to bilo najbolnije. Zajednička država, koju su Južni Sloveni sanjali, gradili i za nju krvarili, raspala se maltene preko noći i to po šavovima kojima su njeni narodi sedam decenija "štepali" međusobno bratstvo i jedinstvo.

Ta zajednička država je nastala na ruševinama Prvog svetskog rata, uz oduševljenje njenih naroda i svesrdnu podršku velikih sila, naročito Amerike, Engleske i Francuske. Zvala se Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi 1929. godine, na inicijativu kralja Aleksandra Karađorđevića promenila ime u Kraljevinu Jugoslaviju.

To je bila "prva Jugoslavija".

"Druga" je začeta na Drugom zasedanju AVNOJ-a 1943. godine u Jajcu, da bi na kraju rata dobila korigovano ime Demokratska Federativna Republika Jugoslavija, ime koje će 1946. promeniti u Federativna Narodna Republika Jugoslavija. Država je bila sastavljena od pet republika. Godine 1963, kada je uzela novo ime, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, dobila je i šestu - Bosnu i Hercegovinu. U sastavu Srbije bili su Kosmet i Vojvodina.

I sve je išlo relativno dobro, dok nije umro vođa "druge Jugoslavije" Josip Broz Tito i dok se nije srušio Berlinski zid.


NAJAVA

Šavovi "bratske zemlje" počeli su da pucaju na 14. vanrednom kongresu Saveza komunista Jugoslavije, koji je održan u Beogradu od 20. do 21. januara 1990. godine. Kongres, međutim, nije završen. Slovenci su u znak protesta i neslaganja, napustili kongres, a odmah za njima su otišli i Hrvati. To je bio poslednji zajednički skup jugoslovenskih komunista i najava raspada zemlje.

Prva je iz države otišla Slovenija, koja je u leto 1991. godine nasilno zaposela svoju granicu, a potom i otvorila vatru na jugoslovenske vojnike. Slovenija je posle plebiscita, 25. juna 1991. godine, proglasila nezavisnost. Tog istog dana i Hrvatska je proglasila svoju nezavisnost.

Savezna vlada je dan kasnije zauzela stav da su te odluke nelegalne, a vojsci i policiji naredila da preuzmu granice i stave ih pod kontrolu.

Ništa se od toga nije desilo, sem što je zemlja počela da puca po svim šavovima, nacionalnim, federalnim, verskim, paravojnim i međunarodnim.


RASPAD

Vasington na početku jugoslovenske krize bio za očuvanje zajedničke države, ali kada je presabrao svoje strateške intrese na Balkanu i kada se suočio sa kategoričkim stavom Nemačke i Vatikana da će Hrvatska i Slovenija biti priznate, sviđalo se to nekom ili ne, i Amerika se priklonila rasturanju jugoslovenske države.

U međuvremenu, Evropska zajednica, Amerika i Vatikan priznali su Hrvatsku i Sloveniju u "avnojevskim granicama", za šta je najviše zaslužna "Badinterova komisija", koja je protumačila, potkraj 1991. godine, da pravo na samoopredeljenje naroda nije do kraja jasno, ali da se pod njegovim izgovorom ne mogu menjati međusobne granice republika. Granice se mogu menjati samo dogovorno, kaže se u saopštenju komisije, ali pošto takvog dogovora u Jugoslaviji nema, postojeće granice ostaju na snazi i dobijaju svojstvo državnih.

Posle su tim putem krenule Bosna i Hercegovina i Makedonija. Put za secesiju je bio otvoren. BiH je od strane SAD i EZ priznata kao nezavisna država 6. aprila 1992. godine, a Makedonija je primljena u UN godinu dana kasnije, ali pod privremenim imenom Bivša jugoslovenska republika Makedonija, uz napomenu da je to ime privremeno dok se ne reši spor između Makedonije i Grčke oko naziva države.

U međuvremenu, nastala je "treća Jugoslavija". Pošto su se ostali razišli iz zajedničke države, Srbija i Crna Gora su 27. aprila 1992. godine proglasile novi ustav za novu državu, treću po redu, koja će nositi ime Savezna Republika Jugoslavija.


FINALE

Oni koji su mislili da je tu stavljena tačka na dalje podele i secesije, ubrzo će se uveriti da još nema kraja. Pod pritiscima secesionista iz Crne Gore, koji su imali prijemčiv stav i kod Amerikanaca i u Evropskoj uniji, 4. februara 2003. godine ugasilo se ime Jugoslavije. Nova država će se od tog dana zvati "državna zajednica Srbija i Crna Gora", ime kakvo se retko sreće i u svetu i koje u sebi nosi klicu skore smrti.

Tako je i bilo. U Crnoj Gori je 21. maja 2006. godine održan referendum, na kojem se većina građana odlučila za odvajanje, pa je Skupština 3. juna te iste godine proglasila nezavisnost Crne Gore.

Dva dana kasnije, nevoljno ali neminovno, i Srbija je konstatovala da je od tog dana samostalna, nezavisna država, vraćajući u naziv države svoje staro ime.

Tu je trebalo i da se završi taj proces crtanja novih državnih granica i deljenja teritorija na tlu nekadašnje Jugoslavije. Na takav zaključak, reklo bi se, upućuje i mišljenje onog francuskog eksperta Badintera. Ali, Buš očito misli drugačije.

E. N. | 24. februar 2008.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:211017-Velika-majka-i-mala-deca
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: