Nema ni snažne ni jedinstvene Jugoslavije bez slabe i razbijene Srbije
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
ISTORIJSKA DOGAĐANJA « ISTORIJSKA ČITANKA  « Teme vezane za istorijska događanja « Nema ni snažne ni jedinstvene Jugoslavije bez slabe i razbijene Srbije
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nema ni snažne ni jedinstvene Jugoslavije bez slabe i razbijene Srbije  (Pročitano 3321 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« poslato: Februar 26, 2011, 12:23:22 am »

**

JOSIP BROZ TITO:

NEMA NI SNAŽNE NI JEDINSTVENE JUGOSLAVIJE BEZ SLABE I RAZBIJENE SRBIJE

Rezultat — šest republika i dve pokrajine. Od bivše Srbije ne ostaje ništa.

Sem Kosova i Metohije, unutar granica republike Srbije, Tito proglašava jos jednu pokrajinu — Vojvodinu. Tako su Srbi iz Vojvodine postali autonomni od Srba iz Srbije.

"Na drugoj strani, hrvatskoj državi Tito prisajedinjuje srpsku pokrajinu Baranju, zatim Istru, Dalmaciju i gotovo celu jadransku obalu sa ostrvima."

"Marta 1945. godine Tito proglašava specijalni zakon kojima se nekih 200.000 Srba, koje su Albanci za vreme II SR proterali sa Kosova, zabranjuje povratak njihovim kućama. Ubrzo se uklanja granica sa Albanijom i otuda ce se u srpska imanja useliti desetine hiljada Albanaca. Kosovo, dobija poseban ustavni položaj autonomije, a ispred terora Albanaca u druge krajeve Srbije beži više od 300.000 Srba…"

Zakonom o zabrani povratka prognanih Srba na Kosovo oduzelo im se pravo na svoju zemlju, njihov drevni etnički prostor. Nije nikakvo čudo što je 1941. godine na Kosovu bilo skoro 40% Srba, a danas — ni 10%.

Te 1945. godine, dobili smo i novu naciju, crnogorsku. Prvi put u svojoj istoriji, stanovnici ove stare srpske države, izjašnjavaju se — nesrbima.

Kao da ni to nije bilo dovoljno.

Godine 1974. autonomija je dobila element državnosti. Tito, belosvestki avanturista, agent jedne strane zemlje, jedne tuđe organizacije, čovek antisrpskog odgoja koji je Srbijom vladao duže nego ijedan Srbin, proglasio je četvrti posleratni Ustav kojim je autonomno Kosovo postalo apsolutno nezavisno od Srbije i sa pravom veta na svaki zakon donet u Srbiji. Takođe, Srbiji se nametnula obaveza da novčano pomaže Kosovo. Šiptari su dobili obrazovna, verska, politička, kulturna prava. Redovno je dolazilo do teške zloupotrebe statusa autonomije. Pravni poredak nije funkcionisao, vršilo se nasilje i teror. Šiptari su rušili, palili i pljačkali srpske crkve, manastire, istorijske i kulturne spomenike, razorili groblja... Ovim je uništeno ne samo dragoceno srpsko kulturno nasleđe nego i deo svetske kulture. Šiptarsko uređenje života je bilo i ostalo po običajnim normama srednjeg veka tako da im ništa sveto nije.  

Setimo se samo Albanca Sinin-paše, velikog vezira Turske, koji je 1594. godine iz groba otkopao i na lomači spalio mošti Svetog Save, osnivača srpske crkve i najvećeg nacionalnog svetitelja.


"Skupština Kosova jednostrano proglasila nezavisnost"

Njihov cilj je uvek bio jasan. Nisu ga ni krili. Imali su punu podršku Tita i komunistickog režima.

Punih 40 godina Tito je samo produbljivao jaz između Srba i ostalih naroda i narodnosti ali skrivenim, planskim i dubinskim oblicima. Avnojske granice u bivšoj Jugoslaviji postavio je mimo prirodnih teritorija pojedinih naroda i sve to na štetu Srba. Još od 1941. godine, Srbi sa Kosova zapravo i nemaju otadžbinu; izdat je i prepušten sam sebi.

Opominjao nas je književnik Vuk Drašković, glasnije i bolnije od svih drugih: "Čelom dodirnusmo samo dno nacionalnog poniženja i više nemamo kud, sem da se uspravljamo. Da se vratimo sebi, svojoj kulturi, tradiciji, eposu, svemu onome što raspaljuje vatikansku i kaptolsku srbofobiju i što nam jedino može i hoće povratiti nacionalno dostojanstvo, snagu i ugled među drugim narodima."

Pripremljen je teren za dramu za koji je scenario pravljen 1943. godine. Završni čin sprovodi se danas. Svi bi opet da se slade srpskom nesrećom. Ceo svet je tu. Svi oni koji su ne tako davno takođe bili tu rušeći Jugoslaviju: velike sile, međunarodne političke, vojne i finansijske organizacije, političari, trgovci i proizvođači oružja i droge, medijski manipulatori... Amerikanci već pola veka vode bolesnu politiku. Zapadnu Evropu kao da je zahvatilo ludilo. I jedni i drugi podržavaju Šiptare, nemareći za demokratiju i ljudska prava. Arogantni i oholi, po ko zna koji put u istoriji nameću srpskom narodu svoju volju u skladu sa interesima i aranžmanima koji samo njima odgovaraju.

I taj "Zakon jačeg ograničava pravo slabijeg ne samo na dostojastvo, nego i na puki opstanak."

Diktira onaj kome se to može. A šta može Srbija danas? Da zarati sa celim svetom?

"Za koga i gde još da izginemo, odakle još da se iselimo i čega još da se odreknemo"?

Angelina, 17.02.2008.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: