Kosovo i Metohija — Ministar bez portfelja i patrijarh bez mandata
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
ISTORIJSKA DOGAĐANJA « ISTORIJSKA ČITANKA  « Kosovo i Metohije — zavetna postojbina srpske zemlje « Kosovo i Metohija — Ministar bez portfelja i patrijarh bez mandata
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kosovo i Metohija — Ministar bez portfelja i patrijarh bez mandata  (Pročitano 2919 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 317



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 20, 2013, 02:20:51 am »

*

IZBORI ZA TAČIJEVU OKUPATORSKU DRŽAVU, ILI IZDAJA DRŽAVE SRBIJE?

Episkop Atanasije
14.10.2013.

Kampanja koja se vodi od sadašnje vrhuške vlasti u Srbiji, a u kojoj učestvuju, ili je pomažu i podržavaju i neki drugi (čak i iz Patrijaršije u Beogradu), za tzv. izbore početkom novembra, stvara veliku zabunu kod Srba na Kosovu i Metohiji, posebno kod Srba u četiri srpske opštine severno od mosta na Ibru.

Najpre treba reći da te opštine pripadaju, i oduvek su pripadale, Raškoj oblasti, a nikada Kosovu. To što ih je nesrećni srpski komunista Petar Stambolić samovoljno i nezakonito, bez ikakve pravne i državne odluke, dao autonomnoj oblasti Kosmeta tek 1959. g. samo svedoči da ti krajevi nikada nisu bili u sastavu Kosmeta, ni geografski, ni istorijski. Punih 65 kilometra, od Mitrovice do Kopaonika (samo 30 metara ispod Pančićevog vrha na Kopaoniku), "darovao" je ovaj srpski komunjara na poklon Šiptarima, kojih u tim predelima nema i nije ih nikada bilo (osim dva mala sela u Bajgori, iznad skretanja za Banjsku, odakle su inače njihovi teroristi silazili na put Mitrovica-Raška i vršili terorističke akte, i ranije i nedavno).

Takozvani "sever Kosova", tj. Srbi niz reku Ibar (koji dolazi od Gazivoda u Ibarskom Kolašinu, a ni taj Kolašin, sa Zubinim Potokom i ostalim selima, nikad nije bio Kosovo) od sela Rudara kod Mitrovice do Jarinja na severu, nikada do sada nisu priznali Nato-šiptarsku okupaciju Kosova i Metohije. Zato je taj "severni" kraj bio garancija i Srbima južnog dela, tj. Kosmeta južno od Ibra, i garancija i nada da Kosovo i Metohija nikada neće priznati Tačijevu nelegalnu, okupatorsku vlast, u koju ga je ustoličio NATO okupator.

Kada naglašavamo posebnost ove 4 srpske opštine "na severu" time ne delimo Srbe ispod i iznad Ibra, nego samo ukazujemo da su ove opštine bile i ostale, i posle bezakonog "proglašenja nezavisnosti Kosova" (2008), u sastavu države Srbije. Sada se, na opštu žalost svega srpstva, na izdajnički način, celo Kosovo i Metohija, i posebno naglašeni "severni deo", predaju u nadležnost Tačijevog "državnog sistema", koji i raspisuje i sprovodi ove famozne izbore.

Neprihvatljivo je da se, osim državne izdajničke vrhuške, čuju i glasovi pojedinih ljudi iz Crkve, tačnije iz Patrijaršije, kojima se "pozivaju svi Srbi da izađu na izbore". (U tu bednu propagandu pokušavaju da uvuku i sveti Hilandar!) Kako mogu ti ljudi, najpre, da se mešaju u sudbinske odluke Srba pod okupacijom, a onda i još da preporučuju napaćenim i još uvek proganjanim Srbima na raspetom Kosovu da glasaju "ili svi ili nijedan", kada je svim Srbima na Kosovu i Metohiji jasno da "kosovski izbori za cilj imaju rasformiranje institucija Republike Srbije i odricanje države od suvereniteta na Kosovu i Metohiji".[1]

Patrijarh je u Peći rekao da on to govori "u ime Crkve"! Međutim, niti je Crkva konsultovana, niti saborski razgovarano i dogovarano o tome - tako da to nije stav Crkve, makar ga tako nazvao patrijarh. Ni on nema pravo da tako prisvaja samo sebi glas Crkve. Tako nije radio blaženopočivši patrijarh Pavle, u ovim teškim vremenima, niti srpski pećki i beogradski patrijarsi kroz vekove.

Nedavno sam pisao Sv. sinodu i patrijarhu podsetnik o Kosovu i Metohiji da ukažem na teško stanje braće Srba, i posebno na ugroženost naših svetinja na Kosovu i Metohiji (koje uopšte nisu ni pomenute u famoznom "Briselskom sporazumu").[2] I ovo sada pišem samo da stavim do znanja braći na Kosovu i Metohiji da nisu sami, da ne klonu duhom, i ne očekuju mnogo od raznih izjava sa raznih strana. Nego da budu i ostanu kosovskometohijski Srbi, koji odstojavaju svoju veru, ime, obraz, otadžbinu, slobode, svoje pragove i svetinje.

"Živ je Bog i živa će biti duša naša", govorili su proroci u najtežim vremenima istorije i zato je tom verom opstajao narod Božji u svojoj mukotrpnoj istoriji, pa će i Srbi opstati na svojoj matičnoj Svetoj zemlji.

Autor je umirovljeni episkop Eparhije zahumsko-hercegovačke.

_____________

[1] Prilažemo Pismo Privremene skupštine Srba na Kosovu, upućeno danas, 14. oktobra 2013., patrijarhu srpskom Irineju, povodom izjave Save Janjića iz Dečana i Episkopa Teodosija, a uoči neočekivane, a zbunjujuće izjave patrijaraha Irineja danas, u Pećkoj patrijaršiji (nije valjda išao zato na slavu u svoje vekovno patrijaraško sedište?

[2] Tekst je objavljen u mojoj knjizi "Kosovske besede i reči", 2. izdanje, 2013.


Nova srpska politička misao
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 317



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Novembar 20, 2013, 02:43:17 am »

*

ALEKSANDAR PAVIĆ: Ministar bez portfelja i patrijarh bez mandata


U pravu je umirovljeni episkop Eparhije zahumsko-hercegovačke g. Atanasije — a ne trebamo mu ni mi niti bilo ko drugi da mu to potvrdimo — kada ističe da Patrijarh srpski g. Irinej "nema pravo da tako prisvaja samo sebi glas Crkve" [1] kada, kako slavodobitno to u naslovu vesti ističe tzv. javni servis evropske Srbije, upućuje "poziv (kosmetskim) Srbima da izađu na izbore" [2] 3. novembra.

Po rečima Vladike Atanasija, "niti je Crkva konsultovana, niti (je) saborski razgovarano i dogovarano o tome". Kao da je takva vrsta kritike bila anticipirana, RTS prenosi da je Patrijarh, davajući svoju izjavu posle službe u Pećkoj patrijaršiji istakao "da u Srpskoj pravoslavnoj crkvi nisu posebno raspravljali o izlasku Srba na izbore 3. novembra, dodavši da — kada patrijarh govori — to čini u ime Crkve". Ne samo da ovakva izjava, nažalost, pre deluje papistički — jer u pravoslavlju važi vekovno geslo da Crkvu čine i sveštenstvo i verni narod — već ovakav pristup Patrijarha preti da uvede Crkvu — a i državu — u dublji besporedak.

Na prvom mestu, ako je ono što patrijarh govori po nekom "automatizmu" i stav Crkve — to ne samo da ne odiše pravoslavnom sabornošću i punoćom Crkve, već otvara vrata čistom voluntarizmu. I upravo je situacija oko novembarskih tzv. izbora savršen primer toga. Naime, Crkva je već mnogo ranije, tačnije 22. aprila ove godine, iznela svoj zvanični stav o samom tzv. briselskom sporazumu — na osnovu kojeg je "predsednica" tzv. Kosove Atifete Jahjaga 2.7.2013. i raspisala predstojeće nazovi-izbore.[3] To nije bila nikakva pojedinačna izjava data novinarima posle liturgije, već "Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve", koje je potpisao upravo Patrijarh Irinej.[4] Vredi citirati u celosti prvi pasus ovog saopštenja:

"U Briselu je parafiran tekst sporazuma 'o principima normalizacije odnosâ' između 'Beograda i 'Prištine', što je, svakako, eufemizam umesto 'Srbije i Kosova', odnosno između predsednika Vlade Srbije i 'predsednika Vlade Kosova', inače lica sa poternice koju je raspisala Srbija. Neotklonjivi je utisak da se radi o potpunom povlačenju institucionalnog prisustva Srbije na teritoriji njene južne pokrajine, o uspostavljanju ograničene autonomije srpske zajednice na prostoru severno od mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, u okviru Tačijevog establišmenta, i, samim tim, o posrednom i prećutnom, ali ipak faktičkom priznavanju postojanja sistema državne vlasti na Kosovu i Metohiji nezavisnog od postojećeg državnog ustrojstva Srbije."

Čisto da ne bude zabune, stav Crkve je dodatno kristalisan u trećem pasusu Saopštenja: "Kako izgleda, posredi je pre čista predaja nego li makar kakva-takva prodaja naše sopstvene vekovne i, u duhovnom i istorijskom smislu, najvažnije teritorije, tempirana od velikih scenarista, inače naših proverenih prijatelja i saveznika, za stotu godišnjicu oslobođenja istorijske Stare Srbije od petvekovnog robovanja Osmanlijama (1389—1912/1913)".

I, ne manje bitno, Crkva na kraju upućuje i vrlo jasnu poruku vernom narodu i Srbima na Kosovu i Metohiji uopšte: "Istovremeno apelujemo na srpski narod koji je opstao i ostao na svojim vekovnim kosovsko-metohijskim ognjištima i na sav ostali srpski rod, ma gde živeo, da, kakva god bila odluka državnog vrha Srbije, ne prizna diktat sile i nepravde nego da Kosovo i Metohiju smatra, uvek i zauvek, svojom zemljom, ne sporeći, ni na koji način, činjenicu da je to i zemlja onih Albanaca koji u njoj vekovima žive zajedno sa Srbima".

Dakle, situacija je sledeća. U aprilu, Sveti Sinod — "najviša izvršna i sudska vlast u svom delokrugu", kojom predsedava sam Patrijarh [5] — jasno i nedvosmisleno kvalifikuje sporazum iz Brisela kao "čistu predaju" teritorije, dok u oktobru iste godine Patrijarh — mimo Sinoda i konsultacija sa nekim širim arhijerejskim ili drugim crkvenim telom — odobrava ozakonjenje te iste "čiste predaje" teritorije. U aprilu Crkva poziva na otpor — jer šta drugo može značiti apel na "srpski rod" da "ne prizna diktat sile i nepravde" — a u novembru Patrijarh pokušava da "u ime Crkve" ubedi taj isti srpski rod da prihvati diktat sile tako što će izaći na izbore i legitimisati institucije "u okviru Tačijevog establišmenta", tj. u okviru establišmenta raznih "lica sa poternice". [6]

Ako bi se sad prihvatila Patrijarhova argumentacija da "kada patrijarh govori — to čini u ime Crkve" — to bi unelo haos i svojevrsni diktatorski duh u Crkvu. To bi značilo da bi i svako buduće zasedanje Sinoda ili Sabora, kao i zaključci i saopštenja koji bi iz njih mogli da proisteknu, mogli da budu relativizovani ili poništeni nekim potonjim "ličnim" stavom Patrijarha. Ako je to matrica koja se želi uspostaviti, onda se nedvosmisleno može konstatovati da je to put u "papizaciju" Crkve, kao i otvaranje puta da zakulisne intrige i nevidljivi centri moći mogu da, preko slabe ili nestalne ličnosti nekog patrijarha, obesmisle bilo kakve institucionalne stavove same Crkve. Uostalom, podsetimo se samo nespretnih "demantija" postojanja Patrijarhovog jasnog i nedvosmislenog pisma o Kosovu i Metohiji upućenog 30.11.2012. Tomislavu Nikoliću — što iz usta samog autora pisma, [7] što iz usta crkvenog "portparola". [8]

Ako se obrati pažnja na terminologiju koju je Patrijarh koristio u Pećkoj Patrijaršiji 14.10.2013. lako će se prepoznati retorika sa "predizbornih" skupova koju koristi Ministar bez portfelja Vulin — koji je, uzgred, zajedno sa Patrijarhom prisustvovao liturgiji koja je prethodila: "U naseljima gde su Srbi brojniji i gde se bira vlast, da ne bi došli i u srpske krajeve predstavnici Albanaca, mislim da bi (Srbi) trebalo da izađu na izbore, da bar očuvaju vlast u svojim mestima i u svojim enklavama", rekao je, prema izveštaju RTS. patrijarh Irinej. To rezonovanje bi bilo na mestu kada bi se ti izbori odvijali po zakonima i propisima Republike Srbije. S obzirom da to nije slučaj, Patrijarhov poziv je jednostavno poziv na priznanje legitimiteta izbora raspisanih sa blagoslovom "lica za poternice". Štaviše, Patrijarhov poziv je i u ključu Vulinovog perfidnih nastojanja da se legitimišu novembarski "izborni rezultati". Jer, vlast će u većinsko-srpskim sredinama — a tu prvobitno mislimo na nepokoreni sever KiM — preuzeti "pobednici" na nelegalnim novembarskim izborima samo ako im se to dozvoli. A Ustav i zakoni Republike Srbije jedino daju za pravo onima koji te nazovi-izbore i njihove rezultate ne nameravaju da prihvate — tj. onima koji zagovaraju bojkot izbora i neprihvatanje njihovih rezultata, kakvi god oni bili. I, da podsetimo — ne daju im za pravo samo Ustav i zakoni, već i zvanični stav Crkve od 22.4.2013, koji ih poziva da "ne prizna(ju) diktat sile i nepravde". Suprotno onome našta ih pozivaju Ministar bez portfelja — koji u ime diktata sile preti otkazima "neposlušnima" širom KiM i gazi njihova osnovna ljudska i građanska prava — i, nažalost, Patrijarh (ovog puta) bez mandata. Ništa se u tzv. briselskom sporazumu nije promenilo od 22.4. da bi Crkva imala povoda da iznese novi stav. Promenilo se samo Patrijarhovo lično mišljenje. Ako to prihvatimo kao dovoljno, ako se stavovi Crkve mogu tako olako, voluntaristički menjati — onda je sve dozvoljeno.




[1] nspm.rs
[2] rts.rs
[3] sapkim.org
[4] pravoslavlje.spc.rs
[5] spc.rs/sr/sinod
[6] nikadgranica.org
[7] bktvnews.com
[8] novinar.de

Tekst objavljen na sajtu: srb.fondsk.ru
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: