Mihailo Mika Đorđević Cvikeraš (?)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
ISTORIJSKA DOGAĐANJA « ISTORIJSKA ČITANKA  « Gospodari života i smrti « Mihailo Mika Đorđević Cvikeraš (?)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Mihailo Mika Đorđević Cvikeraš (?)  (Pročitano 8406 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« poslato: Avgust 26, 2012, 04:35:44 pm »

*

MIHAILO MIKA ĐORĐEVIĆ


"Kad se govori o ovom montiranom procesu, redovno se pominje ime vojnog tužioca pukovnika Minića. Imena sudije niko se i ne seća. Prirodno. Tužilac je bio vlast, a sudija samo marioneta u njegovim rukama. Mi ćemo reći ime sudije. Bio je to pukovnik Mihailo Mika Đorđević. Njemu je povereno da vodi ovaj sudski proces, pošto je pre suđenja generalu Draži, uspešno položio, zajedno sa Minićem, prijemni ispit u procesu Keseroviću, kad je sedmoricu ljudi osudio na smrt. I tužilac i sudija bili su tada potpukovnici, ali su za glavni proces unapređeni u čin pukovnika. Karijeru Miloša Minića znamo. Bio je sve što se moglo biti u Srbiji, a za Brozovog života postaće ministar spoljnih poslova i pratiće ga na njegov poslednji sastanak nesvrstanih zemalja, u Havani, sedeći pored Broza. Koji je tada nosio belo odelo. A Mika Đorđević? On će se propiti, propadaće sve niže. Umro je u selu Subotica, kod Koceljeve, na senu, u jednoj štali". [NIN, Montirani zločini komunističkih vlasti pred sudom istorije]


"Istorijske su činjenice da je svemoćni Broz vrlo vešto organizovao đeneralovo hapšenje, suđenje i likvidaciju, rukovodeći iz senke. U tom pravcu već početkom rata izabrao je mladog pravnika Mihajla Miku Đorđevića, rođenjem Kragujevčanina, vanredno unapređenog u čin potpukovnika, da osudi đenerala, njegov pokret i srpski rodoljubivi narod. Kao tužioca postavio je mladog pravnika Miloša Minića, bivšeg seljačića iz Preljine kod Čačka. Napunivši sudnicu ozloglašenim oznašima, koji su glumili naprednu narodnu masu. Imao sam sreću da lično kao sudijski pripravnik upoznam sudiju Miku Đorđevića i da pratim njegove zadnje dane života. On nije mnogo krio da je osudio ovako znamenitu ličnost pre suđenja i da je zapao u greh kojeg se nije mogao osloboditi. Ukratko, on je završio život u njemu stranom selu Subotica kod Koceljeva, u najgorem psihičkom i fizičkom stanju, bez ikog svog. Sa neprebolnom patnjom i željom da se na onom svetu sastane sa đeneralom i da mu se izvine". [Miroslav Todorović Šera, za Pravdu, 26.10.2011,]


"Kragujevačanin Mihailo Mika Đorđević, sudija koji je osudio na smrt Dragoljuba Dražu Mihailovića, đenerala jugoslovenske vojske u otadžbini i ministra vojnog, i jođ 11 viđenijih Srba. On je stavio posmrtnu tačku Kraljevini Jugoslaviji i postavio kamen temeljac Titovoj državnoj tvorevini." [Miroslav Todorović, sudija za NIN 2535, jul 29 1999]


Sudija Mihailo Đorđević pred smrt je rekao: "Dođe li do razgradjivanja nove Jugoslavije, obelodaniće se koliko smo mi sudije ugradili kostiju nevinih u njene temelje." [Miroslav Todorović, sudija za NIN 2535, jul 29 1999]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Sr. Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 319



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Avgust 26, 2012, 04:53:33 pm »

**
MIHAILO MIKA ĐORĐEVIĆ


GLAVOSEČE GENERALOVE


...U procesu Dragoljubu Draži Mihailoviću, njegov sudija, pukovnik Mihailo Mika Đorđević, osudio ga je na smrt streljanjem, a za života nikome i nikada nije poverio na kom je mestu streljan general. Sudija je tu tajnu odneo u grob.
 
U tom vremenu čelni ljudi Ozne — njen šef Aleksandar Ranković i njegova desna ruka Slobodan Krcun Penezić, takođe nisu otkrili egzekuciju i mesto streljanja. Verovatno su strahovali od mogućeg hodočašća generalovih pristalica...


SUDIJA

Minićev kompanjon na istom zadatku, ali u nešto delikatnijoj ulozi, bio je pukovnik Mihailo Mika Đorđević, koji je predsedavao Vojnim većem.
 
Đorđević je bio iz ugledne građanske porodice, sin uglednog kafedžije iz Kragujevca. Odgovoran je za masovno streljanje đaka u oktobru 1941. godine. Jedan je od neposrednih vinovnika "krvave bajke". Već u prvim letnjim danima, uz pomoć svojih istomišljenika, preneo je u očevu kafanu nekoliko škodinih mitraljeza namenjenih za buduće akcije širokih razmera. I kad im se ukazala prilika, novoformirana grupa proletera metalske struke stacionirala se na jednoj krivini visoke kote između sela Bare i Ljuljaka, na glavnom putu Kragujevac—Gornji Milanovac. Tu su sačekali dva kamiona napunjena švapskim oficirima i podoficirima i mučki ih zasuli stravičnom vatrom. Elem, tu nije kraj priče, već su pobijenim Nemcima isekli polne organe i stavili mrtvima u usta. To je direktan povod za stravičnu odmazdu nad nedužnim đacima, profesorima i drugim građanima ovog šumadijskog grada. Prosto rečeno, nije bilo dvorišta bez crnog barjaka. Kragujevac je ostao bez cveta mladosti, a partizanski "junaci" strugnuli su u šumu, ostavivši narod na cedilu.
 
Još kao student odbacio je tradiciju, interes naroda i demonstrirao prezir prema crkvi i sveštenstvu, a sve to u ime novokomponovanog komunističkog morala. Bio je beskrupulozni karijerista, mada je u više mahova odbacivan od strane svojih istomišljenika. Đavolski žilav i uporan uvek je uspevao da se digne kao feniks iz pepela.
 
Mihailo Đorđević Cvikeraš krenuo je potom u novu avanturu, u krvavi bratoubilački rat. Ubrzo, zbog mnogih "brljotina" u Kraljevačkoj četi, bio je degradiran u konjušara. Padao je i dizao se za sve vreme rata, da bi se na kraju obreo u Pratećem bataljonu pri Vrhovnom štabu.
 
Prilikom desanta na Drvar, maja 1944. godine, izneo je svog vrhovnog komandanta iz pećine na Uncu i vukao ga preko Gradine sve do Mliništa. Izvukao ga je iz obruča smrti a to mu je otvorilo put za briljantnu karijeru u sudstvu. Čim su komunisti osvojili vlast Mika Cvikeraš se našao u "sedlu", jer Broz mu nije zaboravio šta je za njega učinio u drvarskoj pećini. Imenovan je za glavnog arbitra za progon "domaćih izdajnika i slugu okupatora". Sudio je Dragutinu Keseroviću, istaknutom ravnogorskom komandantu koji je svojevremeno oslobodio Kruševac od nemačkih okupatora, kao i Vojislavu Kovačeviću, kumu dinastije Karađorđević. Na optuženičkoj klupi sedeli su sa Dražom i ideolozi ravnogorskog pokreta, dr Đura Đurović i dr Stevan Moljević, koje je Mika Đorđević osudio na po dvadeset godina teške robije.
 
Posle niza godina Đorđević je napustio sudski poziv i postao advokat. Tokom svoje advokatske prakse pretežno je birao političke krivce, koje je uspešno oslobađao zahvaljujući svojim ranijim političkim vezama, što mu je donosilo znatnu materijalnu dobit.
 
Pri kraju života izolovao se od svega. Kako su se godine gomilale, a starost primicala, nešto ga je vuklo grobovima kragujevačkih đaka u Šumaricama. U gluvo doba noći, tumarao je između njihovih humki. Narušenog zdravlja, depresivan, padao je često u košmarne snove. Završio je kao pustinjak, otuđen od porodice, izolovan od sredine i proživeo je kraj u svom bolesnom svetu. Sretali su ga samo kad je izlazio tražeći decu iz kraja, da bi im delio slatkiše. Time je nerovatno kupovao mrvice kratkotrajne ljubavi koja mu je bila uskraćena.

Borivoje Marjanović

Deo teksta preuzet iz knjige: KAKO JE UHVAĆEN GENERAL DRAŽA autora Borivoja Marjanovića | Beoknjiga | Beograd, 2006.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: