Predrag R. Dragić Kijuk — Catena mundi [Verige sveta]
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
ISTORIJSKA DOGAĐANJA « ISTORIJSKA ČITANKA  « Knjiga kao putokaz — odabrane stranice  « Predrag R. Dragić Kijuk — Catena mundi [Verige sveta]
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Predrag R. Dragić Kijuk — Catena mundi [Verige sveta]  (Pročitano 11048 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 08, 2014, 02:39:58 am »

**

Predrag Dragić Kijuk — CATENA MUNDI

SRPSKA HRONIKA NA SVETSKIM VERIGAMA




KULTNA KNJIGA SRPSKOG NARODA • ENCIKLOPEDIJA SRPSKE ISTORIJE I DUHOVNOSTI


KO JE TVORAC CATENE MUNDI

Predrag Dragić Kijuk, tvorac Catene mundi, bio je i ostao remetnik: borio se protiv zaborava, a za trajne vrednosti, neodvojive od uspravnog stajanja pred Bogom i ljudima.

U Kembridžovom encikpopedijskom izdanju (Cambridge, England) "2.000 intelekgualaca u 21. veku" dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu.



CATENA MUNDI
Srpska hronika na svetskim verigama ▪ II izdanje
Priredio
Predrag R. Dragić Kijuk
Izdavač
Catena mundi doo, Beograd
Glavni urednici
Branimir Nešić & Boško Obradović



* * *

11000 Beograd, ulica Vojvode Stepe 113, lokal 8
telefon 011/3980739 ▪ 011/4060390
kontakt1@catenamundi.rs
www.catenamundi.rs
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Decembar 08, 2014, 02:41:55 am »

**

Predrag Dragić Kijuk — CATENA MUNDI
SRPSKA HRONIKA NA SVETSKIM VERIGAMA

                                                                      
Predgovor drugom izdanju


Tajna pšeničnog zrna

                               Nema danas većeg bola nego voleti svoju Otadžbinu.
                               Ta ljubav je moj najveći krst.

                                                           Starac Nikanor Hilandarski


Početkom 20. veka Jovan Cvijić je napisao: "U doba Strabona i Ptolomeja, crtalo se na kartama i opisivalo u geografskim delima jedno planinsko bilo, koje se bez prekida pružalo od Istoka na Zapad, od Crnoga Mora do Alpa. U doba Renesansa ono se zvalo Catena Mundi ili Catena del Mondo. Ispitivači prve polovine XIX veka zovu ga Centralno Bilo. Ono je delilo južne balkanske zemlje: Grčku, Makedoniju i Trakiju od severnih, teže pristupačnih i hladnih oblasti, sa velikim snegovima i jakim mrazevima, koje su naseljene, kako govorahu Jelini, varvarima. To Bilo je činilo visoku barijeru između divljih severnih oblasti i civilizovanog Juga."

Enciklopedijom Catena mundi, čiji doslovni prevod sa latinskog znači "verige sveta", Predrag R. Dragić Kijuk je 1992. godine otvorio srpsku hroniku na svetskim verrigama. Tu tajnu istoriju Kijuk je odneo sa sobom u snegu i ledu zavejane Srbije, na Časne verige Svetog apostola Petra, 29. januara 2012. godine.

U tom prepletu, verigama ili lancu piščeve sudbine i njegovog dela, u tajni pšeničnog zrna (Jn 12,24), krije se i tajna prvog izdanja enciklopedije Catena mundi, čija je sudbina mistična poput njenog imena.

Tek što se pojavila u prodaji, enciklopedija je u najvećoj meri volšebno nestala sa polica knjižara. Tako dragocena i u to vreme skupocena knjiga, u tiražu od 3000 primeraka, nije mogla lako da se rasproda. Postavlja se pitanje: čiji interes je bio da enciklopedija ne dođe do većeg broja čitalaca?

Ipak, Catena mundi je iza sebe ostavila trag.

O njoj se pričalo u intelektualnim krugovima, ali šapatom; u Akademiji, koja se zove SANU, ona se čitala, ali krišom; u Narodnoj biblioteci Srbije danima ste morali da čekate da dođete na red da biste utonuli u tajne koje enciklopedija otkriva... Malobrojni su srećnici koji su stigli da je kupe pre njene "kristalne noći" i zato ste tako bitnu knjigu mogli da dobijete na čitanje samo uz čvrsto obećanje da ćete je čuvati i, naravno, vratiti vlasniku...

"Da li si pročitao Katenu", bilo je pitanje u studentskim krugovima, kojim se pravila razlika između onih koji nešto znaju i onih koji su još uvek bili "početnici".

Iako prećutkivana, iako razgrabljena i uništavana od strane onih koji su jedna od glavnih tema na njenim stranicama, Kijukova enciklopedija je vremenom dobila status "nacionalne biblije", najbitnije knjige koja je svakom znatiželjnom čitaocu otvarala dveri srpske istorije, tako velike a tako uništavane, zaboravljane i prećutkivane.

Tako se sudbina prvog izdanja poistovetila sa sudbinom naroda o kome govori na svojim stranicama.

Enciklopedija Catena mundi je bila pšenično zrno koje "mnogo roda rodi". I svi autori, kojih u enciklopediji ima preko 260, ugradili su se u Kijukovu srpsku hroniku na svetskim verigama. Ne praveći razliku između onoga o čemu se sme i onoga o čemu se ne sme pričati, jer pravi intelektualac ne sme da ima bojazan kada svedoči Istinu, Kijuk je sa izuzetnom strogošću vršio odabir tekstova koji će biti objavljeni u prvom i drugom tomu enciklopedije. Sve zablude srpskog naroda, kojih je svih ovih godina i decenija zaista mnogo, Kijuk na nenametljiv način razobličava obiljem podataka, proverljivim činjenicama, stotinama dokumenata, malo poznatim mapama... Pažljivom čitaocu svakako neće biti teško da iza ovih 2000 stranica otkrije priređivača koji sa ljubavlju i nesebičnim trudom svom narodu pomaže u traganju za vlastitim identitetom i podstiče ga da se suoči sa samim sobom.

Neki kažu da je uzrok Kijukovog preranog odlaska iz zemnog života bila višedecenijska bol i briga za sudbinu srpskog naroda, naroda koji je previše stradao, ali i previše zaboravljao istinu o sebi.

Ipak, porobljeni narod neće biti potpuno okupiran sve dok u njemu postoji želja za slobodom koja se rađa iz pamćenja ko smo bili, kako i ko nas je porobio, gde smo grešili...

Neka ovo drugo izdanje enciklopedije Catena mundi bude malo svedočanstvo onih Srba koji nastavljaju da nose krst hilandarskog starca Nikanora i Predraga R. Dragića Kijuka.

Branimir Nešić



Napomena priređivača (uz prvo izdanje)

Svi preuzeti tekstovi, odnosno izabrani delovi iz tekstualne celine, uglavnom se objavljuju pod autentičnim naslovima koje su imali kada su bili publikovani. U slučajevima kada je naslove davala redakcija, čitalac koji ima potrebu da konsultuje tekst u celini, vladaće se prema nadnaslovu koji je veran štampanom izvorniku. Zastupljeni prilozi predstavljaju izbor iz tekstualne tradicije u rasponu od poslednjih 150 godina. Tekstovi se objavljuju verno pravopisu koji je važio kada su bili štampani, ali se osavremenjavanju priloga pristupalo u onim slučajevima (delovima u tekstu) koji bi svojom arhaičnom jezičkom formom zbunjivali čitaoca. Bez obzira na vreme i pismo kada su objavljivani, svi zastupljeni prilozi štampaju se ćirilicom. Rukopise koji se u ovom zborniku prvi put objavljuju — ako je namena knjige to zahtevala — opremila je redakcija (naslovi, uvodnici, podnaslovi, skraćenja, izdvojeni članci — antrfilei). Takođe, gde to nije presudno uticalo na tekstualnu informativnost, radovi se objavljuju bez naznake korišćene literature.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Decembar 08, 2014, 02:51:50 am »

**

Predrag Dragić Kijuk — CATENA MUNDI
SRPSKA HRONIKA NA SVETSKIM VERIGAMA

                                                                      
Predrag R. Dragić Kijuk


Srpska hronika na svetskim verigama


Relativnost istine onemogućava duhovni razvoj. Zatvaranje očiju pred istinom spada u duhovnu prevaru. CATENA MUNDI je, zato, otvorena knjiga, knjiga koju svako, ko ima potrebu za preispitivanjem kulturnih ili političkih dogmi, može, i treba, da proverava.

Na vratima novoga veka, započinjući rad na ovome zborniku, priređivač je verovao da ovakva knjiga ima dvojednu važnost: čitaoca suočava sa potrebnim obaveštenjima kako bi se on objektivno odnosio prema nacionalnim zabludama, kao što ga, potrebnom reistoriografijom i nekonvencionalnom kulturnom sintezom, suočava i sa svim iskušenjima egzistiranja naroda koji je oduvek predstavljao "Istok na Zapadu i Zapad na Istoku".

Svi zastupljeni tekstovi doprinose reaktuelizaciji važećih tema (odnos slovenstva i evropstva), reanimaciji autohtonosti balkanske populacije (vinčanska kultura kao kolevka svetske civilizacije), reafirmaciji istorijskih istina o narodu izvan matične zajednice (prisustvo srpskog etnikuma u Dalmaciji, Hercegovini, Bosni, Hrvatskoj i Slavoniji), redefinisanju pragmatskih i potisnutih političkih uporišta (interesi papstva i pravoslavno pitanje) te revalorizaciji duhovnih vrednosti srpskog naroda, koje je on ugradio u mediteransku to jest evropsku civilizaciju. Istovremeno, argumenti u korist srpske državnosti i političke istorije (koja je doprinela poimanju srpskog kao istorijskog naroda) jesu i argumenti koji pokazuju na sve posledice proizišle iz prava na ovakvu istorijsku svest.

Ideje koje su zastupali tvorci novije političke istorije, naime, najčešće nisu predstavljale i političku korist srpskog naroda. Ali, kako iz današnje vremenske distance lako uočavamo politička ogrešenja, to prigovor ovakve vrste ne dobija na ozbiljnosti, koliko na ozbiljnosti dobija tragično saznanje o rasutosti srpskog življa na prostoru u kome je on trajao, stvarao i stradavao, na sve četiri strane balkanskih "svetskih veriga", gde ga je istorijska sudbina zadesila. Otuda prigovor političkog ogrešenja ima manju važnost za političku istoriju (koja je promenljiva kao i samo političko umeće) a presudnu važnost za razumevanje martirijske istorije srpskog naroda. Kako CATENA MUNDI nije knjiga političkog uma (upućuje na humanistička traganja a ne na implicitna ili eksplicitna politička rešenja) ona predočava da političku utopiju i treba razumeti kao utopiju, jer samo na taj način martirijsko iskustvo postaje zbiljsko istorijsko iskustvo. I više od toga: kao zbiljsko iskustvo dogođene istorije, odnosno dogođeno iskustvo, martirijska istorija srpskog naroda najbolje pokazuje kako ravnoteža interesa i ravnoteža snaga mogu biti u suprotnosti.

Najnoviji događaji (raspad II Jutoslavije) upravo su potvrdili ispravnost priređivačevog opredeljenja da nacionalnu istoriju Srba razmatra uz pomoć demistifikatorskog stanovišta. U tom smislu i sadašnji pogromi, kojima je izložen srpski narod (državni teror u Hrvatskoj), pokazuju kako se politički interesi na Balkanu pojavljuju kao sredstvo asocijativne politike (politička anahronija) ali i kao sredstvo političko-verske revitalizacije (politička majorizacija).

Utaočen u zabranjenom istorijskom pamćenju, i zatečen u vekovima podvrgnutom prozelitizmu najrazličitijih provenijencija (vizantijskom, rimskom, habzburškom, antislovenskom, kominternovskom, boljševičkom i danas neofašističkom sa primenom genocidnih težnji), srpski narod je postajao sve udaljeniji od humanističkih ideja sveta, koji se pokazao prijemčivijim istini po kojoj je iskustvo savesti iznad mučeništva hrabrosti. Zarobljen sopstvenom biografijom, a ograničen, geopolitički, nije uspevao da probudi evropsku savest. To će potvrditi i poslednja dva rata. Umesto, na primer, opravdanih kulturoloških i istorijskih zahteva koji bi globalnu političku savest usredsredili na reviziju balkanizacije, srpska međuratna politika se bavila zahtevima državničkih neofita u predratnoj Jugoslaviji, pa je tako samu sebe periferizirala.

Ni nakon drugog rata srpsko političko biće nije izvršilo pritisak na globalnu političku savest. Ostalo je zapreteno u komunističkom rezervatu bez mogućnosti da, u okvirima nametnutih klasnih interesa, ostvari pravo na reviziju nacionalnih zahteva, ili reviziju već uveliko potisnute kulturološke hronologije Balkana, u kojoj mu je pripadalo važeće mesto. U posttitoističkom periodu, ne afirmišući dovoljno sopstveno samosuočavanje sa političkim zabludama, politikološka i intelektualna javnost nije suočila svet ni sa permanentnim egzodusom srpskog naroda u Brozovoj tiranokratiji (verska, nacionalna, teritorijalna uskraćenost), ni sa martirijumskom istorijom kroz koju je razdeljeni narod vekovima prolazio, ni sa genocidom odnosno anihilacijom kojima je bio podvrgnut srpski narod u I i II svetskom ratu, niti sa predrasudama koje je o njemu uspostavljao ispolitizovani papski ekspanzionizam.

Brojnim tekstovima, najeminentnijih autora, o srpskom pitanju u Evropi, CATENA MUNDI predstavlja prvu knjigu, i jedinu, u istoriji sopstvenog naroda čija je metodologija prevashodno demistifikatorskog određenja. Demistifikaciji podležu sve pogrešne nacionalne opcije, posebno kulturološke opcije koje su bile u "službi agresora", zatim političke opcije koje su unifono "kreirale" istoriju i duhovnu egzistenciju srpskog naroda — do uočavanja novog totalitarizma kome je danas izložen ovaj narod izvan njegove matične zajednice.

U uslovima uspostavljanja zajedničkog evropskog ekonomskog poretka, politike interesnih sfera evropske zajednice i težnji političke i kulturne predominacije — srpsko pitanje u Evropi se razmatra kao jeretičko političko pitanje završnog tipa. Upravo zbog sopstvene pragmatske indolencije politike, nauke i kulture, na koju je bio osuđen poslednjih 70 godina, srpski narod se našao u najvećoj istorijskoj izolaciji. Tako se i moglo dogoditi da se treći put u ovome veku Srbi nađu pred iskušenjem zakona i Dobra. I kao što su u Austro-Ugarskoj, 1914, ili u NDH (Ante Pavelića), 1941, zakon i Dobro bili u suprotnosti, na isti način zakon i Dobro, 1991, i u drugoj NDH (Franje Tuđmana) jesu u koliziji. Krivica je u sva tri slučaja pripisivana Srbima koji ne poštuju zakon (oktroisan protiv njihovih interesa) i koji nisu u stanju da prihvate — Dobro (tj. asimilaciju). Pristajanje na "neuznemiravanje" globalne kulture i političke savesti, poslednjih sedamdeset godina, posledično je srpski narod dovelo u situaciju kulturnog provincijalizma i političku opciju balkanizma.

Pragmatski politički um, i njemu epigonski, udvorički, intelektualni um trošio se u pogrešnim samosvojnim ili ponuđenim rešenjima, trošeći uz to i nacion. Simfonični um, koji sabira moć naciona u teleološkom smislu, bio je decenijama podvrgnut kontroli i sputavanju. Utoliko je, ne nalazeći pravo mesto u zajednici kulture evropskih naroda (budući asimilovan političkom ekvilibristikom), srpski narod predodredio sebi mesto martirijske izvesnosti pristajući da bude instrumentalizovan 1918. godine u politici interesa velikih evropskih naroda. Tako je gubio svoje važeće uporište u evropskoj kulturi, gde bi mu sa malo više upornosti jedino i bilo neosporavajuće, neobespokojavajuće mesto — a trajao u politici čiji su interesi potiskivali i njegovu političku i njegovu kulturološku istoriju. Politički um je, prema tome, sopstvenom narodu onemogućio sabornost u trajanju, oduzimao snagu nacionu, i zato je istorija ovoga naroda, u razmacima između martirijskih pogroma, nastojala da makar postoji kao istorija naroda koji je biološki istrajao. Knjiga CATENA MUNDI, zato, jeste otvorena knjiga, knjiga koja suočava nacion njim samim kao što ga suočava i sa humanističkim idealom sveta, kome je, takođe, bilo uskraćeno pravo na globalnu civilizacijsku savest. Umesto kulture istine suočavao se jedino sa minorizovanim "balkanskim sindromom". I baš zato, jer deo političke istorije Balkana jeste deo političke istorije totalitarnog rimokatoličkog prozelitizma posve je prirodno što ova knjiga pomaže demistifikaciji papske institucije, iako ne služi manipulaciji verskih osećanja pripadnika rimokatoličkog crkvenog obreda. Na isti način, ova hronika srpskog naroda na "svetskim verigama" upućuje čitaoca da u duhovnoj aksiologiji nema simboličnog pranja ruku. Tim pre, izgrađujući priču o Pilatu, do koje papokratska tradicija veoma drži, do mitske aksiologije isključivo zbog svoje militantne istorije — papokratija previđa da i njeno najnovije zastupstvo u političkoj istoriji ovog dela Balkana demantuje njene izvorno hrišćanske porive. Tamne mrlje civilizacije svedoče da je svet "pun velikih i malih Pilata" (P. D. Uspenski), pa kao što se ne može njih osloboditi, svet ne može ni oprati ruke od njihovih nedela.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Decembar 08, 2014, 04:29:34 am »

**

Predrag Dragić Kijuk — CATENA MUNDI
SRPSKA HRONIKA NA SVETSKIM VERIGAMA

                                                                      
U vreme sveukupne krize pojavljuje se knjiga sa neobičnim naslovom, CATENA MUNDI, podobna srednjovekovnom saborniku sa izborom tekstova koji na jedan poseban način kazuju o slovenskoj, odnosno srpskoj prošlosti, koja — misli se na istinske vrednosti prošlosti — treba da bude i smernica za budućnost. Sadašnjost je tu svedena na nužni promašaj za koji smo doskora verovali da je to ono pravo, čak karakteristično našem slovensko-srpskom biću.

Gospodin Predrag Dragić Kijuk, priređivač ove srpske hronike, inače čovek izrazite intelektualne znatiželje i velike stvaralačke snage, učinio je ono što je davno trebalo pružiti kao istinu svetu i nama, možda pre nama. To su štiva malih i velikih ljudi, iz zemlje i sveta, ali ljudi koji su govorili i ostavili pisanog traga o onome u šta su verovali i šta su sigurno znali. Brojni prilozi su iz malo znanih knjiga, časopisa i listova, objavljenih kod nas i u svetu.

Malo je naučnih projekata koji su sa ovakvom ozbiljnošću, objektivnošću i naučnom širinom (zastupljeni su u ovom zborniku tekstovi koji iz različitih polazišta tumače isto vreme, pojavu ili predmet proučavanja) pokušali da daju odgovore na istoriju srpskog naroda, od fenomena slovenskih seoba do današnjih, dnevnom politikom ophrvanih, dramatičnih dana. I više od toga: malo je bilo ovakvih pokušaja u kojima se, kako je to prikazano prvi put u ovoj knjizi, o Srpskoj pravoslavnoj crkvi govori ubedljivo, nepristrasno, kao o suživotu, suistoriji srpskog naroda — kao što, uostalom, i nije bilo projekata gde su u tolikoj meri zastupljeni tekstovi iz pera pripadnika Srpske crkve (monaha, sveštenika i episkopa) kao što to donosi knjiga CATENA MUNDI.

Potpuno nova saznanja iz slovenske arheologije i revitalizacija pitanja vinčanske kulture i pismenosti (kao jedne od najstarijih civilizacija sveta), zatim saznanja iz hrišćanske duhovnosti u kulturnom razvoju Srba, kao i saznanja iz istorije nacionalnih i političkih ideja, dokazuju da nam je nedostajala knjiga koja nam, u okviru jedne celine, daje odgovor zašto je srpski narod i obožen, i stradalnički, i seobni, i nesložan narod. Živeti na balkanskom političkom raskršću znači biti izložen, u političkom smislu, namenjenoj sudbini egzistiranja na tim "svetskim verigama" (CATENA MUNDI) koje, na žalost, i na pragu XXI veka, još uvek postoje kao senke nad dostojanstvenim, evropskim i kulturnim srpskim narodom.

Knjiga CATENA MUNDI objektivno pokazuje svu složenost postojanja srpskog naroda na ovom prostoru, prostoru gde su različite političke opcije (vizantijska, rimsko-prozelitska, antislovenska, habzburška, ateistička, boljševička, a u današnjoj Jugoslaviji i neofašistička) na jednoj strani bile udeo u istoriji srpskog naroda, kao što su, na drugoj strani, bile i razlog što ih je srpska istorija nadišla i dostojanstveno prevladala.

Slobodan Mileusnić


* * *

Ovo je prvi poduhvat ove vrste u nas: da se kompetentno skicira antropologija i kulturolognja srpskog "naciona" tekstovima koji svojom naučnom zasnovanošću ili publicističkom istinoljubivošću na nov, prevratnički, duboko otkrivalački i vizionarski način svedoče o istorijskom bivstvovanju našeg naroda na ovom području, koje je, ne može se dovoljno naglasiti, od svetskog geopolitičkog i kulturnog značaja.

Nije nimalo lak zadatak odvažiti se na ovu duhovnu avanturu koja pretpostavlja ne samo poznavanje stvari i literature nego i blistav um, tragalački instinkt kao i spremnost da se osete i artikulišu najbitnije odrednice srpskog nacionalnog mentaliteta. A to praktično znači da ovaj posao može uspešno obaviti samo onaj autor koji već ima jasnu viziju i sigurno izgrađen odnos prema osnovnim i bitnim aspektima srpskog nacionalnog duhovnog bića. Srećna je okolnost što su se sve te osobine (istraživačka strast, jasni i sigurni kriterijumi, osećanje nacionalnog bila, intelektualni i kulturološki potencijal, istorijska intuicija i izvanredna orijentacija u duhovnim prostorima) na izuzetan način sjedinile u ličnosti priređivača, pa je tako jedan jedini čovek obavio posao koji svuda u svetu rade čitavi timovi ili instituti.

Ovaj zbornik uvažava sve što se do danas moglo održati u našoj i svetskoj tradicionalnoj nauci, ali njegovo je težište na onim prilozima koji smelo i argumentovano proširuju granice dosadašnjih konvencionalnih predstava o Srbima, dajući poverenje onome što dolazi, a ne onome što se decenijama vuklo kroz naše naučno ozvaničene i institucionalizovane stavove kao istorijski i kulturološki stereotip, koji se ni za dlaku nije izmenio iako se sve drugo odavno izmenilo ili bar uzdrmalo i dovelo u pitanje.

Nema nikakve sumnje da će ovaj zbornik odigrati višestruko pozitivnu ulogu u našem, ali i svetskom kulturnom prostoru. On će biti nov i snažan podstrek smelim, nekonformističkim istraživanjima, uticaće na promenu istorijske i kulturološke metodologije, pružiće najbitnije elemente i stvoriti osnovu za kreiranje nove slike o istorijskoj i duhovnoj egzistenciji srpskog naroda. U njemu se mogu naći najsuptilniji argumenti u korist istorijskih zahteva i pretenzija srpske državnosti na Balkanu. Odnose srpske i evropske kulture ovaj zbornik odlučno menja u korist srpskog stožera, što zahteva hitnu i temeljnu reviziju evropske kulturne hronologije u korist Balkana i Srba.

Na osnovu svega dobija se jedna sasvim nekonvencionalna, impozantna i na evropskim merilima izgrađena integrativna kulturna sinteza svih značajnih istorijskih učinaka srpskog naroda, koja bitno u njegovu korist menja istorijsko, kulturno i političko mesto Srba u evropskoj porodici i istoriji evropskih kulturnih naroda.

Zoran Gluščević


* * *


Prava odrednica ove knjige jeste upravo ona koju sastavljač ističe u svom predgovoru, kada knjigu CATENA MUNDI decidirano naziva martirijskom knjigom srpskog naroda. Reč je o naučnim i interpretativnim izvorima koji se mogu podeliti u tri tematski-problemske grupe:

— tekstovi koji se prvi put objavljuju i koji donose nove informacije o srpskom narodu;

— tekstovi koji su, iz političko-pragmatskih i naučno-pragmatskih razloga, savremenom čoveku o istoriji njegovog naroda nepoznati, a davno su objavljeni;

— tekstovi koji uspostavljaju novu istoriografiju — kako o slovenskim seobama, ili pravoslavlju na Balkanu, tako i o Srbima, čija je istorijska ekvilibristika bila izložena despotiji Istoka ili spekulaciji Zapada.

Unutrašnju dinamiku knjige, prema tome, predstavljaju antologijski odabrani tekstovi koji objašnjavaju fenomen srpske duhovnosti i egzistiranja na "svetskim verigama". Od tekstova koji slovensku civilizaciju uočavaju na prostoru pelaške civilizacije, tekstova koji staru srpsku državu zatiču na prostorima gde se nekada zanjihala kolevka svetske civilizacije (Starčevo, Lepenski Vir, Vinča i vinčansko pismo kao najstarije pismo sveta), do tekstova koji svedoče o udelu srpske kulture u razvoju istočno-hrišćanske civilizacije, i koji potvrđuju martirijsku istoriju srpskog naroda (problem Rima i Vizanta, sukob hrišćanske i muhamedanske kulture) — knjiga CATENA MUNDI savremenom čitaocu pokazuje kako malo zna, ili nimalo, o balkanskom fenomenu CATENA MUNDI. Taj fenomen — i tekstovi iz savremene političke istorije Srba (problem Kosova, Krajine, ili Bosne i Slavonije) kao i tekstovi o savremenoj političkoj kombinatorici unutar i izvan Jugoslavije — ako i ne postaje, u političko-pragmatskom smislu, uspešno rešiv, postaje objašnjiv i razumljiv.

Umesto subjektivnih rešenja, zastupljeni tekstovi u ovoj knjizi upućuju na zakonigosti kojih nacionalna istorija mora biti svesna. Utoliko se sve zablude, sa kojima nas suočava srpska hronika, i sve istine čine većim — i to je važna odrednica ove knjige.


Slobodan Rakitić


* * *

Priređivač ovog dvotomnog dela, Predrag R. Dragić Kijuk, uložio je ogroman napor da sabere i sistematizuje naučne radove od oko 250 autora i da stvori jedinstveno delo antologijskog karaktera o duhovnoj i političkoj istoriji srpskog naroda. Dobrim poznavanjem srpske prošlosti i znalačkim odabirom tekstova on je povezao najstariju sa najnovijom istorijom trudeći se da ukaže na sve ključne probleme srpskog bitisanja.

Među autorima ima domaćih i stranih pisaca različitog interesovanja i različitih naučnih disciplina, pa je osnovni zadatak ovako koncipirane knjige da pokaže da su Srbi od najranijih dana do našega vremena čitavom svojom prošlošću i svojim duhovnim stvaralaštvom neraskidivi deo "svetskih veriga".

Knjiga CATENA MUNDI (srpska hronika na svetskim verigama) ima neospornu dokumentarnu naučnu vrednost. Zbog toga ona će moći dobro da posluži poslenicima nauke. Međutim, kao knjiga antologijskog karaktera, ona će dobro doći i svakom obrazovanom građaninu koji ima potrebu da se pouzdano obavesti o raznim sferama života srpskog naroda.

Vasilije Krestić


* * *

Knjiga CATENA MUNDI, koju je enciklopedijskim znanjem i otkrivalačkim umećem uobličio Predrag R. Dragić Kijuk, nedvosmisleno pokazuje da je srpska kultura dobila jedno delo neprocenjive misaone vrednosti, delo bez kojeg se ne može razumeti ontologija srpskog nacionalnog i duhovnog bića.

Naprosto, reč je o izdavačkom poduhvatu, o kapitalnom delu srpske kulture, o tvorevini koja svojom intelektualnom sveobuhvatnošću, uspešnim sintetizovanjem različitih i naoko oprečnih misaonih modela — od lingvističkih i antropoloških, preko arheoloških i istoriografskih, sve do filozofsko-teističknh i teorijsko-polemičkih — daleko nadilazi svojstva standardnih zbornika.

Ipak, ako bi trebalo izdvojiti neku posebnu vrednost ove svojevrsne "biblije" srpskog naroda, onda je to, bez ikakve sumnje, uspostavljanje luka između najudaljenije istorije srpskog naroda na Balkanu, i njegove današnje pozicije. Najautoritativniji predstavnici naučne misli uspeli su da osvetle i "genetički" razlože uporišne tačke srpske istorije, a napose one koje su boljševičko-kominternovskim ideološkim pritiskom skrajnute, a koje se drže podalje i od istoriografske, a nekmoli nacionalne svesti.

Ova knjiga, takođe, objektivno prikazuje različite opcije iz oblasti istorije političkih ideja — koje objašnjavaju zašto srpski narod spada u tzv. istorijske narode. Knjiga CATENA MUNDI upućuje na relevantnost istorijske spoznaje: srpski narod, kao najbrojniji balkanski narod, bio je stalno u istorijskom iskušenju i pred tim iskušenjem on se nije niti povlačio niti mu se iracionalno predavao već ga je politički osmišljavao.

Željko Simić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Decembar 08, 2014, 05:34:05 am »

**

Predrag Dragić Kijuk — CATENA MUNDI
SRPSKA HRONIKA NA SVETSKIM VERIGAMA


Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Decembar 08, 2014, 05:37:07 am »

*

PREPUN KOLARAC: Veličanstvena promocija "Catena mundi"


Pred više hiljada prisutnih, u prepunoj Velikoj dvorani Kolarca, održana je veličanstvena promocija enciklopedije Catena mundi — najveća književna promocija u poslednjih nekoliko decenija u Srbiji.

Uprkos teškim vremenima za srpsku kulturu, u utorak, 21. oktobra, čitaoci naše izdavačke kuće još jednom su pokazali da naše knjige stvaraju posvećenike. Pred više hiljada prisutnih, u prepunoj Velikoj Dvorani Kolarca održana je veličanstvena promocija enciklopedije Catena mundi.

Gužva se stvorila gotovo pola sata pre početka programa. Brojni zainteresovani razgledali su izložene knjige, nestrpljivo čekajući da voditelj, Vjera Mujović, glumica Narodnog pozorišta, započne program. Promocija, zapravo događaj u režiji đakona Nenada Ilića, sastojala se od kratkih filmova na pojedine teme Catene, posle kojih su nastupali govornici.

Publici se, posle filma o vinačanskom pismu, prvi obratio Aleksandar Petrović – Aca Seltik. On je, na energičan i zanimljiv način pričao o potrazi za autentičnom istorijom Srba i Slovena i hrabrosti da se do nje dođe.

O pravoslavlju u enciklopediji i vremenima u kojima se ova knjiga pojavljuje besedio je Vladimir Dimitrijević: "Prvo izdanje ove knjige pojavilo se u najtežim vremenima, kada se ona našla na barikadama građanskog rata 1992. godine — podsetio je Dimitrijević. — I nije čudo što je baš danas, na obeležavanje dana pogibije đaka na Šumaricama, promocija drugog izdanja. Opet se vodi rat protiv srpskog naroda i Catena je tu da podseti da naučimo pjesan jer je u njemu izbavljenje."

Pošto je čast da enciklopediju otvori svojim tekstom pripala Vladeti Jerotiću, posle kratkog filma o vekovima srpskih seoba, publici se obratio akademik Vladeta Jerotić. Seobe su, ističe Jerotić, put ka zrelosti jednog naroda, i večito iskušenje Srba da se rasipaju i cepaju.

Ratko Dmitrović, generalni direktor i glavni urednik Kompanije "Novosti", govorio je na potresnu temu ustaških zločina. — Izuzetna mi je čast bila kada sam pre više od dvadeset godina dobio poziv od Kijuka da napišem tekst za ovu enciklopediju. Tada sam kao najmlađi autor pisao o onome što je bilo aktuelno političkom životu Srba. Danas mi je još veća čast kada sam na ovom mestu i o tome govorim pred ovako uglednim ljudima — kaže Dmitrović.

Jedan od retkih autora koji je u enciklopediji zastupljen sa dva teksta, Kosta Čavoški, govorio je o srpskom narodu u komunističkoj Jugoslaviji. SFR Jugoslavija je, kao država, napravljena prostim usmenim dogovorom komunista, pri čemu su srpski komunisti, za razliku od drugih, radili protiv interesa svoga naroda.

Poslednji govornik, Branimir Nešić, direktor naše izdavačke kuće, besedio je o tajni pšeničnog zrna — činjenici da uprkos svom odsustvu, Catena ispunjavala svoju misiju, stvorila je svoj kult koji se danas projavljuje. "Catena je saborno mesto svih za koje nema većeg bola nego danas voleti svoju Otadžbinu, i za koje je ta ljubav najveći krst."

Na kraju promocije uručena su specijalna izdanja dobrotvorima i pokroviteljima enciklopedije i izdavačke kuće, kao i porodici Predraga Dragića Kijuka. Kao specijalni gost nastupio je i dramski umetnik Petar Božović, a nakon promocije, autori ostalih izdanja ove izdavačke kuće potpisivali su svoje knjige zaineresovanim čitaocima.

Veče je završeno video snimkom Kijukove besede o tajni poezije.

Izdavačka kuća Catena mundi se zahvaljuje svima koji su svojim prisustvom uveličali ovaj događaj, a ujedno se svim posetiocima promocije i našim prijateljima izvinjavamo za proceduralne omaške i druge neprijatnosti.


* * *

V. Dimitrijević:

O novom početku srbskog stanovišta — drugo izdanje "Katene mundi"

Šezdesete godina 18. veka... Srbski narod je u dvostrukom ropstvu — pod Turcima i pod Habzburzima... Pesnik, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf i pisac udžbenika, satrudnik srbskog mitropolita Pavla Nenadovića, rodom iz Vukovara, Zaharija Orfelin, po uzoru na starozavetnog proroka Jeremiju, oplakuje sudbinu Srbije i svog naroda: "Kako stade Serbija, slavna i ugodna,/ sa množestvom naroda bivša prođe plodna,/ presilnimi carevi i hrabri/ soldati, sad u ropstvo drugima morala se dati./ .../ Slavni moji carevi i voždi veliki,/ s moji hrabri vitezi i sini toliki,/ oštrim mačem padoše u svojoj deržavi./ Ah, na žalost gorku mi ostah ja bez slavi!"

Zaista: šta to bi s nama?

Nekada se pevalo: "U Budimu gradu čudno čudo kažu" i "Igra kolo pod Vidin,/ pusti me, majko, da vidim". Sad ne samo da nas nema u Budimu i Vidinu, nego nas, osim u tragovima, nema ni u Drvaru i Kninu. Vodila se borba za slobodu; oni koji su je vodili, izginuli su; nastupilo je robovanje:"Morala sam već poći ja k već različnim carem,/ gorke suze lijući mećem se u jarem./ Svi se meni rugaju i hulu svi kažu:/ "Eto naša robinja!" — a breme nalažu", veli Orfelin u ime Srbije.

Poraženi moraju da ispunjavaju naređenja pobednika: od razaranja svoje privrede MMF šok terapijom, preko gej parade, do promene svesti. Srbija je, kao i u doba Orfelinovo, robinja. Jer: "Serpske moje granice i zemlje ridajut/ čto hrabri mi vitezi tud ne projezžajut./ Razoreni gradovi svi pusti već stali,/ kule bojne srpske sve i dvorovi pali". Pustoš u srbskim gradovima nekad bila je izazvana vojnim pohodima, kugom, seobama... A danas? Od popisa 2002. do popisa 2011, bez ispaljenog metka, ima nas manje 400 hiljada. Neki su otišli van zemlje, a neki pod zemlju. Umesto kuge, ljudi umiru od raka, što je posledica NATO bombardovanja osiromašenim uranom 1999, kada su nam otimali Kosovo i Metohiju. Rasejani, raseljeni, rastočeni; nad nama Majka Srbija plače u Orfelinovoj pesmi: "Jedna čada u Turskoj, a posvuda druga/ stenjut ljuto, žalosno, — ah, pregorka tuga!/ Po tolikoj ja slavi i mojoj hrabrosti,/ porugana stala sam, — o, moje žalosti!"

Naravno, neprijatelji nam se rugaju; svojevremeno je američki učenjak Džon Hjuer ustvrdio kako su Amerikanci narod budućnosti, koji prelazi na evolutivni nivo kiborga, dok su Srbi, koji sumanuto igraju po mostovima pod NATO bombama, narod prošlosti koji treba da nestane. U svojim uspomenama, Ričard Holbruk je "znao" da smo zločinci još kad je, kao student, u Sarajevu gledao spomen — ploču na mestu na kome je zli Princip pucao u prestolonaslednika Ferdinanda, tako pufnastog i nežnog mecu iz Beča, koji je u Bosnu na Vidovdan 1914. došao sa najboljim turističkim namerama. Sad, kad smo na kolenima, naši kiborg-neprijatelji se ponašaju kao u Orfelinovoj pesmi: "Svi veće vrazi moji rukami pljeskajut,/ hulno zvižde na mene, a zlobno glas dajut:/ "To li ona preslavna Serbija u svijetu?/ Sad sluškinja naša bist, dala s' nam pod petu."

A šta je sa tzv. "elitom" Srba? Da čujemo Orfelina: "I svi moju proroci slavu vozljubili,/ s čadmi moji u ropstvu mene ostavili;/ dobro opšče prezrjevše, preko mene glede,/ samo o tom pekut se da slavu nasljede". Kao i onda, tzv. "elita" prezire opšte dobro i brine o svojoj slavi (i paricama, paricama, naravno; o paricama iz NATO fondova, datima za "promenu svesti" divljaka sa Balkana, kao i za slične NVO aktivnosti). Kad imaš takvu "elitu", a posle poraza, jasno ti je kako neprijatelj iz tzv. "međunarodne zajednice" može da, za "zelenim stolom" u Briselu, primorava domaće EUropojce da potpisuju sramne sporazume o prodaji Kosova i Metohije pod vlast Tačija, Čekua, Hajradinaja, čije je zbirno ime Vadisrce: "Oružija sva moja vrag moj zatupio,/ pero svoje sa mojom sabljom zaoštrio:/ u krv moju umače, na me zlobu piše,/ čada moja nogami gazeć, zlobom diše".

Nastupilo je doba straha i kukavištva, koje se pravda neophodnošću da sisamo sise Magne Mater zvane Evropska Unija (Orfelin je znao da su to "zmijske sise"): "Dobri moji sinovi ni u što svi stali,/ oružija sa pleći vragom dat morali;/ sise oni zmijeve sisati gone se,/ sa svih strana vražije napasti boje se."

Ove, 2014, stogodišnjicu Cerske i Kolubarske bitke EUtopisti proslaviše, između ostalog, gej paradom; to je zato što ne možeš izdati Kosovo, a ostati uspravan. Kod mnogih nema spremnosti da se, sa Jeremijom, zapeva: "Šumadinac pali topa,/ Zatresla se sva Jevropa"... Što reče Orfelin:"Vostok, zapad, polunoć bojali se mene,/ slavne, hrabre Serbije, bivše togda jedne;/ a sad sjedim žalosna, u ropstvu tužeći,/ i za mojom hrabrostju pregorko plačući./ /Pomrači se i vid moj, ruki oslabili,/ zgubila sam i snagu, sasvim me satrli./ Slavna moja sva hrabrost na Kosovu pade,/ a tko će me utješit, nejma toga sade./ .../ Zube su mi izbili i odsjevki hrane,/ otrovi poje mene i sine mi jadne;/ i dan i noć trude se da u jamu svoju,/ ah, Srbije žalosna, bace dušu tvoju."

Pomoći nema, bar za sada, i bar ne one koja bi nas iz jame izvela. I Orfelin se žalio na stariju istočnu sestru koja ne dolazi da nas podigne: "Gdi su sad bližnji moji? I sestra ostavi,/ sasvim mene prezrjela, pomoći ne javi./ Ah, Serbije prebjedna! Svi tebe prezrjeli,/ i sosjedi i druzi već te ostavili".

Ali, kako reče Berđajev, hrišćanin ne živi kao tužilac, nego kao optuženi; Srbi su uvek imali vid za svoju krivicu, po reči Vladike Nikolaja — na Kosovu nam nisu bili krivi Turci, nego Vuk Branković. Orfelin je to znao: "No i sami sinovi moji veće stali/ jogunasti, svirepi, i tugu mi dali;/ trzaju mi utrobu, sami se svi smeli,/ a ne znadu u što se vjekovječno sveli. // Šarke puške i britke sablje položili/ pred nogama vragov si, imati mislili/  kakvog time pokoja iliti slobode, no nejmajuć svoj vožda, ništa ne nahode.// Učenija nejmadu, oružje zgubili,/ i vragami satreni, sebe pomračili;/ u podanstvo pali svud, u velike bede,/ nose breme veliko, a jošter ne vide".

Sami Srbi kidaju utrobu majke Srbije, digli su ruke od borbe, nemaju istinske vođe; škole im propadaju, i zbunjeni su kao pravi smetenjaci... I stanje Crkve je teško; Zapad bi voleo da Srbe nagna "trećem oboru", u uniju, koja se danas maskira pričom o ekumenizmu (Poezija posle Aušvica? Ekumenizam posle Jasenovca?): "Crkve moje propale ot slobode svoje,—/ utjesnjeni leviti, žalosno srce moje!/ Vrazi čada k trećemu oboru nagone,/različnimi mukama k zapadu dogone."

Orfelinova pesma bi bila punoletetstvo očajanja da nije njenog kraja:“Starešine sve moje klone se na stranu,/svi, po mraku hodeći, mene samu jadnu/ostavljaju na mukah, ah, žalosti moja!/Ah, Serbije prebjedna! Gdje nadežda tvoja?//Tko mi može dovoljno žarkih suza dati/
ovu moju nesreću dovijeka plakati?/Više nejmam nadežde, razvje moju žalost/sam ti, višnji, o Bože, premjeni na radost!“

Ostala je,  dakle, molitva.

A kakve to veze ima sa Kijukovom i našom "Katenom mundi"?

Ima, i to velike. "Katena" je knjiga velikog plača i velike nade. U njoj je srbska istorija, istorija mučenička — to jest, svedočanska, jer grčka reč "martir" znači i MUČENIK i SVEDOK, svedok koji svedoči svojom krvlju — ali i svetla istorija jednog naroda, koji nije bio spreman da se odrekne Hrista i pokloni idolima, baš kao Ananija, Azarija i Misail, tri izrailjska mladića u peći vavilonskoj, koji su Navuhodnosoru rekli: "Bog nas može izbaviti iz tvoje ruke, care; ali, ako to ne učini zbog grehova naših i našeg naroda, mi se ni onda nećemo pokloniti idolima". Kada se pojavila 1992, "Katena" se našla na barikadama građanskog rata na razvalinama bivše Jugoslavije, u kome su potomci onih koji su popunili Handžar i Skenderbeg SS diviziju, i koji su 1942. jurišali na Ruse pod Staljingradom, vodili prljavi rat protiv Srba potpomognuti od naci-globalista iz Vašingtona i (opet!) iz Berlina.

Pošto, po reči Svetog Jovana Kronštatskog, nema mesta za slučajnost u carstvu Svemogućeg Boga, vredi reći da Kijukovu zavetnu knjigu na Kolarcu predstavljamo 21. oktobra, na dan kad Srbska Crkva pominje Novomučenike Kragujevačke, među njima i đake Gimnazije, koje je prosvećena Evropa, na čelu s Nemačkom, pobila 1941. Tada je i Kijukov otac Ranko, izbeglica sa Banije, umalo bio streljan; ali ga je Bog, preko jednog Nedićevog Srbina, spasao.

Sad, 2014, "Katena" je opet izašla u doba rata Imperije protiv Srba, rata koji, kako reče pokojni Miodrag Pavlović, "sećanje briše"…I u jednom i drugom slučaju,i 1992. i 2014, "Katena" je tu da nam kaže: "Branite se! Naučite pesmu!.../ Popevajte, koledajte, pojte"... "Naučite pjesan! To je izbavljenje!" Svako njeno ognjeno slovo nam sija u tami doba u kome je, bodrijarovski rečeno, sve više informacija, a sve manje smisla...

Kijukova "Katena" je i onda, pre 22 godine, i sada, knjiga VELIKOG BUĐENJA. Ona nam pokazuje da "iz novih fresaka stara tuga veje/ nije sve propalo kad propalo sve je" (R.P.Nogo). Knjiga plača i nade, knjiga koja objavljuje "gradu i svetu" da smo tu gde jesmo i da jesmo to što jesmo, i da ne može biti da nismo, knjiga od koje je, devedesetih godina prošlog veka, počeo povratak srbskom stanovištu, i koja je i sada tu, da tom povratku pomogne, aktuelnija nego kad se prvi put pojavila...

Sasvim "orfelinovska" knjiga...

Jer, ne zaboravimo — 1762, kada se pojavio "Plač Serbiii", rodio se Karađorđe. I "Katena" ove, 2014, sa nama čeka rađanje nove slobode srbske...

Hvala Kijuku koji nam ju je ostavio, da zajedno bdijemo pred zoru...

Vladimir Dimitrijević

(Reč na predstavljanju novog izdanja Kijukove "Katene mundi / Srpske hronike na svetskim verigama", koje je objavila kuća "Katena Mundi"; Kolarčev univerzitet u Beogradu, 21. 10. 2014.) / Istok pravoslavni
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: