Jovan I. Deretić: 8. Zaključak o Porfirogenetu
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
ISTORIJSKA DOGAĐANJA « U POTRAZI ZA ISTINOM « Berlinski kongres 1878. « Jovan I. Deretić: 8. Zaključak o Porfirogenetu
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jovan I. Deretić: 8. Zaključak o Porfirogenetu  (Pročitano 4988 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 318



Pogledaj profil
« poslato: Jun 25, 2013, 09:40:26 pm »

**

8. ZAKLJUČAK O PORFIROGENETU


... Srbi su prvi put čuli za Porfirogeneta i seobe Slovena u vreme Ilirskog pokreta, polovinom 19. veka, koji je doneo jedan Slovenac, katolički sveštenik uz podršku Vatroslava Jagića. Sve te priče je uveo u školske programe u Srbiji naš vrli ministar prosvete Stojan Novaković, posle Berlinskog kongresa, za vreme svog ministrovanja 1880 — 1883. godine. Jedan jedini čovek je o tome odlučio, uz snažnu podršku Beča i drugih centara moći na zapadu. On je po struci bio pravnik, a ne istorik. Prevaga je postignuta jednom vrstom puča.

Služeći se polugama vlasti Novaković je oterao u prevremenu penziju Panteliju Srećkovića, profesora istorije na Visokoj Školi u Beogradu 1894. godine. Na njegovo mesto, postavljen je Novakovićev kum i kreatura Ljubomir Kovačević, koji takođe nije bio istoričar po struci. Za njega Nikola Radojčić kaže da je bio samouki istoričar. Sledeće, 1895. godine, Kovačević je postavljen za ministra prosvete u vladi Stojana Novakovića. Zatim je bio sekretar Akademije i državni savetnik.

Nikola Radojčić i Stanoje Stanojević tvrde da je Kovačevićev spis o Stevanu Nemanji potpun promašaj. On je taj koji je "pronašao" da Nemanjin otac nije bio ban Desa nego neki nepoznati Zavida i tako oslobodio Austrougare noćne more po pitanju Hercegovine. Desa je bio ban Huma i njegov banat se prostirao od reke Cetine do Skadarskog jezera. Sahranjen je u Trebinju.

Austrougari su nastojali da ospore srbski karakter Bosne i Hercegovine, pa to nije lako išlo kada se zna da je to Nemanjina očevina. Kažu da je Kovačević našao neki zapis na crkvi u Bijelom Polju, gde se potpisao neki Miroslav Zavidin. On je tvrdio da se radi o Miroslavu, bratu Nemanjinom. Najstariji Nemanjin brat zvao se Zavida. On je sa vizantijskom vojskom ratovao protiv Nemanje i poginuo u boju na Kosovu 1170. godine. Njegov sin je bio Miroslav. Ali, Zavida je podigao jednu crkvu u dolini Aima, kao svoju zadužbinu, pa je moguće da je Miroslav tu crkvu obnovio.

Vrli kaluđer Ilarion Ruvarac je posle bakanalija po Pešti, koju je često posećivao pod izgovorom da ide u Sent Andreju, vršio kritiku srbske istorije i napadao Srbe po svim pitanjima po kojim ih je napadao Beč i Budimpešta. Ali, njegova, tako zvana, "kritička škola" ne bi nikad odnela prevagu i sve bi to ostalo kao neki kuriozitet, po onoj narodnoj "ima ih i takvih", da nije bilo Stojana Novakovića, njegovog političkog položaja i primene sile. Bez Novakovića, za Ljubomira Kovačevića niko danas ne bi ni znao.

Hrvati su radili svoje radnje, a svaki narod je imao prodanih duša, poput ove pomenute trojice kod Srba. Na Berlinskom kongresu je Srbima dat diktat, da ne gledaju ništa preko Drine i preko Dunava, pa je tadašnja politika bila njima naklonjena. Naši savremeni "nordisti" nisu verovali da će obnovljena Srbska istorijska škola da razotkrije sve ovo. Jest da je dosta kasno, ali bolje ikad nego nikad.

Kako će sad oni da žive sa ovim, ja o tome neću da brinem, neka o tome oni brinu. Stari Rimljani su govorili: "Veritas immutabilis est, et perpetua", tj. istina je nepromenljiva i večna.


Jovan I. Deretić

Deo teksta preuzet iz knjige: Izmišljeno doseljavanje Srba. Autori: Jovan I. Deretić, Dragoljub P. Antić i Slobodan M. Jarčević | Izdavač: Sardonija Beograd 2009
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: