ISTORIJSKA DOGAĐANJA

ISTORIJSKA ČITANKA => Knjiga kao putokaz — odabrane stranice => Temu započeo: Angelina Novembar 15, 2013, 02:32:43 am



Naslov: Vladan Glišić — Mali vodič za srpski opstanak
Poruka od: Angelina Novembar 15, 2013, 02:32:43 am
**

Vladan GlišićMALI VODIČ ZA SRPSKI OPSTANAK



(http://riznicasrpska.net/fotografije/Istorija/Knjige/Vladan_Glisic_-_Mali_vodic_za_srpski_opstanak.jpg)


Vladan Glišić je svoje političke stavove, koji već godinana izazivaju pažnju javnosti, pretočio u knjigu koja je obuhvatila najvažnije pravce njegovog proMišljanja o aktuelnin društvenim, istorijskim, političkin, nacionalnim i globalnim zbivanjima.

Ina li smisla baviti se politikom danas u Srbiji, kakve suštinske promene to zahteva u svesti i svetu, intervjui, ali i podsećanja na prijatelje i učitelje koji više nisu sa nana, okosnica su

Malog vodiča za srpski opstanak.


Srpski sabor Dveri
Izdavačka kuća CATENA MUNDI (http://www.catenamundi.rs/shop/dverjani/glisic-mali-vodic-za-opstanak/)
Štampa "Dragić d.o.o." Zrenjanin
Beograd, 2012.


Naslov: Vladan Glišić — Mali vodič za srpski opstanak
Poruka od: Angelina Novembar 15, 2013, 03:32:53 am
**

Vladan GlišićMALI VODIČ ZA SRPSKI OPSTANAK


* * *

Prošlo je kao tren. Decenija zajedničke borbe. Knjiga koja je spakovana između ove dve korice nije mogla da se napiše u komadu. Dveri su za tih deset godina prošle Srbijom, Srpskom, Crnom Gorom, sva srpska rasejanja na nekoli kokontinenata, izvele nebrojeno kampanja, objavile mnoštvo časopisa, knjiga, video i audio-izdanja.

Sve vreme neprekidno smo kucali na vrata medija kako bi neko video da postojimo. Tamo, u te medije ulazili smo prvo kao uljezi, pa kao slučajni gosti, pa kao dežurni krivci i najzad smo pozivani kao neko ko ima šta da kaže.

A rasli smo... od troje studenata, preko nekoliko desetina slušalaca na tribinama, do prvih dvadesetak dverjana.

Zatim su hiljade ljudi slušale naše tribine, a mi se uvek radovali onima koji bi se posle tribine javili da nam pomognu, da se priključe (često su hteli da se "učlane", a mi smo im već tada govorili da se u Dveri ne učlanjuje, nemamo članstvo, Dverima se pristupa, pa se ili ostaje ili odlazi).

Čini mi se da ne mogu ovaj tekst da napišem pametno, sa merom, jednostavno. Danima se rvem sa belinom papira, sa prostorom koji traži da bude osvojen sa što manje potrošene municije, traži da se sa što manje reči uhvati suština.

I tako već danima stojim priklješten između belog papira, koji zahteva surovu preciznost, i čitave plime sećanja, događaja, utisaka, ljudi i osećanja koja me za njih vezuju.

Zato će ovaj prolog biti istrgnuto svedočanstvo o knjizi koja je nastala između političkih tekstova što sam ih pisao u ovoj deceniji, tekstova koje sam koristio u ratu protiv okupacije svesti srpskog naroda.

Ova knjiga nije mogla biti napisana u komadu jer se nije imalo vremena za to. Ona je nastala od naslaga ideja, nadanja, borbe, zabluda i neostvarenih predviđanja, koja smo, ipak, u međuvremenu, i na mišiće ostvarili.

Ko god je osvajao zna da ništa unapred nije zadato, pa ni naši sitni karakteri, o koje možemo da se sapletemo ako ih ne pobedimo. Zato se pravi tekst ove knjige čita između napisanog, on se tek sluti i odjekuje u tišini beline između slova i postrojenih redova. Tu knjigu ću jednog dana napisati, a sada vam na uvid i sud neopozivo dajem samo ono što je ovde, za ovih deset godina poteklo.


KAD JE MAGLA BILA NAJGUŠĆA ILI BEZALTERNATIVNI PUT U EU


* * *

Ako ne znaš koliko je nešto teško, pokušaćeš da to učiniš, a ako pokušaš, možda i uspeš.

Tako su i Dveri krenule na svoj put nasuprot celoj Srbiji, koja je u ovo vreme znala samo za jedan put — u Evropsku uniju. Ni naše tribine (sa nekoliko desetina slušalaca), ni časopisi (tek su počinjali da izlaze i da se traže u temama, tekstovima i izgledu), ni prve knjige i video i audio-emisije — ništa od toga nije smelo otvoreno da se suprotstavlja glavnom putu Srbije, putu u EU. Morali smo da biramo teme i ideje koje su bočno podsećale javnost da postoji i neko kulturno, crkveno, identitetsko bogatstvo i iskustvo srpskog naroda koje se, eto, ne tiče puta u EU,a koje je takođe vredno i treba da se očuva.

Grupa mladih obrazovanih ljudi je dobrovoljno prihvatila da krene sa društvene margine, da godinama bude skup autsajdera kako bi možda jednog dana izborila put ka slobodi i samostalnosti. Nisam siguran da li smo baš znali da će ovo toliko dugo trajati i da ni posle deset godina nije ostvaren san, ali sada se već naziru horizonti slobode, idemo dignute glave, govorimo oštro i otvoreno kakvu Srbiju želimo, a to je već mnogo u odnosu na evrounijsku memlu, iz koje smo pošli. Ipak, kad pomislim da možda danas ne bismo imali hrabrosti da krenemo na ovaj put kada bismo znali šta nas sve čeka, trgnem se i setim da smo tih godina proživeli najlepše trenutke, trenutke koje čovek upoznaje samo u borbi sa malom grupom prijatelja, koja se postepeno proširuje, radosti koje upoznaje samo onaj ko posle dugogodišnje borbe u samoći i na marginiu gleda reku ljudi što iza njega stupa u toj borbi, čovek koji je doživeo da ideje kojima su se podsmevali postaju opšte prihvaćena načela. A najveće bogatstvo je ona riznica ljudi koje smo na tom putu upoznali i sa kojima smo život i borbu podelili.

Sada sam siguran — svi smo dovoljno svesni da je život upravo to, ali kada je sve počinjalo, reči su nam bile dvosmislene i nedorečene jer je tako moralo biti. I to se u ovim tekstovima oseća.