Grupa autora —Tito i Srbi, Zločinac na čelu kolone
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
ISTORIJSKA DOGAĐANJA « ISTORIJSKA ČITANKA  « Knjiga kao putokaz — odabrane stranice  « Grupa autora —Tito i Srbi, Zločinac na čelu kolone
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Grupa autora —Tito i Srbi, Zločinac na čelu kolone  (Pročitano 6468 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 14, 2013, 11:08:51 pm »

**

TITO I SRBI

Zločinac na čelu kolone





Knjiga koju čitalac ima pred sobom nastala je kao posledica jednog neumitnog procesa — razotkrivanja pravih osnova mitologizovanja Titove groteskne figure, što je preduslov za sva buduća srpska osvešćenja.

Brozova uloga u istoriji Srba bila je kobna; on je, kao svojevrsni "lažni car Šćepan Mali", bio kvazimesijanska figura kroz koju je u Srbe duvao ledeni vetar nihilizma...

U ovom zborniku pišu:
Branko Nadoveza, Nikola Žutić, Ratko Dmitrović, Veljko Đurić Mišina, Pero Simić, Miloslav Samardžić, Dragan Krsmanović, Srđan Cvetković, Kosta Nikolić, Miloš Timotijević, Radovan Kalabić, Aleksandar Pavić, Antonije Đurić.


Autor: Grupa autora
Izdavač: CATENA MUNDI d.o.o.
Godina izdanja: 2013
ISBN: 978-86-66343-004-4
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Novembar 14, 2013, 11:45:19 pm »

**
Grupa autora —TITO I SRBI
Zločinac na čelu kolone



Vladimir Dimitrijević

NOVO ČITANJE STARE MITOLOGIJE

O jednom okruglom stolu


U Udruženju književnika Srbije (Francuskoj 7), kultnom mestu nekadašnjih disidentskih strujanja u bivšoj Jugoslaviji, u subotu, 2. marta 2013. godine, održan je okrugli sto na temu "TITO I MI — Posledice titoizma", u organizaciji izdavačke kuće "Catena mundi". Pozdravnu reč dao je Boško Obradović, jedan od osnivača i urednika izdavačke kuće "Catena mundi". Potom je koordiniranje radom okruglog stola preuzeo mr Vladimir Dimitrijević, član Uređivačko-organizacionog odbora, koji je ukazao na motive za pokretanje ove teme, podsećajući na pokajničku izjavu Tanasija Mladenovića da su "srpski komunisti objektivno izdali svoj narod", bez obzira šta su subjektivno mislili i nameravali.

Na okruglom stolu je učestvovalo 15 učesnika koji su u skraćenoj verziji izneli svoje referate. Prof. dr Milo Lompar je ocenio da titoizam nije samo istorijska formacija, već da kritika titoizma znači sprečavanje obnove titoizma pod drugim ideološkim i kulturološkim obrazloženjima. Time zaustavljamo obnavljanje sila koja su nas dovele do poraza u Drugoj Jugoslaviji. Da li su danas naši interesi srpski interesi ili jugoslovenski, kako nas sve više usmeravaju kroz tzv. regionalnu saradnju? Kao primer naveo je formiranje Jadranske lige 2003. pod rukovodstvom Slovenije i Hrvatske, iako je 2002. godine Srbija bila prvak sveta u košarci.  Zato srpska pozicija nikada više ne bi smela da bude inferiorna.

Dr Miša Đurković je najpre podsetio na prvu kritiku titoizma koju je napisao akademik Kosta Čavoški pod naslovom "Tito — tehnologija vlasti", a potom da je potpuno zabranjeno i dalje otkrivati istinu o poreklu i mestu sahrane Josipa Broza Tita koji su i dalje pod velom tajne. Zato je tek ovo početak dekonstrukcije jednog javnog mita koji je još uvek nedodirljiv. Titoizam je stalno svođenje Srpstva samo na Srbiju i poništavanje srpskog identiteta na drugim prostorima. Posebno je istakao opasnost procesa deljenja Srpske pravoslavne crkve po avnojevskim granicama.

Prof. dr Srđa Trifković je govorio o ulozi Velike Britanije u instaliranju Broza na vlast u Srbiji. Napuštanje savezničnog đenerala Draže Mihailovića i višegodišnje pomaganje komunista od strane Britanaca od 1943. presudno je uticalo na ishod građanskog rata u Srbiji i pre ulaska Crvene armije. Tada su Britanci spasli partizanski pokret od uništenja.

Aleksandar Pavić je ukazao na brojne evropske rezolucije o ukidanju totalitarnog nasleđa koje se ignorišu u Srbiji uprkos evrofanatizmu naših vlasti u poslednjih 12 godina. Titoizam je važan za sve one koji žele da drže Srbiju pod kontrolom, jer bi dovođenje titoizma u pitanje značilo dovođenje u pitanje kompletnog okupacionog aparata nad Srbijom od 1945. Temeljna evropska vrednost, potpuno prećutana u Srbiji, pored antifašizma i antinacizma jeste i antikomunizam. Titoisti su novi talas janjičara, kosmopoliti-janjičari, koji će zarad vlasti i privilegija govoriti sve što je potrebno u interesu stranih centara moći.

Poznati novinar i publicista Kosta Dimitrijević je govorio o dnevnoj novini "Politika" pod Brozom i o politici kao takvoj u Titovoj Jugoslaviji. Podsetio je na optužnicu koju je protiv Broza svojevremeno podneo dr Vojislav Šešelj, koji je sa simboličnim glogovim kolcem krenuo i na Kuću cveća, što je bila, pomalo zakasnela, reakcija na svojevremeni zahtev Oskara Daviča da Jugoslavija promeni ime u Titoslaviju. Založio se da škola koja nosi ime Vladislava Ribnikara, koji je obrukao prezime svojih predaka i ocrnio svoj obraz kao blizak saradnik Broza, promeni to nedostojno ime.

Nikola Žutić je govorio na temu odnosa Broza i Hrvata i svih oblika saradnje koju su imali komunisti sa ustašama i okupatorima, a posebno sa — nazovi saveznicima — Britancima.

Vladan Vukosavljević je istakao nevidljivu ozračenost našeg društva titoizmom i ukazao na tumore poput autonomne pokrajine Vojvodine, otimačine i pljačke privatne i društvene imovine, izdajničkog odnosa prema Kosovu i Metohiji. Ozračenost titoizmom posebno se ogleda u sferi kulture i obrazovanja, pa tako naša kinematografija, primera radi, nema delo o Jasenovcu.

Antonije Đurić započeo je svoj govor rečima: "Sve što se danas dešava sa nama, u nama i oko nas posledica je komunističke ideologije". Broz bi bio niko i ništa bez srpskih komunista, Brozovića, koji su mu služili. Kada se govori o blagostanju u vreme Titove vlasti zaboravlja se na stotine hiljada ubijenih, utamničenih, izbeglih, kojima je oduzeta imovina... Jedino ispravno bi bilo Brozu vratiti njegovo: ulice, trgove, vile, akademike, pesnike, generale, ubice, kriminalce i sve druge koji su Brozovi, beznadežno zaraženi titoizmom, bez obzira kako danas preobučene.

Marinko Arsić Ivkov je govorio iz ugla svoje "Antologije udvoričke poezije", koja u ogledalu njegovih podanika najbolje govori o kultu ličnosti Josipa Broza. Srpska udvorička poezija je procvetala pod Titom, mada je postojala i pre toga kao udvorička i prema ranijim vladarima. I Broz lično je bio poznat po napadima na pisce, poput Branka Ćopića ili Dragoslava Mihailovića, dok su se njegovi sledbenici iz sveta književnosti utrkivali u špijuniranju i prijavljivanju kolega pisaca.

Dragan Hamović je govorio o odnosu titoizma i nadrealizma, potisnutoj književnoj baštini pre komunizma i vojujućim ateistima u književnosti. Za mnoge titoističke književnike Srbija pre komunizma nije ni postojala, a i danas je mnogo onih koji misle slično.

Veljko Đurić je uporedio dve biografije: Titovu i Dražinu kroz ključne datume 1914—1941—2014. Posebno je istakao da su arhivi u Srbiji očišćeni od važnih istorijskih dokumenata, i da se posebno do onih o Draži i Titu još uvek ne mogu dobiti.

Radovan Kalabić je govorio o detitoizaciji kao uslovu bez koga se ne može, jer je najveća doslednost titoizma u antisrpstvu. Predložio je da Kuća cveća treba da ostane kao Muzej strave i užasa titoizma.

Pukovnik Dragan Krsmanović se založio da se Josip Broz, čiji identitet još uvek ne znamo, razdvoji od Tita, koji je bio ideološki projekat sa pogubnim posledicama po srpski narod. Cilj titoizma nije bio ustanak radi slobode naroda, već revolucionarni dolazak na vlast i ostajanje na vlasti po svaku cenu, bez izbora. Sve što se protivilo Srbiji i Srbima bilo je podržano od strane titoizma. Zapitao se iznova koja je bila cena kratkotrajnog socijalističkog blagostanja...

Miloslav Samardžić je govorio na temu Tita kao neukog ratnog komandanta koji nije umeo ni da čita vojne karte. Pritom, Tito je bio diktator i masovni ubica, a i dalje se doživljava kao sposobni vojskovođa, državnik, stručnjak za sve... U komunističkoj hijerarhiji napredovao je kao najbolji cinkaroš svojih partijskih drugova i likvidator svojih saboraca u Španskom građanskom ratu. Veliki broj partizanskih jedinica masovno je stradao u borbama zbog Titove vojne nesposobnosti, a uprkos tome su ga komunisti posle Drugog svetskog rata proglasili za trostrukog doktora nauka.

Dragan Petrović je izneo niz zanimljivih arhivskih informacija o Titu u geopolitičkom kontekstu britansko-francusko-nemačko-ruskih odnosa. Dogovoreno je da sva obraćanja na okruglom stolu budu objavljena kao referati u posebnom tematskom zborniku koji će se u toku godine pojaviti u izdanju "Catena mundi". Prvom delu okruglog stola prisustvovali su i prof. dr Žarko Vidović, Đorđe J. Janić i Pero Simić, koji će takođe priložiti svoje referate, što se očekuje i od opravdano odsutnih: prof. dr Zoran Avramović, dr Srđan Cvetković, Ratko Dmitrović, Igor Ivanović, Bojan Dimitrijević, Željko Cvijanović, Milan Brdar, Miloš Knežević, Miloš Timotijević i Kosta Nikolić.


Zbornik kao plod okruglog stola

Dogovor da se radovi sa naučnog skupa objave u jednom zborniku pokazao se kao neostvarljiv — radova je bilo toliko da je Izdavački savet "Catene Mundi" odlučio da zbornika mora biti dva; naravno, svaki od njih će biti knjiga za sebe, uređen u skladu sa zahtevima unutrašnje logike objavljenih "titoloških" istraživanja. Pred nama je prvi takav zbornik, "Tito i Srbi".

U prvom poglavlju knjige, "Sa srpskog stanovišta", objavljeni su tekstovi koji daju širi pregled štete koju je titoizam naneo Srbima, njihovom duhovnom i političkom biću. Dr Branko Nadoveza nas upoznaje sa ulogom koju je Broz imao u definisanju srpskog etničkog prostora, a dr Nikola Žutić, autor koji se već tri decenije bavi, između ostalog, vatikanskom konstrukcijom hrvatstva kao borbene srbofobije, pažnju je posvetio Titovoj ulozi u trijumfu hrvatskih nacionalnih težnji u 20. veku, dok je Ratko Dmitrović pokazao titoističko — vatikanski preplet interesa u slučaju povrataka organizatora "pacovskih kanala" i bliskog Stepinčevog saborca, Krunoslava Draganovića, u SFRJ. Dr Veljko Đurić Mišina dao je uporedne portrete đenerala Draže Mihailovića, ministra vojnog u Vladi Kraljevine Jugoslavije i samozvanog maršala, Josipa Broza Tita,od koga je počela Titoslavija, kao antidržava u kojoj je Srpstvo počelo da gubi svoje ime i imanje.

Tekstovi pod naslovom "Od cinkaroša do maršala" bave se Brozom kao likvidatorom na platnom spisku sovjetske obaveštajne službe, neukim vojskovođom — samozvancem i nemilosrdnim osvajačem vlasti. Pero Simić, jedan od najvećih domaćih "titologa", čovek bez čijeg predanog rada u domaćim i stranim arhivima mnogo toga o Brozu bi ostalo u tami neznanja, ukazao je na Titove nepoznate zločine; Miloslav Samardžić, urednik "Pogleda" i biograf đenerala Mihailovića, osvrnuo se na Brozovo neznalačko rukovođenje partizanskom vojskom, a mr Dragan Krsmanović, pukovnik u penziji, bavio se njegovom borbom za vlast usred navodno oslobodilačke borbe.

U poglavlju "Zločinac na belom konju" doneli smo priloge dr Srđana Cvetkovića sa Instituta za savremenu istoriju koji se, na krajnje dokumentovan i argumentovan način, već godinama bavi zločinima komunista i totalitarnom prirodom titoističkog režima,bivajući i čelnik državne komisije za istraživanje tih zločina,koji su izmenili Srbiju, a čije posledice i danas osećamo.

"Navodni heroji" je poglavlje koje se bavi razvojem Titovog kulta, za koji je dr Kosta Nikolić, autor, između ostalog, sjajne studije "Tito govori što narod misli", već odavno utvrdio da je imao kvazireligiozne odlike svojevrsnog primitivnog paganizma. Dr Miloš Timotijević, istoričar pri čačanskom Narodnom muzeju, podrobno se bavio upotrebom fotografije u propagandi komunističke ideologije.
 
U poglavlju "Obračun sa titoizmom — uslov bez koga se ne može", Radovan Kalabić ukazuje na neophodnost da Titov grob ostane u Beogradu kako bi nas stalno opominjao na strahote Brozove epohe, a Aleksandar Pavić tumači nedoslednost domaćih "drugosrbijanaca", koji bi da budu i EUropejci i neotitoisti, zaboravljajući na činjenicu da je Evropski parlament oštro osudio komunizam kao totalitarnu ideologiju, a među zemlje u kojima je ta ideologija vladala uvrstio i Brozovu Jugoslaviju.

U dodatku je dato svedočenje Antonija Đurića, književnika koji je kao mladić odan Bogu, Kralju i Otadžbini najbolje godine svog života proveo u Brozovom kazamatu, da bi zatim život posvetio, između ostalog, i svedočenju o epohi zla maskiranoj u priču o "skoku iz carstva nužnosti u carstvo slobode" (Engels). Tu je i manifest o neophodnosti dekonstrukcije titoizma, jednom i zauvek.


Reč Vladike Nikolaja

Brozova uloga u istoriji Srba bila je kobna; on je, kao svojevrsni "lažni car Šćepan Mali", bio kvazimesijanska figura kroz koju je u Srbe duvao ledeni vetar nihilizma. Stoga se priroda Titovog delovanja ne može razumeti van hrišćanskog konteksta srpske istorije. Vladika Nikolaj Velimirović je njegov "mistički" portret naslikao u pismu nadbiskupu kenetrberijskom, decembra 1952, moleći ga da se založi da Tito ne dođe u posetu Velikoj Britaniji. Tada je Nikolaj zapisao:

"Vaša Milosti,
 
U američkoj štampi se šire vesti da sadašnji, samoproglašeni vladar Jugoslavije, Tito, uskoro stiže u London kao zvanični posetilac na poziv britanske vlade. Vaša Milost sigurno zna ko je bio ovaj čovek, šta je učinio, i šta predstavlja. Njegovi tragovi moraju biti užasni svakom Englezu hrišćaninu i Engleskinji hrišćanki. Budući fanatičnim bezbožnikom, koristio je sve zločinačke metode, kojih se civilizovani svet gnuša, kao zakonite, da bi osvojio vlast i ostao na vlasti.

Predug je spisak njegovih zločinačkih i po dušu potresnih dela, predug da bi bio navođen. Obavešteni ste o njima iz prve ruke, i nema potrebe da ih ponavljamo. Ali ja moram naglasiti jedan momenat koji Vas i mene, kao ljude Crkve, najviše zanima: on još uvek progoni Crkvu, ponekad makijavelistički, u rukavicama, u prisustvu britanskih i američkih posetilaca, a ponekad neronski, u odsustvu 'savezničkih' posetilaca.

Vaša Milost može da zamisli kako se bezdomnici, Srbi u rasejanju, osećaju kad je Titova poseta Londonu u pitanju. I, još više, kako hrišćanske denominacije, naročito anglikanske zajednice širom sveta, očekuju reč protesta od nadbiskupa kenterberijskog.

Molim se i nadam da će Vaša Milost, sa Vama svojstvenom mudrošću i hrabrošću, učiniti sve što Vam je moguće da se ovom borbenom bezbožniku i surovom gonitelju Hrišćanstva ne dozvoli da celiva ruku Njenog Veličanstva, koja se u zvaničnoj tituli svojoj naziva 'braniteljkom vere'. Stravični poljubac istim onim usnama koje su izricale smrtne presude hiljadama nevinih i pobožnih hrišćana. Protestujući protiv ovog moralnog rugla, siguran sam da će Vaša Milost imati više Engleza i Engleskinja iza sebe nego oni političari koji su pozvali ovog najneželjenijeg gosta da poseti grad Svetih mučenika Albana i Magnusa.

Uveravam Vas, Vaša Milosti, u svoje duboko poštovanje i bratsku ljubav u Gospodu našem Isusu Hristu.
 
Veoma iskreno vaš, Episkop Nikolaj"

Knjiga koju čitalac ima pred sobom nastala je kao posledica jednog neumitnog procesa — razotkrivanja pravih osnova mitologizovanja Titove groteskne figure, što je preduslov za sva buduća srpska osvešćenja.

jun 2013.
Priređivač
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: