Građanski rat
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Građanski rat  (Pročitano 7069 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 318



Pogledaj profil
« poslato: Avgust 26, 2012, 11:07:20 pm »

**

Vreme uvek pobeđuje zablude i na njihovim ruševinama postavlja zastave istine.
Citat: Bjeljinski


GRAĐANSKI RAT

Poštujući istorijske činjenice, mora se reći da se prva antifašistička puška, inače nevesinjska, oglasila 3. juna 1941. godine u Gornjem Drežnju, da bi već dvadesetak dana kasnije, tačnije 24. juna, buknuo opštenarodni ustanak.
 
Vojni istoričar dr Savo Skoko ostavio je zapis o tom događaju:
 
— Budući da je reč o ustanku bez poziva Komunističke partije Jugoslavije, njeni čelni funkcioneri su nastojali da se taj ustanak omalovaži, prećuti i ignoriše. Neki visoki partijski funkcioneri, pa čak i istoričari od struke, nazivali su ga "Vidovdanskim", u negativnom, nacionalističkom kontekstu, iako nije počeo 28. nego 24. juna.
 
— Stavljanjem ovog ustanka na mesto koje mu u istorijskom kontekstu pripada — piše Skoko — bio bi dezavuisan dogovoreni datum početka oružanog ustanka u Jugoslaviji — kao i teza da je podignut na poziv KPJ. Zna se pouzdano, da taj datum nisu odredili stvarni istorijski događaji nego komisija CK KPJ, koja se rukovodila čudnovatim kriterijumima. Za nju je ubistvo dvojice žandarma, Srba po nacionalnosti, na vašaru u Beloj Crkvi kod Krupnja, 7. jula 1941. godine, označilo početak oružanog ustanka, ne samo u Srbiji, nego u čitavoj Jugoslaviji, jer su ti žandarmi — posebno je naglašeno, "bili sluge okupatora".

Dva ljudska života su ugašena. Komandir stanice u Zavlaci, Bogdan Lončar i kaplar Milenko Braković.
 
U centru varošice, iskrsla je grupa ljudi; posedovali su čak i puškomitraljez. Jedan je imao kačket na glavi i održao je kraći govor okupljenima, pozivajući ih da se late oružja. Rekao je da treba sabotirati svaki posao, apelujući da u obližnjem majdanu uglja više ne rade, niti izlaze na seljački kuluk, a o plaćanju poreza nema ni govora. Navodno, u Lajkovcu su zapaljene cisterne, u Kragujevcu magacin, a pravac im je Krupanj. Posle oružanog zbora izgubili su se u obližnjoj šumi, uz rečicu Kolarušu.
 
PUCAO JE ŠPANAC
 
Ova akcija je izvedena munjevito i mučki. Kada se patrola zaustavila pred sudnicom, stvorila su se dva civila, od toga jedan s puškom, a drugi s parabelumom. Čim su stigli pred žandarme, povikali su: "Dole oružje!" Ovi su uzeli oružje na gotovs, pozvali ih da odlože oružje i opalili po metak u vazduh. Naoružani civili zapucali su u meso, zatim pokupili oružje, a od Lončara fišeklije sa municijom i nestali uz reku Kolarušu. Meštani su prepoznali ubice. Jedan je iz Bstave, izvesni Cvetin Soldatović, a drugi je student iz Valjeva, poznati komunista, Žikica Jovanović Španac.
 
Očigledno, hitac u Beloj Crkvi u živo meso žandarma bio je direktan uvod u bratoubilački rat.
 
Komisija CK KPJ primenila je više nego očevidan dvostruki standard pri izboru dana ustanka u Jugoslaviji, prenebregavajući egzaktne istorijske činjenice i antidatirala stvarni početak toga ustanka koji je 24. juna planuo u Gornjoj Hercegovini, a ne 7. jula u Beloj Crkvi.
 
Na to su, bez svake sumnje, naveli ideološki obziri. Težilo se, svakako, da izabrani datum simbolizuje početak socijalističke revolucije u Jugoslaviji kroz antifašističku oslobodilačku borbu, pa je stoga 7. jul dan kada su u Beloj Crkvi Srbi pucali u Srbe, prikladnije odražavao revolucionarnu komponentu oružanog ustanka nego 24. jun, kada su hercegovački Srbi pucali na Hrvate i muslimane, dajući na taj način započetoj oslobodilačkoj borbi, umesto revolucionarnog, nacionalno i versko obeležje.
 
JUNACI ISTORIJSKIH FABULA —TITO I DRAŽA
 
Iz vida je izgubljena činjenica, da je uistinu u hercegovačkom junskom ustanku izbačeno iz stroja 438 hrvatskih, mislimanskih i italijanskih fašista; od toga 144 poginulih, 234 ranjenih i 60 zarobljenih, među kojima i visoki funkcioneri hrvatskih oružanih snaga. Ispada, eto, da ovi najverniji Hitlerovi saveznici, tokom celog rata nisu bili sluge rata.
 
Suočeni sa nesalomljivom snagom istorijskih činjenica, vojni istoričari koji su smatrani pobornicima tvrde dogmatske istoriografije, napisali su 1959. godine, u drugoj knjizi Vojne enciklopedije, pored ostalog i ovo:
 
— Pre i u toku priprema za oružani ustanak, usled ustaškog terora, narod se u nekim krajevima počeo sklanjati u šume i pružati otpor. Pojava mestimičnog otpora bila je surova, još od maja 1941. godine, a naročito u Hercegovini. Otpor srpskog naroda u Nevesinjskom i Gotačkom srezu, početkom juna 1941, prerastao je krajem istog meseca u masovni ustanak i uskoro se preneo na teritoriju Bilećkog, Stolačkog i Trebinjskog sreza, gde su ustanici uništili mnoge ustaške posade po selima, forsirali Nevesinje i zauzeli Avtovac.

O kakvom se ignorisanju radi rečito govori podatak da u svih 175 knjiga Zbornika dokumenata i podataka o NOB-u naroda Jugoslavije 1941—1945, nijedan dokument koji se odnosi na junski ustanak u Hercegovini, nije objavljen kao da se radilo o najretrogradnijoj i srednjovekovnoj jeresi.
 
Sudeći po kazivanju Avda Huma, jednog od članova CK KPJ, 7. jul je proglašen danom ustanka naroda Jugoslavije na zahtev šefa Agitpropa CK Milovana Đilasa. Humo je u razgovoru s dvojicom istoričara Vojno-istorijskog instituta rekao da je on, na sastanku Komisije s Aleksandrom Rankovićem, predložio da se za dan ustanka proglasi 24. jun 1941, kada su hercegovački ustanici napali Nevesinje. Nije se izjasnio Aleksandar Ranković, jednostavno ni za ni protiv tog predloga, već ih je uputio da Komisija razgovara sa Milovanom Đilasom. Međutim, na sastanku kod Đilasa nije vođena nikakva rasprava o pomenutom predlogu, već je Komisiji saopšten predlog Agitpropa da se ipak 7. jul proglasi za dan ustanka naroda Jugoslavije. Komisija je taj predlog bez diskusije prihvatila i obnarodovala kao svoj.

Zaključak je, dakle, na junski ustanak ne sme se gledati ni kroz partizansku ni kroz državničku prizmu, jer on nije pripadao ni jednima ni drugima, već istinski narodu.

 
Borivoje Marjanović

Deo teksta preuzet iz knjige: KAKO JE UHVAĆEN GENERAL DRAŽA autora Borivoja Marjanovića | Beoknjiga | Beograd, 2006.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: